Kako nastaje mit?

Sve je očekivano. Taj talentovani reditelj, koji je stvorio filmove kao što su Rođene ubice i Rođen 4. jula, kao i mnoge druge značajne stvari, odavno je već obuzet levičarskim idejama. NJegovi junaci su bili Fidel Kastro, Hugo Čavez, Edo Morales i dr. Sada je u tom nizu i Putin. Očigledno je da je Stounovo uverenje da se Rusija kreće upravo na latinoameričkom putu razvoja.

I druga epizoda je ista. Osećanje da je Stoun deo kremaljskog medijskog tima. I u finalu Putinove zapanjujuće reči, jednostavno zapanjujuće: „Mi se, za razliku od mnogih naših partnera, nikada ne mešamo u unutrašnje političke procese drugih zemalja.“

„Čestitam, građanin…“, kako je rekao Bulgakovljev Fagot. Završite frazu onako kako je vi pamtite.

I još jedan aforizam: „Kod nas se skoro hiljadu godina država razvijala kao monarhija.“ Strogo govoreći, kao jedinstvena država, Rusija je postala monarhija tek u 16. veku, ali zašto sitničariti oko svega toga.

Mit lukavog službenika

Medinski sa svojim rečima da je mit potreban za istorijsku istinu, naravno, nije budala. On oseća zahtev vlasti da se stvaraju mitovi i da se održava njena apologetika. Pa sasvim je jasno da, na primer, Putin već odavno nije čovek nego mit. Svesno ili nesvesno, on želi da zaustavi trenutak i beskrajno uživa u njemu. Što se delom i događa. Istovremeno smo se zaustavili i mi sami. Možda ga uznemiravaju duhovi istorijskog suda, ali tu je Medinski sa utehom: „Kakav sud?! U narodnoj duši ostaće samo mit, a mitovi se ne ocenjuju! Eto koliko je Staljin prevaziđen, ali ga takođe vole!“

Pa tako i sam taj Medinski ulazi u istoriju, iako, zapravo, ne postoji nikakav Medinski. Ali zato postoji lukavi službenik koji je od sebe napravio mit.

Pozorišta, pozorišta

Teško je ne složiti se sa tim da je neprihvatljiv položaj dramskih pisaca. Međutim, sasvim je jasno da promena položaja dramskog pisca ne zavisi od pozorišta, jer su i sama pozorišta zavisna. Ona su samo deo trulog državnog sistema i politike.

Ključno pitanje

Svaki čovek ima ključno pitanje koje prati i ispunjava čitav njegov život.

Zašto? – uznemireni su večno uvređeni.

Isto pitanje, ali radosno iznenađen, pitao je i onaj ko je srećan što je došao na ovaj svet. Zavidim mu.

Šta će se dogoditi? – pitaju mudri i sumnjičavi ljudi.

Kako da ovo popravim? – pita se čovek koji živi obično.

Koga da okrivim? – pita se begunac.

Šta još mogu da učinim? – pita se obaj koji ima porodične probleme.

Šta će ja dobiti od toga? – pita se krivac ili plaćenik.

Kako postati slavan?

Zašto sam potcenjen?

Gde da uzmem pozajmicu?

…

Ta pitanja pokazuju karakter, određuju raspoloženje i odnose s ljudima. I s Bogom, kod onih za koje Bog postoji.

Ovo je moje ključno pitanje koje me progoni i muči:

– Šta ja radim ovde?!

A vaše?

Prevod s ruskog: Dragan Bojović

Autor je poznati ruski romansijer, dramski pisac i filmski i TV scenarist čiji su romani „Ja nisam ja“, „Feniksov sindrom“ i „Prvi drugi dolazak“ objavljeni na srpskom jeziku u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs