Site name

Prikaz stripa “Skalpirani- Indijanska zemlja” u izdanju Darkvuda

Život u rezervatu modernih indijanaca

Racionalnom čoveku prva asocijacija na Sjedinjene Države svakako nije novac, moć, možda sila, te takoreći površne predstave, već predrasude, poniženje, večita borba bele i crvene boje (čitaj rase).

Piše: M. S.

26. oktobar 2017. 20:15

 Život u rezervatu modernih indijanaca

Nisu predrasude nastale u Americi, nije ih Kolumbo otkrio i preneo u Evropu. Davno je prvi zapisničar prošlih događaja zabeležio mnoge predrasude koje su stari Heleni gajili prema ostatku antičkog sveta, pa su tako Jonci smatrali Atinjane lošim Joncima, a Skiti prezirali Jonce i time stvarali predrasude. Predrasude stvaramo međusobno, jedni o drugima i one su stalni posetilac naših odnosa. Nekada predrasude mogu biti dobre, onako kako ih je Berk opisao navodeći primer zgražavanja kada vidimo da neko pljuje na ulici. Međutim, u istoriji kolonijalizma mnogi su stradali, mnoge su kulture poremećene i nestale, mnoge istorije razorene.

Kako opisuju strip “Skalpirani- Indijanska zemlja” to je moderna, krimi kaubojština, što ovo ostvarenje zaista jeste u punom značenju navedenih epiteta. Radnja se odvija u rezervatu Pustinjska ruža u Južnoj Dakoti, mestu gde žive “crvenokošci”, mestu punom tajni i životnih grešaka skupo naplaćenih potomcima. Crvena vrana poglavica indijanaca u rezervatu planira da otvori kazino, najveći u tom delu države, na prostoru gde su ljudi među najsioromašnijima u SAD-u, a stopa prodaje alkohola među najvećom. Ove planove žele da osujete stanovnici rezervata, večiti borci za svoju slobodu i prava. Tu poglavica angažuje čoveka sa hiljadu ožiljaka, košmarnog Dašijela Zlog Konja čija je jedina poenta delanja vraćanje u rezervat Prerijska ruža. Ogromna količina droge i alkohola čini rezervatski život podnošljivijim, ali on ne može da zameni slobodu. Mada, kako je sve podređeno interesu i uvećanju već velikog novca, tu ljudi praktično samo smetaju. Tamna i nerazjašnjena prošlost Dašijelove majke, Crvene vrane i ostatka njihovog društva, naravno i EF BI AJ agenta koji želi da se osveti za davnu smrt svojih kolega uvode priči misteriozne momente.

Priča može da se predstavi praktično kao modernizovani Teks Viler. Kada se podvuče crta i uporedi Teksovo (kaubojsko) i Dašijelovo modern doba i nije se mnogo promenilo. Kauboji su i dalje kauboji, a indijanci i dalje crvenokošci. Jedni mrze druge, a drugi mrze prve.

Strip je nakon autorske “neverice” doživeo veliki uspeh, o tome najbolje svedoči to što je objavljen u biblioteci Vertigo izdavačke kuće DC. U biblioteci Vertigo su štampane najbolje serije DC-ovih junaka The Sandman, Preacher, 100 Bullets, Y: The Last Man, Fables, Lucifer i drugi.

Ostvarenje je spoj američke i srpske škole stripa, spoj autora koji su radili na Vulverinu, Goust Rajderu, Betmen Eternal i Đangu (nisu radili zajedno, prva dva su Aronova, a druga dva Guera). Džejson Aron i r. m. Guera tvorici su ove krimi priče, objavljene ove godine u izdanju izdavačke kuće Darkvud. Iza psudonima r. m. Guera krije se ime srpskog crtača stripova Rajka Miloševića. Svoje prve radove objavio je sedamdesetih godina u časopisu Tik Tak, a veći uspeh postigao u YU strip magazinu.

 

Kosovo u stripu Skalpirani

Kosovo je dobilo mesto u ovom stripu. Naime prisećajući se u jednoj preprici gde je sve bio mladi Dašijel Zli Konj, navodi se da je 1999. godine bio na Kosovu kao pripadnik misije. Potresan crtež mrtve žene sa nekoliko američkih vojnika i Dašijelom oko nje je smešten u Uroševac, što se vidi na tabli. U Uroševcu na Kosovu i Metohiji se nalazi glavna vojna baza SAD-a pod kontrlom KFOR-a, ime joj je kamp Bondstil.

Šta znači skalp?

Skalp je koža sa kosom odrana sa glave neprijatelja pobeđenog u boji ili dvoboju. Skalpiranje je bio uobičajeno kod Skita, galskih, sibirskih, indijskih i amerikčkih Indijanca. Skalpovi se žrtvuju bogovima ili služe kao ukras na kopljima, konjima, šatorima ili slično.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.