Do kraja septembra, u Gradskoj galeriji Užice, mogu se pogledati dve izložbe – LJuba Popović, crteži 1952-1962, i Vasa Dolovački – slike.
U prizemlju je izloženo šezdesetak crteža LJube Popovića iz Modrene galerije u Valjevu, čiji je on osnivač, a koje su nastale tokom studentskih dana i kasnijeg stvaralačkog perioda velikog majstora slikarstva.
Uz podsećanje na to da je „LJubino slikarstvo, okvalifikovano vrlo često i olako kao „fantastično“, podrobnijom analizom otkriva svu svoju složenost i dubinu“, u katalogu za tu izložbu je navedeno da su „slike ispunjene čudesnim nestvarnim bićima, očima što vas posmatraju iz prikrajka, vampirušama i androidima koji borave u isprepletenom mnoštvu neobičnih predmeta, rastinja i arhitektura, zajedno – a jedni drugima nepoznati“.
– Ovo umnožavanje i nagomilavanje formi u suštini je vrlo pažljivo organizovano, građeno često oko stabilnih geometrijskih struktura, dodaje se u tekstu i ističe da su „boje složene sa smelošću i suptilnošću“, te da sve to ukazuje na „vrhunsko poznavanje slikarskog umeća“ i „otkriva čoveka široke kulture, istančanog poznavaoca, kako istorije slikarstva, tako i istorije civilizacije uopšte“.
Vasilije Vasa Dolovački, profesor na Akademiji klasičnog slikarstva Univerziteta „Educons“ u Sremskoj Kamenici, koji je samostalno izlagao više od 50 puta u zemji i inostranstvu i višestruko nagrađivan, a koji je bio prijatelj LJube Popovića, predstavio se sa tridesetak ulja na platnu i crteža. Dragan Jovanović Danilov je napisao za Dolovačkog da „imponuje tananost sa kojom raspoređuje valerske odnose“ i da je „pravi majstor u prikazivanju titrave atmosfere vazduha zasićenig sunčevom svetlošću ili vode nad kojoj lebdi vlažan vazduh“.
– Topla i sočna paleta, meka, eterična osvetljenja, tonska slivenost, drhtave senke , pigment koji pulsira – eto osnovnih postulata Vasinog slikarstva, napisao je Danilov.
Dolovački je, u užičkoj galeriji, svedočio i o poznanstvu sa LJubom Popovićem, koga je sreo 1997. godine na svojoj izložbi u Kolarčevoj zadužbini.
– LJuba je pogledao izložbu i bio je zadovoljan. Tražio je da pripremim izložbu mojih slika u Valjevu, koju sam priredio tek osam godina posle tog susreta. Prilikom odabira slikara za izložbe u Valjevu, tražio je da oni imaju nekih dodirnih tačaka sa Medialom, objasnio je Dolovački i naveo da je bio LJubin gost u Parizu, da su danima posećivali galerije i pričali o slikarstvu, te da LJuba nije želeo da ga nazivaju poznatim slikarom, već je za sebe govorio da je samo majstor.
Tamni svet
U Sećanima LJube Popovića, koje je priredila LJiljana Kecojević, umetnik svedoči o tome da su za njega „veliki šok bili modeli za večernji akt – starci, gubitnici, beskućnici koje je život isisao, svi ispijeni i tragičnog izgleda“, te nikada nisu pozirali „neka zgodna žena ili kakav lepotan.“ – Ja sam isto kao Žika (reditelj Živojin Pavlović, pri.autura) praktično našao neki svoj tamni svet. Crtanje po tim modelima verovatno se podudarilo sa nekim mojim nesvesnim, podzemnim vizijama.
Zato sam iz tog sveta koji sam precrtavao stvorio čitavu jednu filozofiju umetnosti i života. Ta filozofija je počela Manovim „Čarobnim bregom“ o trošnom ljudskom telu, o raspadanju, o tome da je život jedan komad kaiša koji ti je dodeljen na planeti. Odjednom u tim mladim godinama postaješ svestan problema rađanja i umiranja, prolaznosti ljudske. Tu se nešto desilo i potrefilo što bi, eventualno, moglo da posluži kao objašnjenje za čitavu kompoziciju crteža koji se nude pogledima, piše između ostalog u Sećanjima LJube Popovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
