Site name

Zbornik radova "Za i protiv Vuka"

Narodnjak i(li) evropejac

Kontroverze o liku i delu Vuka Karadžića u srpskoj (pa i šire) kulturi i dalekosežnim posledicama po tu kulturu i ovdašnju politiku, bile su predmet današnjeg razgovora na Sajmu knjiga, a povodom zbornika radova pod čuvenim naslovom “Za i protiv Vuka”, koji je priredio Sava Damjanov a izdao “Službeni glasnik”.

1

Piše: I. Matijević

Beograd 25. oktobar 2017. 23:30

Narodnjak i(li) evropejac

Foto: Stanislav Milojković

Zanimljivo je da je urednik ove knjige, kao i čitave edicije “Limes”, pisac Svetislav Basara, koji je pre nekoliko decenija i pokrenuo debatu i otpočeo preispitivanje Vukovog lika i dela i njihov uticaj na ovdašnju kulturu, bivajući tad, na počecima, i izrazito “protiv”, pa je ovaj njegov urednički posao direktorka “Službenog glasnika” Jelena Trivan okarakterisala kao “jeres”. U svakom slučaju, pomenuta knjiga, kako je rekao moderator razgovora, novinar Zoran Panović, trebalo bi da doprinese dijalogu o temi koja traje već decenijama, da preispita političke i ideološke mistifikacije u priči koja se tiče jezika. On je još primetio da je Basara zapravo popularisao Vuka kritikujući ga.

Sam Basara rekao je da zbornik “Za i protiv Vuka” ne treba da bude ponavljanje istih mesta o reformatoru srpskog jezika, već pokušaj da autori različitih provenijencija osvetle figuru Vuka Karadžića, koji je, prema njegovim rečima, bitniji za ovdašnju istoriografiju od svih vođa ustanaka, knezova, političkih prvaka tog vremena. Ova knjiga zapravo ne treba da donese novu istinu o Vukovom delu, već pojam o tome šta se događalo, dodao je Basara.

Na pitanje o odnosu Vuka i ondašnje politike, istoričar Predrag Marković ukazao je da je to trenutak kada se stvara i nacionalna kultura i nacionalna država i da tada zapravo i nema razlike između kulture i politike. On je podsetio i na neobičan i buran odnos Vukov sa knezom Milošem, kao i na činjenicu da se ovaj razgovor odvija u godini jubileja Vukovog trijumfa, kada su pre 170 godina objavljena dela kojom je podržana njegova jezička reforma - Njegošev “Gorski vijenac”, Daničićev prevod “Starog zaveta”, i pesme Branka Radičevića. "Vuk nije tek porazio svoje protivnike, nego ih je iskorenio iz istorije", primetio je Marković dodajući da on jeste “izbrisao” učeni jezik, ali je taj jezik građanske kulture ipak koristio u prevođenju “Svetog pisma”. Vuk je bio evropejac, smatra Marković, i smestio je našu kulturu u evropski milje, a o snazi i važnosti njegovog “zahvata” govori i to što su Hrvati odbacili dve svoje jezičke tradicije - kajkavsku i čakavsku prihvatajući Vukovu reformu.

U toj reformi, nadovezao se Basara, veliku ulogu igrao je bečki dvor i, preko Jerneja Kopitara, tada visokog zvaničnika austrougarskog ministarstva kulture, Xozef de Metr, koji je smatrao da će ruski uticaj prestati ako srpska azbuka izgubi dodir sa ruskom. Basara dalje kaže da je Vukovim načinom naglo presečena tradicija i da je Vuk u svom narodnjaštvu “preterao”, ali i da u tom trenutku, imajući protiv sebe tako moćne protivnike poput crkve, i nije mogao da ne pretera. Ipak, kako ističe, u polemici oko Vuka, on nikad nije sporio njegovu veličinu i značaj. Smisao istorije je na Vukovoj strani, on je snagom svog delovanja zacementirao jednu kulturnu politiku, istakao je Svetislav Basara. Ona ja najavio i drugu knjigu u ovoj ediciji koja je osmišljena kao prevrednovanje tradicije i koja će biti “za i protiv Dositeja”.

povezane vesti

Soros, Orban i Gorillaz

12

Piše: Zoran Panović

Male i velike boginje

3

Piše: Zoran Panović

Naš brat Rahoj

25

Piše: Zoran Panović

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Мiloš J. Kosovac

26. oktobar 2017.

