Visoke planine Portugalije

Reč je o knjizi u kojoj su vešto upletene tri, na izgled nezavisne a opet povezane, priče koje se događaju u različitim vremenima. Junak prve priče „Bez kuće“ je mladić po imenu Tomas, koji posle lične tragedije počinje da hoda Lisabonom unatraške. On otkriva stari dnevnik iz kog saznaje da postoji relikvija – neobično raspeće koje bi moglo da preokrene hrišćansku dogmu naopačke i u jednom od prvih evropskih automobila kreće u potragu za njom put Visokih planina Portugala. Tri decenije kasnije u priči „Prema kući“ portugalski patolog Euzebio Lozoba, verni ljubitelj detektivskih priča Agate Kristi, naći će se u središtu svojevrsnog krimića kada biva uvučen u posledice Tomasove potrage. U trećoj priči „Kuća“, krajem 20. kanadski senator Piter Tovija u žalosti zbog gubitka voljene supruge nalazi utočište u selu svojih predaka u severnoj Portugaliji, gde će u društvu šimpanze neočekivano okončati Tomasovu potragu. Iako je reč o duhovitom i zabavnom štivu, Martelov „omnibus“ roman otvara i duboka pitanja religije i verskog nasleđa, kao i odnosa vere i ekologije, koja se mogu prepoznati i u drugim Martelovim knjigama.

Kanadski pisac Jan Martel rođen je u Španiji 1963. godine. Po završetku studija filozofije do svoje 27. godine, kad se posvetio pisanju, „studirao“ je život i putovao. Autor je zbirki priča „Činjenice iza Rokamatiovih iz Helsinkija“ i „Na kraju smo pojeli decu“, romana „Ja“, „Beatriče i Vergilije“, „Pijev život“, za koji je 2002. dobio Bukerovu nagradu. Laguna je objavila i ovu Martelovu knjigu, koja prevedena na više od 40 jezika i po kojoj je Ang Li snimio film nagrađen sa četiri Oskara, dok je u izdanju Geopoetike objavljen Martelov roman „Beatriče i Vergilije“.