Izložba „Edgar Dega – Trenuci posmatranja“, na kojoj je izloženo 29 radova na
papiru i 21 fotografija u formi moderne štampe, otvorena je večaras u Galeriji Srpske akedemija i nauka (SANU).
Izložbu je priredio Narodni muzej, a autor postavke je dr Dragana Kovačić.
„U nameri da našoj javnosti još jednom predstavimo njegovo ogromno umetničko dostignuće večeras otvaramo izložbu 29 Degaovih pastela, crteža i grafika prispelih u muzejske zbirke u periodu od 1931. do 1949. godine kako bismo na što bolji i potpuniji način ukazali na širinu i značaj njegovog
umetničkog delovanja i odali dužno poštovanje civilizacijskom doprinosu umetnika“, rekla je direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
Ona je rekla da su želeli da pored dela iz kolekcije Narodnog muzeja prikažu i Degaove radove u drugim medijima, a to je fotografija.
Borić Brešković je rekla da nastanak, istorijat i put umetničkih dela Edgara Dega iz zbirke Narodnog muzeja govori o istorijskim zbivanjima, burnim, često i tragičnim, ali, pre svega, o kulturnoj klimi koja je obeležila Evropu, ali i naše društvo još od kada je bila stvorena moderna srpska država.
Ona je rekla da je Dega kroz svoja dela održavao savremeno stanje, ali nikada očigledno i ilustrativno.
„NJegova dela se isčitavaju i tumače postupuno, kroz slojeve njegovog slikarskog i umetničkog postupka da bi se spoznalo vreme u kome je živeo i u koje je utkao svoje radove“, rekla je ona.
U galeriji SANU u toku je otvaranje izložbe o Edgaru Dega #NM #EdgarDegas #balerine pic.twitter.com/KMb1e1jqzB
— Narodni muzej BG (@narodnimuzejbg) July 15, 2017
Predsednik SANU Vladimir Kostić rekao je da nam „ta zaleđena realnost, taj trenutak koji je Dega uspevao da hvata pomaže da shvatimo šta je bilo pre tog zaleđivanja i šta će se
dogoditi posle njega“.
„Izvršni odbor SANU je nekoliko puta naglašavao da je za velike umetničke i naučne iskorake u ovoj sredini neophodno da se stvara mreža institucija. Ne može Akademija sama, ali ne može ni Narodni muzej“, rekao je Kostić.
On je rekao da moraju da se stvaraju mreže koje će donositi neke plodove i obećao da će sledeće dve izložbe biti takođe plodovi mreže sa Narodnim muzejem, Srpskom pravoslavnom
crkvom i Arhivom Srbije.
Publika u Beogradu prvi put može da vidi fotografije balerina koje do sada nisu izlagane, a koje je Dega radio specijalnom eksperimentalnom tehnikom.
Izložba će biti otvorena do 5. septembra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
