Site name

Direktor Nišvila koji traje do 13. avgusta

Ivan Blagojević: Postali smo megalomani i sve iskomplikovali

* Za jedan ovakav festival potrebno je bar 100 miliona dinara, a mi smo ove godine imali 55 miliona. Uspevamo da opstanemo zahvaljujući ne samo našem entuzijazmu već i tome što je grad Niš prepoznao značaj festivala

Nišvil je i ove godine tek na 30. mestu po iznosu sredstava koji mu je dodelilo Ministarstvo kulture na konkursu na kojem aplicira svake godine.

3

Piše: Zorica Miladinović

10. avgust 2017. 08:00

Ivan Blagojević: Postali smo megalomani i sve iskomplikovali

Takođe, posle osam godina, napustio nas je generalni sponzor, Naftna industrija Srbije, a da nas o tome nije ni obavestio. Dakle, prvi put nemamo ni generalnog ni zlatnog sponzora. Uprkos tome, imamo bogatiji program nego prethodnih godina. Postali smo megalomani i sve smo iskomplikovali... - kaže za Danas direktor Nišvila Ivan Blagojević.

* Šta je to megalomansko, a šta komplikovano na ovogodišnjem Nišvilu?

- Festival će trajati duže nego ranije, odnosno šest dana, a ako računamo i pozorišni i filmski festival, koje organizujemo prvi put, onda i svih osam dana. Biće 12 stejdževa, 130 koncerata, 700 muzičara, uglavnom iz SAD i Evrope, ali i iz Australije, Argentine ili Gruzije. Na pozorišnom festivalu posetioci će moći da vide 16 pozorišnih predstava, a na filmskom festivalu stotinu filmova iz više od 40 zemalja. Umetnički ćemo kolonizovati celu Tvrđavu, te će radove predstaviti više desetina akademskih slikara, vajara ili strip crtača. Programi će se odvijati i izvan Tvrđave, na ulicama i trgovima, na mostu kod Tvrđave, na keju, u Oficirskom domu, u šatoru pored Oficirskog doma...

* Šta če posetioci moći da vide na pozorišnom i filmskom festivalu?

- U okviru Jazz Theater festa, od 6. do 13. avgusta, pozorišne trupe iz Italije, SAD, Francuske, Mađarske, Norveške i Bugarske izvešće 16 predstava. Festival će otvoriti spektakularna predstava Gernika, u izvođenju teatra En Vol iz Sasarija (Sardinija), jednog od najznačajnijih uličnih teatara Evrope. Na taj način i Nišvil će učestvovati u obeležavanju 80 godina od razornog nemačkog bombardovanja ovog baskijskog grada.

Posetioci Nišvila će od 7. do 13. avgusta na nekoliko lokacija moći da prate i filmske festivale - Movie Summit festival i Drive in Movie. U okviru Summit festivala, koji je selekcionisala komisija na čelu sa Branislavom Miltojevićem, premijerno će biti prikazano pet filmova, među kojima i francuski film Đango reditelja Etjena Komara, kojim je otvorena ovogodišnja Berlinska filmska smotra. Film je posvećen pioniru evropskog džeza Žanu Đangu Renaru, virtuozu na gitari i kompozitoru, koji je osvojio svet svojim delikatnim melodijama, a pripadao je romskoj manjini Sinti, zbog čega je prošao tegoban životni i stvaralački put u Francuskoj pod nacističkom okupacijom 1943. Premijerno će biti prikazan i američki filma Srećan lov Lusijana Gibsona, inače sina Mela Gibsona, kao i 15. maj u Parizu Barbare de Fin, koja je producentkinja Martina Skorsezea.

Filmove na Drive in Movie posetioci će gledati u najboljoj tradiciji 1950-ih godina - iz svojih automobila sa parkinga auto pijace. Prvi film na repertoaru biće La La Lend (SAD), koji je između ostalog ove godine dobio pet Oskara. Svi izabrani filmovi konkurisaće za nagrade koje će dodeliti stručni žiri kojem će predsedavati Zlatko Origjanski, autor muzike za kultni film Milča Mančevskog Pre kiše. Priznanja će, inače, biti dodeljivana izvođačima filmske muzike, a ne kompozitorima.

* Šta ćete još ponuditi posetiocima u okviru programa koji ne spadaju u zvanični deo festivala?

- Među pratećim programima biće značajan, svakako, Festival stripa, ilustracije i pop kulture Striporama, koji će u velikoj meri biti posvećen obeležavanju 30. godišnjice od izlaska prvog broja stripa Dilan Dog u Srbiji. Zbog toga će naš gost biti i glavni urednik izdanja Dilana Doga Roberto Rekjoni, kao i urednici srpskog izdanja Dilana Doga - Marko Šelić Marčelo i Dušan Mladenović. Takođe, u saradnji sa Udruženjem umetnika Artef, Nišvil će Tvrđavu i ove godine umetnički kolonizovati. Pedesetak mladih umetnika iz zemlje i sveta izložiće slike, crteže i skulpture pored slikarskih ateljea, koji su 2003. izgoreli u požaru, a nisu obnovljeni, što i te kako govori o odnosu vlasti prema kulturi.

