„Ako globalno imamo tri podsistema u svakom društvu: politički, ekonomski i kulturni, moja ideja je da su i politički i ekonomski podsistemi oblikovani kulturnim podsistemom, koji je temeljni podsistem.
Kakva je kultura, takvi će biti politika i ekonomija. Pošto su politika i ekonomija generatori sveopšte nesreće kod nas, ja se još uzdam u kulturni podsistem da se u njemu može tragati za konsekvencama koje će nas izvući odavde. Jer, ne treba zaboraviti da mi od književnosti sa razmeđe 19. na 20. vek do danas imamo u kulturi modernizatore koji stoje rame uz rame sa evropskim modernizatorima. Za razliku od evropskih modernizatora, mi naše nismo društveno priznali. Ako bismo se obratili njima, od Dositeja do danas, književnicima s kraja 19. i početka 20. veka, na primer Bori Stankoviću koji je prvi Prometej moderne književnosti kod nas, možda bismo tu mogli da tragamo, ne za rešenjima, nego da učimo o tome kako da počnemo međusobno da debatujemo i kako da izađemo iz ove situacije. Uslov za to je da se na nekakav društveni način delegitimizuju ova dva podsistema privredni i politički. Neka njih, ali da li će se i kod nas desiti ta renesansa da se vratimo kulturi kao što se Zapad u svojoj renesansi vratio svojim korenima antičke kulture?“, upitao se prof. dr Đokica Jovanović, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na promociji drugog, proširenog izdanja svoje knjige „Prilagođavanje“ u Novom Sadu.
O ovoj izuzetnoj studiji o „Srbiji i moderni od strepnje do sumnje“, koju je objavio Dan Graf u saradnji sa Institutom za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, u četvrtak uveče na Fakultetu pravnih i poslovnih studija „Dr Lazar Vrkatić“ govorili su prof. dr Duško Radosavljević, Rastislav Dinić, doktor političke filozofije i redovni kolumnista Peščanika, a moderator je bio Radivoj Jovović.
U delu se nalazi i istorijsko-kritički osvrt na osvajanje slobode u dijalektici između progresivnog i konzervativnog, kao i kontekstualizovana analiza uticaja ovih procesa na savremeno društvo u Srbiji. Autor je napomenuo da on više koristi izraz „moderna“ i „antimoderna“, a ne „moderna“ i „tradicionalno“, smatrajući da se u Srbiji, od davnina radi upravo o tome da se bira antimodernost. Svi učesnici, kao i čitaoci iz publike koji su se javili u diskusiji, naglašavaju da se radi o delu koje nikoga ne može ostaviti ravnodušnim „budući da Jovanović argumentovano upućuje kritiku spornim izmima kakvi su nacionalizam, šovinizam, rasizam, autoritarizam i fašizam, a koji su u današnje vreme u društvu revitalizovani“.
„U ovoj knjizi se nalazi i pitanje: da li je građanskim inicijativama mesto u politici? Dakle, ljudima jeste mesto u politici, oni političkim sredstvima mogu da rešavaju svoje probleme. Ljudske jedinke se okupljaju u određene političke grupe. Zateći se u politici ne znači biti u kaljugama svakovrsnih izbora u Srbiji. U političku arenu Jovanović je ušao kao sociolog, kao profesor i kao građanin, kao izgrađena ličnost. Zato Jovanović ostaje u beskompromisnom sukobu sa provincijalizmom, lopovlukom, korupcijom i provokacijama. Hrabro i dostojanstveno nosi odgovornost. Aktivan građanin je uvek noćna mora svake neuspešne vlasti. Srbija se može nadati boljoj budućnosti jer u Đokici Jovanoviću ima izvanrednog naučnika, profesora i građanina, a kamo sreće da takvih osoba imamo i više“, istakao je prof. dr Radosavljević o autoru knjige u kojoj je upravo i obrađena tema slobode pojedinca, delovanja naših mislilaca kroz istoriju, ali i naslanjanja zvaničnih političkih i kulturnih elita na antimodernistička shvatanja.
Profesor Dinić je govorio o dve priče srpskog društva – nacionalizmu i neoliberalizmu koje profesor Jovanović vidi kao „dve strane jednog novčića“, kao i individualizam i kolektivizam.
„Niti smo večite žrtve svojih večitih zabluda, niti pak svog mentalitetskog sklopa. U čitanju modernizacijskih procesa u Srbiji i Jugoslaviji, Jovanović prepoznaje jasnije kontinuitete građanskog i radničkog samoorganizovanja i upravo u oživljavanju ili ponovnom otkrivanju ovih zapostavljenih ili namerno skrajnutih kontinuiteta vidi šansu za politički aktivizam“, istakao je između ostalog prof. Dinić.
Promocija u Novom Sadu protekla je, tokom dva sata, uz izuzetnu pažnju studenata i ostalih u publici, u atmosferi u kojoj je bilo očigledno da se prisustvuje prezentaciji velike knjige kroz koju provejava upitanost nad izborima većine vladajućih garnitura kroz našu istoriju koga uzimaju za uzore.
Pohvale izdavaču
„Samo ću napomenuti vrlo inspirativnu knjigu istoričarke Latinke Perović ‘Dominantna i neželjena elita’, knjigu Radivoja Cvetićanina ‘Konstantinović. Hronika’, knjigu profesora Flerea ‘Da li je Jugoslavija morala da umre?’, koje je, kao i ovu, takođe, obimnu knjigu profesora Jovanovića, objavio je Dan Graf, izdavač i lista Danas. Sve su to knjige koje uzburkavaju duhove i dele publiku u dva teško pomirljiva tabora. Kada su pažljivo odabrani autori sa temama koje su temeljno obrađene, dužina knjige može biti samo prednost, a ne mana. Mogu da uputim sve pohvale izdavaču, opažajući da kod nas velike izdavačke kuće, a koje bi svakako mogle ‘bezbolnije’ da objave ovako kapitalna dela, nemaju za to sluha“, primetio je prof. dr Duško Radosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
