Foto: Stanislav MilojkovićU Beogradu je zvanično otvoren 62. Međunarodni sajam knjiga pod sloganom „Ključ je u knjizi“.
U prisustvu članova diplomatskog kora, ministra za rad, zapošljavanje i boračka pitanja u Vladi Srbije Zorana Đorđevića, gradskog sekretara za kulturu Ivone Jevtić i predstavnika kulturnog života u Srbiji Sajam su otvorili austrijski pisac Karl Markus Gaus i srpski književnik i akademik Miro Vuksanović. Ove godine počasni gosti ove manifestacije su zemlje nemačkog govornog područja: Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn.
Karl Markus Gaus je, podsećajući na aktuelne i istorijske kulturne, sportske i druge veze Austrije i bivših jugoslovenskih republika, ukazao na neophodnost multikulturalnosti, poštovanja drugog i drugačijeg kako bi na primeru nemačkog jezika objasnio „model“ očuvanja jednistvenog jezičkog govornog područja. Prema njegovim rečima, „Nemačka, Švajcarska, Lihtenštajn i Austrija učestvuju u zajedničkoj istoriji, ali istodobno još od srednjeg veka imaju svaka svoje osobenosti i vlastite tradicije, koje su doprinele tome da se ove zemlje, ne samo kulturno-istorijski, različito razvijaju“. To, kako je rekao, nije smetalo lingvistima, koji su se „u međuvremenu usaglasili da ne samo da postoje brojni nemački dijalekti, nego i nekoliko „varijeteta nemačkog književnog jezika““.
-Za bogatstvo glasova i zvukova savremena književnost na nemačkom jeziku ima da zahvali upravo činjenici da ne postoji jedna obavezujuća i uzorna norma, već nekoliko različitih varijanata standardnog jezika. Ali, razlike ipak nisu toliko velike da ne bi i dalje sve vreme bilo reči o jednom nemačkom jeziku… Nije mi ni na kraj pameti da ja Hrvatima, Bosancima, Crnogorcima i Srbima određujem da treba da se drže onoga što se ranije nazivalo „srpskohrvatskim“. Razlike u zvučanju, rečniku ili rečeničnoj melodiji, nijanse izraza, taj čuveni lični stil – sve to je od izuzetnog značaja za književnost. Ali, isto tako može biti pokušaja da se te razlike na ravni jezičke politike uvećaju i načine dubljim nego što jesu… Ono što mnogo koji fudbaler, koji se možda i nije bavio pitanjima pesništva i jezika, jako dobro zna, a na šta treba podsetiti jezičku policiju: Nikog od nas nisu oblikovali samo jedna jedina nacionalna kultura ili regionalni identitet, kao što ni jezik u svakodnevici i u umetnosti nema za cilj da odvoji jednu grupu od druge, nego da se ljudi sporazumevaju i u rečima onog drugog otkriju sebe same – poručio je gost iz Austrije u ime zemalja počasnih gostiju ovogodišnjeg Sajma.
Akademik Miro Vukanović govorio je o ugroženosti srpskog jezika i opasnosti od njegovog nestajanja.
-Na ovom međunarodnom sajmu knjiga iz svih oblasti nauke i umetnosti, u halama gde se očekuje pola miliona ljudi u sedam dana, u dobu kad bar jedan jezik izgubimo u toliko vremena, sada, naši su posebni gosti četiri zemlje i jedan jezik. Kod njih je četiri postalo jedan. Zato može biti da oni, naročito najveći među njima, bolje od nas znaju kako smo od jedne zemlje dobili nekolike, još nezavršenim načinom, a kako umesto jednog jezika – četiri. I bolje od nas vide da će srpski jezik sa svojim savršenim pismom koje sami zapostavljamo, s ukupnom književnošću i nasleđem na srpskom izrazu, kazano merom istorijskom, vrlo brzo da uđe u zonu iščezavanja. Zato je potrebno da od njih i od drugih učimo kako se štiti vlastiti jezik i sve što on tvori – istakao je akademik Vuksanović.
Na 62. sajmu knjiga učestvuje 450 domaćih i 50 stranih izlagača. Tokom Sajma održaće se Festival stvaralaštva mladih, tradicionalna “Putujuća izložba ćirilice” i obeležiti važni književni i istorijski datumi: osam vekova od krunisanja Stefana Prvovenčanog, 250 godina od rođenja Filipa Višnjića, 170 godina “Gorskog Vijenca”, vek i po od smrti Šarla Bodlera, 125 godina od rođenja Ive Andrića, vek od smrti pesnika Vladislava Petkovića Disa i Milutina Bojića, pola veka romana Meše Selimovića “Derviš i smrt”, decenija od smrti Nikole Miloševića i Stevana Raičkovića. Sajam će trajati do 29. oktobra
‘]
Deset godina ArhipelagaNeposredno pred zvanično otvaranje 62. Sajma knjiga izdavačka kuća Arhipelag obeležila je deset godina rada. Na štandu ovog izdavača, pored autora i saradnika bilo je i predstavnika iz kulturnog i javnog života, kao i predstavnika drugih izdavača. “Deset godina naše kuće obeležili smo družeći se sa autorima, prijateljima i saradnicima sa željom da naglasimo da sada i ubuduće ostajemo vezani za vrednosti vrhunske savremene književnosti kako srpske tako i svetske, kao i na strani vrhunske humanistike. Nećemo menjati kriterijume, niti ćemo udovoljavati niskim strastima i populističkim ukusima. Naprotiv. Verujem da čitaocima treba pružiti mogućnost izbora, a naša uloga kao izdavača jeste da zastupamo vrednosti i da budemo uvek na strani čitalaca kvalitetom i vrednošću knjiga koje objavljujemo”, kazao je za Danas glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.
V. M.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Neposredno pred zvanično otvaranje 62. Sajma knjiga izdavačka kuća Arhipelag obeležila je deset godina rada. Na štandu ovog izdavača, pored autora i saradnika bilo je i predstavnika iz kulturnog i javnog života, kao i predstavnika drugih izdavača. “Deset godina naše kuće obeležili smo družeći se sa autorima, prijateljima i saradnicima sa željom da naglasimo da sada i ubuduće ostajemo vezani za vrednosti vrhunske savremene književnosti kako srpske tako i svetske, kao i na strani vrhunske humanistike. Nećemo menjati kriterijume, niti ćemo udovoljavati niskim strastima i populističkim ukusima. Naprotiv. Verujem da čitaocima treba pružiti mogućnost izbora, a naša uloga kao izdavača jeste da zastupamo vrednosti i da budemo uvek na strani čitalaca kvalitetom i vrednošću knjiga koje objavljujemo”, kazao je za Danas glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.
V. M.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
