Site name

Miro Vuksanović i Karl Markus Gaus otvaraju 62. Sajam knjiga

Akademik i književnik Miro Vuksanović otvoriće 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga, uz austrijskog pisca Karla Markusa Gausa, a svečano otvaranje zakazano je za 22. oktobra od 18 sati, saopštio je Zoran Avramović, predsednik Odbora Sajma knjiga na današnjoj konferenciji za novinare.

1

Piše: M. K.

Beograd 18. oktobar 2017. 16:57

Miro Vuksanović i Karl Markus Gaus otvaraju 62. Sajam knjiga

Foto: sajamknjiga.rs

Pod sloganom "Ključ u ruke" Sajam knjiga će okupiti do 29. oktobra više od 450 domaćih i inostranih izlagača, a izdavačka produkcija biće predstavljena na 30.000 kvadratnih metara izlagačkog prostora. Najveći štand imaće počasni gost, koji ove godine nije jedna zemlja, već jedan jezik – nemački, i književnost Nemačke, Austrije, Švajcarske i Lithenštajna. Obiman i dinamičan program, koji na ovom štandu organizuju ambasade i kulturni centri ovih zemalja (u saradnji sa književnom mrežom Traduki i udruženjem Krokodil) pod nazivom “4 zemlje 1 jezik” okupiće više od 40 autora i 30 moderatora.

Ovaj program, kako je najavljeno, počeće u ponedeljak, 23. oktobra, u podne, kada će tri ambasadora (Nemačke, Švajcarske i Austrije) i jedan princ (Stefa od Lihtenštajna) razgovarati sa piscem Draganom Velikićem o neobičnostima nemačkih zemalja. Istog dana najvažniji događaj biće gostovanje nobelovke Herte Miler, koja će prvo na istom mestu od 15 sati razgovarati sa Nebojšom Baraćem, dok će od 20 sati u okviru posebne književne večri u Jugoslovenskom dramskom pozorištu pod nazivom “Logika 29. februara” sa slavnom autorkom pričati Mihael Martens i Ivan Ivanji. Odlomke iz njenih knjiga čitaće Mirjana Karanović, a za ovaj događaj, kako je najavljeno biće podeljeno 300 besplatnih ulaznica.

Direktor Gete instituta Frank Bauman istako je da su se organizatori potrudili da na Sajam knjiga dođe niz značajnih autora. Pored Herte Miler, to su između ostalih i čuveni nemački pisac rusko-jevrejskog porekla Vladimir Kaminer, zatim pesnik i prevodilac Jan Vagner, slavni autor krimi romana Folker Kučer, autor Ingo Šulce... Osim toga, događaji neće biti isključivo na Sajmu. Večernji program odvijaće se na različitim mestima u gradu (pored JDP-a, to su i Polet, Kulturni centar beograda, UK Parobrod, Centar za kulturnu dekontaminaciju).

"Mislim da će to biti specifičan književni vatromet koji će zasijati nad beogradskim nebom tokom Sajma. Ali važno je da se ta vatra održi i kasnije. Naš fokus je da podržimo prevođenje, ali i prevodioce i izdavače, s kojima stalno razgovaramo o tome kako što više dela prevesti sa nemačkog na srpski ali i srpskog na nemački", objasnio je Bauman.

Johanes Iršik, direktor Austrijskog kulturnog foruma, dodao je će pored brojnih gostiju iz inostranstva deo programa biti i značajni predstavnici književne scene u Srbiji. Dnevni programi na štandu nemačkog jezika počinjaće, kako je istako Vladimir Arsenijević, pisac i predsednik udruženja Krokodil, segmentima namenjenim najmlađim čitaocima, koji će voditi Jasminka Petrović. On je napomenuo i da će po prvi put granice Nemačke napustiti “plava sofa”. Reč je o dinamičnom formatu razgovora, koji se na plavoj sofi vode jedan na jedan sa važnim književnim autorima na sajmovima knjiga u Frankfurtu i Lajpcigu. Herta Miler, Folker Kučer i Jan Vagner neka su od imena koja će biti predstavljan publici na ovaj način.

"Bavićemo se i jednim provokativnim pitanjem za našu publiku - pitanjem zajedničkog jezika, koje je kod nas jako aktuelno. 'Govorite li lihtenštajnski?' je debata na kojoj će švajcarski, austrijski i lihtenštajnski autori govoriti kako izgleda boraviti u kontekstu velikog nemačkog jezika. Takođe predstavićemo pisce čije poreklo nije nemačko, švajcarsko, austrijsko a koji pišu na nemačkom jeziku. To su od Vladimira Kaminera i Herte Miler, koja je rođena u Rumuniji, do naše Barbi Marković koja živi u Austriji ili Melinde Nađ Abonji koja je rođena u mađarskoj zajednici u Vojvodini , a danas živi u Švajcarskoj”, kazao je Arsenijević dodajući da sve to govori o inkluzivnosti nemačke književnosti za koju je potrebno samo da autor dobro vlada nemačkim jezikom.

Ovo je samo deo događaja koje organizuju ambasade Nemačke, Austrije i Švajcarske za Sajam knjiga. U organizaciji Beogradskog sajma knjiga programi su u velikoj meri posvećeni brojnim jubilejima koji će biti obeleženi, poput stogodišnjice od smrti Milutina Bojića i Vladislava Petkovića Disa, osam vekova od krunisanja Stefana Nemanjića, jednog od retkih srednjevekovnih vladara koji je bio i darovit pripovedač, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, 250 godina od rođenja Filipa Višnjića, 170 godina od prvog izdanja „Gorskog vijenca”, 50 godina romana Gabrijela Garsije Markesa „Sto godina samoće”, 50 godina romana „Derviš i smrt”, decenija bez Nikole Miloševića i Stevana Raičkovića...

Dragan Hamović, urednik programa, istako je da će fokus ove godine biti i na srpskoj kulturi u inostranstvu. U tom smislu on je istako Susret nemačkih slavista gde će biti predstavljene srpsko-nemačke književne veze. Osim toga, posebni događaji biće posvećeni neprofitabilnom izdavaštvu, dok će u sali “Aleksandar Vučo” biti organizovan program za najmlađe.

Zoran Avramović podsetio je da Sajam knjiga ima 180.000 posetilica, čime treba da se ponosi, te da je reč o važnom kulturnom događaju koji je nezaobilazn čiilac u kulturi knjige.
Sajam knjiga traje do 29. oktobra, kada će u sali Ivo Andrić biti izvršena primopredaja Otvorene knjige ambasadoru države koja će predstaviti književnost svoje zemlje kao počasni gost 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ana

18. oktobar 2017.

Lepa prica