Pažnju će privući i program Prijatelji Šabanu, posvećen legendarnom muzičaru Šabanu Bajramoviću, koji će se 8. i 9. avgusta održati na River stejdžu. U okviru programa nastupiće šest bendova, među kojima i Esma's Band Next Generation. Bend preminule umetnice Esme Redžepove nastupiće 8. avgusta, na dan njenog rođendana. Biće to istovremeno i omaž kralju i kraljici, Esmi i Šabanu, koji su zajedno nastupili 2005. na Nišvilu. Esma je tri godine kasnije pevala i u beogradskom Sava centru na koncertu posvećenom tada preminulom Šabanu, a 2010. donatorski pomogla da se izgradi njegov spomenik na Keju.

* Na festivalu ima još nekih zanimljivih jubileja i "cifara" vezanih za nastupe muzičara?

- Peti Ostin, američka džez i ritam i bluz pevačica, koja je i dobitnica Gremi nagrade, nastupiće na zvaničnom otvaranju Nišvila 10. avgusta, a povodom svetske proslave 100 godina rođenja velike Ele Ficdžerald, za čiju je naslednicu proglašavaju. Na dan nastupa Peti će proslaviti svoj 67. rođendan i čak 63 godina karijere, zbog čega joj Nišvil priprema tortu. Takođe, koncert Alfa Blondi, jednog od najvećih rege muzičara na svetu, koga nazivaju afričkim Bobom Marlijem, biće njegov prvi nastup u Srbiji. Tom Harel, legendarni svetski trubač, kompozitor i aranžer, na Nišvilu će biti drugi put. Kendi Dalfer je na festivalu četvrti put.

* Ko će otvoriti, a ko zatvoriti festival?

- Program će u četvrtak, 10. avgusta, otvoriti Nišvile Tango Big Band, sastavljen specijalno za tu priliku od niških muzičara i četvorice eminentnih profesora iz Argentine. Po tradiciji će ga zatvoriti sastav iz Niša. To je ovoga puta grupa Very Naiss sa kojom će kao specijalni gost nastupiti Ivan Kurtić, takođe niški pevač koga, zbog fuzije romske muzike i džeza, mnogi vide kao naslednika Šabana Bajramovića.

* Koliko je jedan takav "megalomanski i komplikovani" program koštao? Da li je bilo bar približno dovoljno novca za organizaciju festivala?

- Za jedan ovakav festival potrebno je bar 100 miliona dinara, a mi smo ove godine imali 55 miliona. Uspevamo da opstanemo zahvaljujući ne samo našem entuzijazmu već i tome što je grad Niš prepoznao značaj festivala. Ove godine je iz gradskog budžeta izdvojeno 25 miliona dinara, odnosno pet miliona više nego prošle. Gradonačelnik Darko Bulatović je ličnim zalaganjem obezbedio da nam Leoni bude sponzor sa milion dinara, a ponudila se i još jedna kompanija. Od Ministarstva turizma smo na konkursu dobili četiri miliona. Naši donatori su i ambasada SAD i Australije u Srbiji, Francuski institut i Delegacija Evropske unije.

Veoma smo razočarani odlukom Ministarstva omladine i sporta da ne izdvoji ni dinar za volontere Nišvila, mlade ljude iz čitavog sveta, koji su postali jedan od festivalskih brendova. I ove godine ih ima više od 300. Ipak, najozbiljniji problem je i dalje Ministarstvo kulture, koje je ove godine, na konkursu, za festival opredelilo svega 2,4 miliona dinara.

* To je izvestan pomak u odnosu na prethodnu godinu?

- Da, ali još uvek neznatan. Mi i dalje robujemo konkursima o kojima odlučuju beogradske komisije, koje favorizuju svoje manifestacije, a o nekim drugim čak i ne znaju dovoljno, zbog čega bi bilo dobro da se odvoje budžeti i odlučivanje za Beograd i za unutrašnjost zemlje. Pitanje je koliko i sami ministri kulture znaju šta se sve događa izvan Beograda. Uostalom, nijedan od njih nije došao ni na Nišvil otkad festival postoji.

