Mesto u kulturnim politikama balkanskih zemalja

Publika će moći da pogleda šest performansa, među kojima i premijeru predstave „Thundetstuck“ inspirisanu radom Nikole Tesle. Takođe, 20. i 21. oktobra, kao uvod u Kondenz festival, u Beogradu se održava značajan međunarodni skup u oblasti savremenog plesa, koji se bavi zagovaranjem bolje pozicije ove oblasti u Srbiji i regionu – „Nomad Dance Advocates“ – uz učešće brojnih međunarodnih i domaćih stručnjaka. O tome smo razgovarali sa koreografom Igorom Korugom, članom kreativnog tima festivala.

* Pred nama je deseti Kondenz. Šta je to što je karakteristično za ovo festivalsko izdanje, i koji biste program preporučili publici?

– Ovogodišnje izdanje Kondenz festival nastavlja sa promovisanjem vidljivosti domaćih autora i koreografa lokalne scene, i njihovih novih i uvek aktuelnih umetničkih predloga/interpretacija o tome šta sve možemo posmatrati kao/kroz ples i kakva nova iskustva i saznanja nam to kao publici donosi. Pored domaćih, imaćemo i predstave dvoje koreografa iz Švedske (Stina Nyberg i Frederic Gies). Uz glavni, tu je i prateći program u okviru kojeg će publika imati priliku da čuje o aktuelnim istraživanjima arhiviranja savremeno-plesnih praksi u regionu, prisustvuje retrospektivi dosadašnjih festivalskih izdanja, učestvuje na interaktivnim predavanjima, kao i da pogleda prezentacije umetničkih istraživanja i radionice umetnika koji su trenutno deo rezidencijalnog programa Stanice. Posebna specifičnost ovogodišnjeg programa, jeste i to da je osmišljen kroz formu kolektivne saradnje umetnika i kulturnih producenata iz Stanice: Ane Dubljević, Marka Milića, Jovane Rakić Kiselčić, Marijane Cvetković, Ksenije Đurović, Mirjane Dragosavljević, Dalije Aćin Thelander i Igora Koruge.

* U okviru Kondenza održava se i poseban međunarodni skup „Nomad dance Advocates“. Zbog čega je on važan i koje su osnovne teme koje će biti razmatrane?

– „Nomad dance Advocates“ je međunarodni skup posvećen zagovaranju boljeg položaja savremenog plesa u kulturnim politikama balkanskih zemalja. Porukom Napravimo mesta za ples! uputili smo poziv svim lokalnim donosiocima odluka o kulturi, da provedu dva dana u Beogradu zajedno sa umetnicima i radnicima u kulturi sa lokalne, regionalne i internacionalne plesne scene. Cilj ovakvog okupljanja je da se zajednički osmisle nove kulturne politike za savremeni ples na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou i da se unaprede uslovi za kulturnu saradnju i razmenu na Balkanu. Neke od krucijalnih tema koje ćemo dotaći su obezbeđivanje stalnih prostora za programe savremenog plesa, razvoj publike, uvođenje transparentnih procedura odlučivanja u stvaranju specifičnih politika za podršku savremenom plesu, uvođenje strukturalnih grantova za opstanak nezavisnih organizacija i regionalnih grantova za saradnic?ke projekte u oblasti savremene umetnosti, prihvatanje evropskih praksi i principa poštovanja i saradnje sa nezavisnim sektorom u kulturi itd. Skupu će prisustvovati ministar kulture Makedonije, predstavnici ministarstava kulture Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Francuske, Austrije, Švedske, a nadamo se i Srbije.

* Na koji način Stanica doprinosi poboljšanju položaja savremene plesne scene i njenih aktera?

– Najveći doprinos Stanice ogleda se u umrežavanju i partnerstvima sa regionalnim i internacionalnim umetničkim scenama, plesnim mrežama, kulturnim centrima, javnim ustanovama kulture, festivalima itd. Upravo kroz te partnerske projekte i saradnje, veliki broj domaćih igrača i koreografa je odlazio na internacionalnu scenu (Evropa i SAD) da se tamo razvija i obrazuje. Od osnivanja organizacije 2006. godine – na inicijativu umetnika sa lokalne plesne scene – do danas, kroz Stanicu se ulagao veliki trud u razvoj obrazovanja, kritičkog i teorijskog mišljenja, kulturnih politika, produkcije umetničkih radova savremenog plesa, obezbeđivanje prostora za rad, stvaranje međunarodne saradnje, transdisciplinarno povezivanje sa drugim umetničkim praksama i oblastima, razvoj plesnih praksi za najmlađu publiku itd. Na žalost, toliki kulturno-umetnički kapital i dalje ima vrlo malu vidljivost u okviru lokalnih medija i institucija kulture, jer ne prati spektakularne, populističke ili tradicionalističke sadržaje koje kulturna politika promoviše.