Site name

Nastavak legendarnog neo-noir SF ostvarenja

"Blejd Raner 2049" sutra stiže u domaće bioskope

Trebalo je čitavih 35 godina da bi ovaj promašaj po mišljenju tadašnje filmske kritike postao i zvanično kultni film * Skot je, kako je popularnost filma nastavila da raste, još doterivao svoje najvažnije delo da bi 2007. objavio i konačnu verziju filma * Zanimljivo je da se ovo ostvarenje našlo na listi najboljih naučnofantastičnih filmova po izboru naučnika

Kultni film "Blejd Raner" (u srpskom prevodu bio je "Istrebljivač")  konačno je dobio svoj nastavak, a deo nove priče ponovo su i Ridli Skot i Harison Ford.

Piše:  M. Krtinić

04. oktobar 2017. 19:36

"Blejd Raner 2049" sutra stiže u domaće bioskope

Foto: Plakat

Priča filma "Blejd Raner 2049" smeštena je 30 godina nakon događaja u čuvenom naslovu zasnovanom na knjizi Filipa K. Dika ("Sanjaju li androidi električne ovce?"), a publika će, kako obećavaju distributeri, napokon da sazna šta se desilo sa Rikom Dekardom.

Režiju "Istrebljivača" za nove generacije potpisuje kanadska zvezda Deni Vilnev ("Sikario", "Zatvorenici", "Dolazak"), dok je Ridli Skot nadgledao produkciju. Harison Ford reprizirao je svoju ulogu, ali glavnog junaka ipak igra Rajan Gosling. Sinopsis kaže da trideset godina nakon događaja iz prvog dela, novi blejd raner (istrebljivač), policajac K (Rajan Gosling) otkriva davno skrivenu tajnu koja bi mogla ono što je ostalo od društva da pretvori u haos. K kreće u potragu za Rikom Dekardom (Harison Ford), bivšim blejd ranerom koji je nestao pre 30 godina.

"Pogrešno shvaćen kada se prvi puta pojavio, uticaj tajnovitog, neo-noir filma 'Blejd Raner' Ridlija Skota produbljivao se s vremenom. Vizuelno izvanredno, bolno ljudsko SF remek-delo", ovim rečima na portalu Rotten Tomatoes opisan je film iz 1982. godine uz čak 90 odsto pozitivnih kritika. Ali kada se prvi put pojavio, pohvale na račun Skotovog ostvarenja bile su jako retke. Zapravo, trebalo je čitavih 35 godina da bi ovaj promašaj po mišljenju tadašnje filmske kritike postao i zvanično kultni film.

"Istrebljivač" je prikazivao distopijski Los Anđeles 2019. u kojem su replikanti, organski roboti ili veštački ljudi, stvoreni genetskim inženjeringom, potpuno slični ljudskim bićima. Njihova upotreba je zabranjena na Zemlji i koriste se za opasne i riskantne poslove u svemirskom istraživanju. Grupa replikanata skriva se u Los Anđelesu, te ih posebna policija zvana istrebljivači (Blejd Raner) mora uloviti, a među njima je i iskusni Rik Dekard. Film je jako loše prošao na bioskopskim blagajnama zaradivši tek 27 miliona dolara. Ni kritika ništa bolje nije reagovala na film od publike. Zamerala mu je spor ritam, dosadnu naraciju, klišeiziranu priču, da mu nedostaje ljudskosti i duše... Tek poneko je u njemu video budućnost naučnofantastičnog žanra. Hvalili su njegovu scenografiju i specijalne efekte, a u ovim kategorijama je čak bio i nominovan za Oskara. Zapravo film je pravi uspeh doneo jedino piscu Filipu K. Diku, čija su dela kasnije često ekranizovana u Holivudu. Odnos publike prema "Istrebljivaču" počeo je da se menja kako su godine prolazile, a pravo priznanje dobio je nakon što se deset godina od premijere pojavila rediteljska verzija. Ridli Skot izbacio je sve detalje na kojima su producenti insistirali. To se pre svega odnosi na zaista smešan kraj filma. Naime, na kraju originalnog filma Rik Dekard i njegova ljubav Rejčel  skoro pa bukvalno odlaze srećni uz zalazak sunca. Rediteljska verzija donela je otvoren kraj u kome Dekard nije siguran da li je i sam replikant. Skot je, kako je popularnost filma nastavila da raste, još doterivao svoje najvažnije delo (kako danas kaže) da bi 2007. objavio i konačnu verziju filma.

