Foto: Kulturni centar Novog SadaKulturni centar Novog Sada i Fondacija „Plavo“, u sklopu izložbe „Dado i Ljuba – Ukrštanja“, otvorene 1. septembra, organizovali su u petak, 8. septembra u Likovnom salonu novosadskog Kulturnog centra, javnu tribinu posvećenu dvojici izuzetnih slikara – Miodragu Dadi Đurići i Ljubi Popoviću.
U raspravi, koju je pratio veliki broj ljubitelja likovne umetnosti, bilo je reči o životnom putu dvojice stvaralaca, univerzalnosti i značaju njihovih dela, zanatskoj izvedbi i traganjima za „integralnom slikom“.
Pred brojnom novosadskom publikom, razgovor o stvaralaštvu Đurića i Popovića vodili su: Nikola Kusovac, istoričar umetnosti; Živadin Mitrović, publicista i novinar; Petar Peca Popović, publicista, rok kritičar i istoričar umetnosti; Srđan Vučinić, književnik, dramaturg, umetnički direktor Festivala autorskog filma, i Milan Tucović, slikar. Moderator tribine bila je Biljana Jotić, istoričar umetnosti.
Na početku tribine, istoričar umetnosti Nikola Kusovac, evocirao je sećanje na poznanstvo sa Dadom Đurićem koje datira još s kraja 1948. godine, kada se na Cetinju pojavila jedna izuzetna figura koja je u velikoj meri odredila našu savremenu umetnost.
– Bio je to Petar Lubarda. Već tada je bio sed, nosio je francusku kapu, viđali smo ga ujutru kako sa stalkom i štafelajem odlazi negde prema donjem kraju da slika. Dado je bio u umetničkoj školi, imao je atelje i pratio je šta Lubarda slika. Pominjem to zato što se na Dadovim slikama može primetiti da je „uhvatio neuhvatljivo“, što je karakteristika i Lubardinog slikarstva. Podržavao sam Dada u umetničkom smislu, ali smo se razišli kada je kasnije govorio da je „Montenegrin“, što me je mnogo razočaralo, a ja sam ostao Srbin – objasnio je Kusovac i naglasio da je do kraja Dadovog života, ipak, ostao s njim u kontaktu.
Govoreći o Ljubi Popoviću, Kusovac je podsetio da je ovaj umetnik rođen u Tuzli, školovan u Valjevu i Beogradu, od 1963. godine živeo i radio u Parizu. Uspeo je da opstane u gradu svetlosti i umetnosti i svojim talentom čak da „natera“ tamošnje ljude da se naviknu na njegovo ime i pravilno ga izgovaraju.
-Slike se bezmalo, kao i svaka druga roba, prodaju takoreći na metar. Zna se da slika Ljube Popovića 65 X 55 cm ima cenu 3.000 do 4.000 evra. Jedan Belgijanac ima ceo jedan dvorac opskrbljen slikama Ljube Popovića. Kada neko od naših umetnika uđe u te cenovnike, to znači da je on „neko i nešto“, da je zaista osvojio taj kulturni prostor – naveo je Kusovac.
Publicista i novinar Živadin Mitrović, nekadašnji direktor Kulturnog centra Srbije u Parizu (2006. – 2007. godine), podsetio je, između ostalog, i na anegdotu iz pariskih godina Dada Đurića. Umetnik je u Pariz došao sredinom pedesetih godina prošlog veka i na samom početku prepreku mu je predstavljalo nepoznavanje francuskog jezika. Kupovao je štampu i učio jezik pomoću novinskih naslova. Za kratko vreme uspeo je da upozna galeriste i da priredi kvalitetne izložbe.
– Ljubu Popovića sam prvi put intervjuisao 1977. godine, a kada sam došao u Pariz na postdiplomske studije, 1980. godine, sa Ljubom sam se intenzivno družio. Bio je vrlo pedantan čovek, u svoj atelje dolazio je svaki dan najkasnije u devet časova, ostajao do uveče i slikao potpuno drugačije od drugih umetnika. Njegova platna stajala su na kraju ateljea, desetak metara daleko od njega. Onda bi on uzeo boju, nanišanio i trčao do platna da je nanese – otkrio je, između ostalog, Mitrović.
Književnik i dramaturg Srđan Vučinić, izneo je zanimljivo zapažanje da je čitava jedna generacija uspešnih umetnika, u godinama sazrevanja, doživela užas Drugog svetskog rata koji se završio dvema „pečurkama“ – američkim atomskim bombama bačenim na Japan.
– U tom trenutku, niko od tih umetnika nije imao više od 13 godina i to je, bez sumnje, ostavilo trag na njihov život i na njihovu umetnost. U toj generaciji bili su Leonid Šejka, Dušan Makavejev, Bora Ćosić, Dado Đurić, Ljuba Popović, Živojin Pavlović… – nabrojao je Vučinić.
Petar Peca Popović, publicista, rok kritičar i istoričar umetnosti, izneo je zanimljivu tezu da svaka umetnost potiče iz detinjstva.
– Dado Đurić je slikao ovakve slike, jer je jednom na Cetinju video leš koji je danima stajao i zato što je video obešene partizane tokom Drugog svetskog rata, koji za kaznu nisu skidani s bandera, danima i nedeljama dok im se tela ne raspadnu – kazao je Peca Popović.
A, Ljuba Popović, nastavio je dalje poznati rok kritičar, ovako je slikao zato što je imao dedu koga su u Bosni zvali „Đavo“ i koji je ganjao po okolnim selima vampire i noćne prikaze. Njegov prijatelj, Musliman, koji je brijao Ljubinog oca, voleo je da priča mitove o neobičnim stvorovima koji žive u šumama oko Tuzle. To se može prepoznati na Ljubinim slikama – naveo je Peca Popović.
Slikar Milan Tucović osvrnuo se na Kusovčeve reči o uticaju Lubarde na slikarstvo Dada Đurića, dodavši da je „taj kolorit Lubardin, spasao Dada i izveo ga u svet, jer je shvatio tu boju, plavet, koja isijava iz tih krajeva Crne Gore.
– To su slike duše i unutrašnjih stanja. Ljuba je vrlo specifičan. Mi, koji smo s ovih prostora, volimo te prve njegove slike, pomalo mračne. Kada je otišao u Pariz, on kao asketa i užasno tvrdoglav čovek, prepustio se snažnom uticaju impresionizma. Pustio je da ta svetlost ozarenja uđe u njegove slike, mada na ponekima od njih vrebaju i demoni. Ta svetlost prisutna je i kod Dada i kod Ljube – zaključio je Tucović na kraju tribine u koju su se i brojni posetioci uključili svojim zapažanjima i pitanjima o dvojici velikih slikara.
Ovom tribinom, ujedno je zatvorena izložba dve kapitalne slike pomenutih autora. Podsetimo, na ovoj izložbi u Kulturnom centru Novog Sada, koja je izazvala veliko interesovanje novosadske publike, dva velika umetnika zastupljena su sa po jednim platnom.
Miodrag Dado Đurić (1933 – 2010) predstavljen je izuzetnim delom iz 1976. godine „Diptih Monžavula“ (Diptyque de Montjavolt) velikog formata 150×500 cm, koje je bilo u višedecenijskom vlasništvu prestižnog muzeja Solomon Gugenhajm iz Njujorka.
Ljuba Popović (1934 – 2016) predstavljen je veoma značajnim delom iz 1975. godine „Lepotica dana“ (La belle de jour) formata 210×300 cm, doskorašnjim vlasništvom pariske Galerije Tese Herold.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
