Sedamnaest decenija Biblioteke šabačke

Od svega stotinu knjiga da bi kasnije kulturni poslenici – prota Jovan Pavlović, Dimitrije Glavinić, kao i brojni šabački profesori i dobrotvori – doprineli da biblioteka do početka Prvog svetskog rata u svom fondu ima 32.000 knjiga. Međutim, austrougarska soldateska sve je spalila, da nijedna ne preostane.

Ponovnim pregalaštvom, pre svega profesora Žike Popovića, dr Mihaila Dunjića, LJube Pavlovića i ljudi dobre volje čitalište i biblioteka se uveliko obnavlja. Do 1955. godine promenila je dvadesetak staništa, da bi se te godine uselila u Vladičanski dvor, zdanje iz sredine 19. veka. Temeljna rekonstrukcija obavljena je 1996. godine, a Aneks biblioteke završen je prošle godine. To je jedini namenski izgrađen objekat za jednu šabačku ustanovu kulture, i on je pre svega namenjen za decu kao i za zbirku periodike. Biblioteka danas ima oko 200.000 knjiga, brojne vredne stare knjige i rukopise, vrednu zbirku periodike, i što je najvažnije, ona je centar kulturnog zbivanja u gradu, gde deca imaju svoje vidno mesto, sa čitalištem, igraonicama i radionicama. Tu su i njihove literarne i dramske sekcije, održavaju se i masovna okupljanja kao što je Biblišina ringeringeraja…

U svečanoj dvorani „Vinaver“ direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović podsetila je da su biblioteke sabirališta umnosti i kulture i da su zbog toga okrenute ka budućnosti. Pisana reč kao čuvar kolektivnog pamćenja je i zalog ljudske egzistencije na dugoj avanturi ljudskog duha. U vremenu prepunom buke i besa, uprkos vatrama, nemaru i ravnodušnosti knjige pričaju priču o čoveku, i čovečanstvo priča o samom sebi. Knjige su uvek živi sagovornici i tu su da sačuvaju jezik i identitet, rekla je ona.

Igor Marsenić, član Gradskog veća, istakao je da ova godišnjica predstavlja i veliki datum za kulturnu istoriju Srbije. To je neprekinuta nit kulture duga 17 decenija, što je retkost za Srbiju koja je često u diskontinuitetu i razaranjima. Sam Šabac najpre je nazvan Malim Parizom, da bi se posle pretvorio u Srpski Verden, spaljen i sa prepolovljenim stanovništvom. Grad čine ljudi, i Biblioteka šabačka opstaje i ostaje kao obelisk u vremenu.

Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković rekao je da je Biblioteka šabačka sjajna biblioteka, koju treba da obilaze i đaci i nobelovci. Podsetio je i na značaj Stanislava Vinavera za srpsku književnost. Pesnik Tomislav Marinković, dobitnik nagrada „Branko Miljković“, „Vasko Popa“, „Mika Antić“ i „Disove“ nagrade, pročitao je esej „Knjiga iz pepela“.

– Ovo je hram knjige, duhovno i civilizacijsko blago, a Šabac je silom prilika kroz istoriju bio i buktinja. Potresna je slika da se čitav bibliotečki fond sa delima Šekspira, Homera, Servantesa našao u pepelu. Kao Feniks Biblioteka šabačka živi i opstaje, kao centar kulturnog zbivanja grada, brižna prema knjizi i čitaocima, rekao je Marinković.

Za ovaj jubilej snimljen je i prigodan film autora Siniše Matića. Biblioteka šabačka ima 14.000 čitalaca, i nosilac je brojnih kulturnih sadržaja u gradu, od književnih večeri do likovnih izložbi.