Osnovni razlog gubitka Kosova i Metohije je napuštanja Prizrena kao sedišta srpske cklture. Ta još od 1946. ignorisanje Crkve, naravno ne i katoličke, jer je sedište u Rimu.Taj proces, da li sa Rusijom ili sa Germanim aktuelan je i danas. Naravno da je bilo bolje da su Obrenovići ostali živi koji su Srbiju držali bliskom sa Germanima. Ne bi bilo samoubulačog genocidnoga Prvog velikog rata po Srbe. A početkom Drugog rata ne bi se kurčili, čime smo izazvali ne samo germanske fašiste, no i ludake naših komšija koji su življavali svoje manijaštvo nad nama. Nije tu vlast Obrenovića, a prošlo je vreme genijalnog Tita, koji je znao da iskoristi naše dobre i slabe strane, a za račun ostalih naroda i nacionalnoti, koji se sada prse nad njihovima “pobedama” nad nama. Sada imamo na vlast tipa patološke sociopsihologije koji juče izbezumljeno od straha gleda u američkog sagovornika, poznatog kao političkog Brus Lija koji uvrće ruke, no i glavu ako treba, političkim neistomišljenicima u tuđim zemljama. Da li naši analitičari znaju da SAD kao vodeća i odlučujuća sila Zapada ne udustaje od namera stare dva veka da osvoji silom resurse na tiritoriji Rusije, koja je veća pet puta od teritorije Evrope i tri pta veća od SAD. Mi se kao naouražavamo sa dotrajalim nekolko ruskih aviona, a za potrebe sadašnje kobajagi vladara da bi dobio podrškiu naivnih birača. Pitanje za pametne je da li hoćemo da primimo udar NATO Alijanse namenjen Rusiji, zašta nam neće biti dovoljni ni najsavremnije naoružanje, a da u tom udaru preživimo. A pitanja za misleće umove da pretspostve da li će biti tog napada na Rusiju, ili će produžiti sa pritiscima ekonomskim i propagandnim, osim što je oružani napad ivršen preko Ukrajine koja je u urtobi i svesti Rusije, u kom napadu Rusija je vratila Krim, koji je bio meta za instaliranje NATO-a. Važan je faktor za razmišljanje i Severna Koreja koja preovocira SAD ( NATO), a znamo da je sa jedne strane nuklearna Kina, a sa druge nuklerana Rusija. I još pitanja na koje treba tražiti odgovor da li će biti rata ili će ovaj poces trajati u kome će neko da slabi a možebiti SAD, a jačati Kina i Ruska federacija, iamjući u vidu da je pravda na nijhovoj strain. Pazi ovo, ISTINA I PRAVDA to su paruke svetih Jovana i Isusa… No, naša situcija je takva da smo danas faktički bliži Germanima nego Rusima. U Nemačkoj živi i radi 400.000 vrednih, znači selektiranih Srba. A u Austriju preko 200.000 isto tako vrednih, jer Germani ne podnose lenje i nesposobne. Eno, jedan Srbin u njihovoj nogometnoj reprezentaciji pobedi jedanajest Srbina u našoj reprezentaciji! A na našu glupost, da se nismo kurčili protiv Germana sada bi tamo živelo preko dva milona Lužičkih Srba, a ne samo 40.000 kao sada. Možda je pitanja retoričko: da li magarac da nas uzjaše ili da nas zmija ujede? No, mudri, ako ih imamo, znali bi da odgovore. Kao prvo ja bih rekao američkom sileđiji da su ruski ovijoni samo za slikanje da bi ostao na vlasti, a putujemo ka EU, tj. pod kišobran NATO-a, koji znam da propušta. Ali to mu ne bih rekao.