Mračna atmosfera filma, slojevitost priče, filozofski podtekst, pogled na budućnost, neki su od razloga zašto je ovaj moderni film noir vremenom postao jedan od najvažnijih filmova svetske kinematografije (zanimljivo je da se ovo ostvarenje našlo na listi najboljih naučnofantastičnih filmova po izboru naučnika). Ono što je takođe doprinelo popularnosti je bio izbor glumaca. Glavni glumac, Harison Ford, koji igra sumnjičavog, zamišljenog i nesigurnog lovca na replikante, Dekarda, ostvario je jednu od najboljih uloga u karijeri. Zanimljivo je da je Hempton Finčer scenario pisao imajući na umu Roberta Mičama. U pregovorima s producentima bio je i Dastin Hofman, koji je na kraju odustao, kao i poduža lista holivudskih zvezda (Šon Koneri, Džin Hekman, Džek Nikolson...) a izbor je pao na Forda, zbog uspeha serijala "Ratovi zvezda". Preporuke su stigle i od Stivena Spilberga, koji je upravo bio završio snimanje prvog filma o svom junaku Indijani Džonsu "Otimači izgubljenog kovčega". Iako je Ford bio oduševljen ulogom, često je bio u svađi sa rediteljem. Skot je kasnije govorio da je najviše problema u svojoj karijeri imao upravo s Fordom, ali da je to bilo zato što je glumac znao mnogo toga o filmu. sutra su ipak, kako kaže, bez obzira na to, dobri prijatelji. Ford je tokom snimanja mislio da je naracija filma potpuno bespotrebna, i snimio ju je samo zato što je bio obavezan ugovorom.

On je pristao da snimi nastavak jer mu se dopao novi scenario. "Intrigirao me je. Postoji veoma emotivni kontekst između Dekarda i drugih likova. Mislim da je zanimljivo razvijati neki lik nakon toliko godina", kazao je Ford, koji je pre nekoliko godina reprizirao i svoju ulogu Hana Sola u novom serijalu "Ratova zvezda". Skot je na nastavak pristao iz drugih razloga.

"Studio Alcon Entertainment hteo je da otkupi prava za nastavak i pitali su me ima li tu priče. Rekao sam im da ima. Na pitanje šta je priča, odgovorio sam im da moraju da mi plate da bih im odao", kazao je kroz smeh medijima slavni reditelj. On zbog obaveza na drugim filmovima nije uspao da režira nastavak "Blejd Ranera". Ipak, zamenu je našao u sve popularnijem kanadskom reditelju Deniju Vilnevu, dok je on bio zadužen za produkciju. 

"Pridržavali smo se originala. Film noir sa intenzivnom melanholijom i naglaskom na egzistencijalizmu je nešto što dele u žanru i atmosferi oba filma", kazao je novi reditelj.

Pored Forda i Goslinga, u filmu igraju i Ana de Armas, Robin Rajt i Džered Leto. Film je od sutra na repertoaru domaćih bioskopa.

Delimo karte sutra od 9 ujutru

Dnevni list sutra i distributerska kuća ConFilm dele 3x 2 karte za sutrašnju projekciju filma "Blejd Raner 2049" u 19.30 u bioskopu Cineplexx Big Beograd. Zainteresovani čitaoci mogu se javiti od devet sati na telefon 011/344-11-86. Dobitnici će biti na spisku, a karte se preuzimaju 45 minuta ranije na biletarnici bioskopa.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.