Krajem prošle godine, a nakon razgovora sa aktuelnim ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, činilo se da će stvari biti malo drugačije. Rečeno nam je da uz sredstva sa konkursa možemo da dobijemo i ona dodatna, po diskrecionom ovlašćenju ministra. To je bio jedan od razloga zbog kojih smo odlučili da odustanemo od tužbe za odštetu zbog poništenja odluke ministra Bratislava Petkovića o dodeli tri miliona dinara Nišvilu, na koju smo, po tumačenju tadašnjeg zaštitnika građana, imali pravo. Zatražili smo od aktuelnog ministra šest miliona dinara, ali on nam je odobrio svega 600.000 dinara, što smo morali da odbijemo.

* Šta se to dogodilo sa odlukom ministra Petkovića, pa ste želeli da tražite naknadu štete?

- Nišvil 2013. nije dobio ni dinar na konkursu Ministarstva, prvi put od 1990-ih godina. Ipak, to je ispravio ministar Bratislav Petković, koji je, po diskrecionom pravu koje ima, festivalu odobrio tri miliona dinara. Grad nije na vreme povukao novac, došlo je promene ministra, i Ivan Tasovac je poništio tu odluku, pod izgovorom da Petković nije smeo da koristi diskreciono pravo. On sam je, međutim, već iduće godine, po tim istom diskrecionom pravu, Kustendorfu odobrio 25 miliona dinara, a Beogradskom festivalu igre devet miliona.

* Da li je Ministarstvo kulture ikada ozbiljno finansijski podržalo Nišvil?

- Poslednju iole pristojnu podršku Ministarstva u iznosu od četiri miliona dinara dobili smo 2012, kad je ministar bio Nebojša Bradić, a Nišvil imao status manifestacije od nacionalnog značaja.

* A ozbiljniju podršku sponzora?

- I sa sponzorima je uvek bilo problema jer su prioritetno skoncentrisani na manifestacije u Beogradu. Zbog svega toga smo i počeli da razmišljamo da sledećih godina zatvorimo Tvrđavu, a svakom posetiocu naplaćujemo ulaz simboličnih jedan evro. To bi nam pomoglo u podmirivanju troškova, a verujemo da ne bi predstavljalo veliko opterećenje za posetioce.

* Podrška medija vam čini se ne manjka?

- Imamo dobru saradnju sa medijima. I ove godine je za praćenje festivala akreditovano oko 400 novinara, snimatelja i foto reportera. Obnovili smo saradnju sa RTS, na kojem dobijamo najavu festivala i emitovanje koncerata na drugom i trećem kanalu. Koncerte snimamo mi, u našoj produkciji.

* Najvažnija je svakako podrška publike. Zadovoljni ste posetom?

- Da. Očekujemo da ove godine neki od segmenata Nišvila vidi oko 200 hiljada ljudi. Među njima će biti i stranaca, najviše iz Bugarske, Makedonije i bivše Jugoslavije. Za festivalske dane mesecima pre toga bili su rezervisani svi hoteli i bilo je nemoguće kupiti karte za evropske destinacije do kojih se stiže sa niškog aerodroma. Izvesno je da festival višestruko vraća sve što se u njega uloži.

povezane vesti

Kako nastaje mit?

0

Piše: Aleksej Slapovski

Rok malograđanske službe

0

Piše: Pavle Simjanović

komentari (3)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Jovana Micić

10. avgust 2017.

Nišvil je ove godine stvarno megalomanski, i to u negativnom smislu. Filmovi se puštaju ispred Oficirskog doma bez titlova, a na samo 15 metara od bine na amfiteatru, te se zvuk nikako ne može čuti. Čemu onda te projekcije? Za ostale prateće događaje nema detalja nikakvih u programu, teško je snaći se.

Nislija

10. avgust 2017.

Filmovi pored oficirskog doma su experimentalni pretezno, ja sam bio na movie summit i drive in-u i odlicni su zvuk i titl... sve informacije se nalaze na sajtu. Jedino ako neko ne zna da koristi internetu. Najbolji nisville do sada... Sve gore pobrojano je besplatno... ali uvek ima hejtera i nezadovoljnih koji verovatno nikada kartu ne bi kupili.

Orwell Vegan

10. avgust 2017.

Kakve veze ima teatar sa dzezom? I strip, majko mila, pa vi cete sutra napraviti i festival postavke Luvra, ne znam samo od kojih para i zasto? Smanjite ambicije i uzdajte se u prodaju karata i piva, kao i podrsku grada. Ovde su svi navikli da dobijaju pare za festivale, a zna se da zaradjuju na festivalima itekako. Sirom Srbije se cak i festivali mesa i hrane uopste tzv. ijade finansiraju iz budzeta. Dokle i zasto? Pa za ucestvovanje svaki stand se placa, ide prodaja itd. U Novom Sadu se Exit finansira od strane poreskih obveznika dan danas! To zaista nema nigde u svetu, a sad jos pocinju Brazilski dani koji su vec ''''tradicionalni''''. Mislim, presmesno i tragicno.