Site name

Tribina o vezi između dečje književnsoti i stripa na Sajmu knjiga

Asteriks u francuskim školama

Veza dečje književnosti i stripa bila je tema tribine na kojoj su strip-majstori Zdravko Mićanović, Zoran Penevski i Kosta Milovanovića, između ostalog, govorili i o prednostima odrastanja na stripu i potrebi da se uvedu u školsku nastavu paralelno sa književnošću.

Piše: Jelena Tasić

27. oktobar 2017. 19:41

 Asteriks u francuskim školama

Foto: Stanislav Milojković

Tako se čulo, da su Kinezi željni da otkriju tajne pronalazačkog i kreativnog duha Zapadnjaka od britanskog pisca fantastike i strip atora, od Nila Gejmena iz prve ruke saznali da je većina inovatora i velikih umova u detinstvu čitala stripove. Francuzi su strip klasike, poput “Asteriska”, već uveli u školske programe.

Zoran Penevski, pisac knjiga za decu, strip-scenarista i koautor prvog srpskog grafičkog romana “LJubazni leševi”, publiku je uz pomoć ilustracija proveo kroz istoriju stripa, navodeći da je “kod nas malo poznata veza između stripa i književnosti za decu”.

On je podsetio da je prvi strip bio namenjen deci - “Žuti dečak” u SAD, krajem 19. veka, a da se ubrzio pojavio “Mali Nemo”, kao prvi novinski strip, a potom i “Maca Šiza”, dok “Miki Maus” uživa status prvog stripa za decu koji je postao globalna ikona. Penevski je obrazložio, navodeći primere iz strip literature, zbog čega je dobro koristiti strip u nastavi - od boljeg pamćenja i podučavanja dece vizuelnoj kulturi i estetici do usvajanja grafičke naracije. On je naglasio da se u svetu strip predaje na fakultetima, a zbog sve masovnije proizvodne sjajnih izdanja, stripovi se na nivou godišnje produkcije kategorišu, a neki od njih kao klasici u žanru preporučuju kao školsko štivo, ali ne nauštrb književnosti, nego zajedno sa njom.

Prema njegovim rečima, kod nas je strip prvi pokušao da uvede Jovan Jovanović Zmaj u “Nevenu”, a ovaj vid umetnosti spretno su koristile i posleratne komunističke vlasti, koje su shvatile njen značaj, pa je tako nastao partizanski strip “Mirko i Slavko”. Penevski je podsetio i na domaćeg strip junaka “Dikana” koji je bio “neka vrsta našeg odgovora na “Asteriksa””.

Dizajner, strip autor i profesor “FPU” Zdravko Mićanović kroz svoje radove pokazao je vezu između stripa i domaće poezije za decu na primerima stihova Dušana Radovića, Branka Ćopića i Jovana Jovanovića Zmaja. Mićanović je objasnio da radeći na ovakvim ilustracijama “crtači ne teže prepoznatljivosti svog stila, nego žele da istaknu suštinu i duh poezije”.

Ilustrator i strip crtač Kosta Milovanović priznao je da je naučio da čita zahvaljujući stripovima u “Politikinom zabavniku” i ukazao da deca danas, zahvaljujući fenomenu video igrica, u svet vizuelnog ulaze preko ekrana, zbog čega je “strip i za decu i za odrasle doživeo veliku transformaciju.

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.