Slikar Mate Djordjevic prestaviće se prvi put smederevskoj publici, radovima iz perioda 2015-2017.godine.Našire ovo je prvo predstavljanje slikara posle dve godine,izložba u Smederevu je mali uvod u predvidjena izlaganja tokom 2018.godine.
U galeriji -Savremene umetnosti Smederevo – pod nazivom ”Demijurg”,na kojoj će biti izložena dela nastala u period od 2015-2017.godine na prostoru Francuske.Pretežno velika platna kao i “crtačke zabeleške”.
Jedan od najperspektivnijih umetnika mladje generacije, predstavice se Smederevskoj publici pretežno sa :uljima na platnu i crtežima,nastalim poslednjih par godina života i rada u Francuskoj.Mate je rodjen u Beogradu(Jugoslavija) 1983.godine. Živi i radi na relaciji Beograd-Pariz od 2014.godine.
Dobitnik je domaćih i internacionalnih nagrada od kojih izdvajamo:Nagarada za crtež Vladimir Veličković, dve nagrade (za crtež i sliku) Francuske Akademije Lepih Umetnosti internacionalne institucije od velikog renomea i ugleda,nagradu za crtež Osten, Makedonija ,finalista fonda Antonia Marena Francuska,Likovna jesen-Milan Konjović ,Sombor,Srbija itd.
O samoj izložbi autor ističe:”Najveći broj slika je materijalizacija,motivisanog persimizma .Naša epoha a to smo i videli u bezbrojnim katastrofama, ne može da reši tehničko pitanje apokalipse,ustvari da svet nebi otišao, dovraga- ako već to i nije,apokalipsa se odvija i ponavlja na dnevnom nivou u svojim usitnjenim delovima, rasparčana po našoj stvarnosti,zato i opstaju samo zablude kao glupost,zablude kao beščašće i samo zablude kao zabluda,matematika koja nas je dovela do ovde,gde smo zaglibljeni kao svet.”
Dalje kaže autor, u nastavku dodaje:”Zasada je dovoljno, da vidimo da li je vredelo,toliko bauljanje ,zavirivanje ,buljenje u te moje olupine od slika,(tkz. “mehaničko i organsko”).Prefarbavao sam taj unutrašnji otpad,koji svako nosi,pa da vidimo, kako on stoji ovde u Smederevu.”
Jedan od propratni tekstova o autorstvu slikara,je “Potrebno je upoznati noć” Muharema Bazdulja kaže:” I zaista, figure na Đorđevićevim platnima kao da dolaze iz dječijih noćnih mora. A ipak, pred tim platnima ne želimo da skrenemo pogled. Pred tim figurama ne osjećamo strah. I nema to veze sa racionalnim osjećanjem da se nemamo čega bojati. I kad gledamo horor film, lako je samom sebi reći: ovo pred nama je filmsko platno, sve što vidimo je rezultat snimanja, prizori koje gledamo su artificijelni, vještački, snimljeni na setu, u nekom studiju, uz reflektore, kamere, tehničare, tonce i ostalo menažeriju i skalameriju. Ako je horor dobar, što će reći – uvjerljiv, takvi sofizmi ne pomažu. Figure na Đorđevićevim platnima ne izazivaju strah jer slikar ne želi da ih se bojimo. Njegova je ambicija veća. On želi da nas podsjeti. Želi da se prisjetimo kako smo voljeli mrak.
Suprotno tome prebacujemo težište na Fancusko vidjenje,Mate-ovog stvaralaštva,istaknuti kritičat Žan-Lika Šalimoa (Jean-Luc Chalumeau) ,nekadašnji urednik časopisa Opus,saradnik edicije Krug umetnosti (Cercle d’art ) pišuci o : Vermeru,Pikasu,Di Kiriku,Baskijatu, Bejkonu,Zao Vu Kinu,Dibifeu,De Koningu ,Barćelu ,narativnoj fihuraciji,kubizmu itd. Posvećuje svoje redove takodje našem umetniku na sledeći način, u tekstu“Mate slikar nesanice“ kaže sledeće: “Umetnik izričito predstavlja Cioran-a kao zvezdu vodilju, i to nam je koristan znak kada pokušamo da razumemo ovu umetnost potpuno bez kompromisa, koja nameće svoju viziju bez pokušaja da sve zadovolji.
Cioran je u stvari zaista napisao sledeće: „U nesanici, kažem sebi za utehu, da ove sate u kojima sam svestan otmem ništavilu, i kada budem spavao oni mi nikada neće pripadati.“
Izložba “Demiurg” biće otvorena 6.11.2017.godine sa početkom od 19h a trajaće do 20.12.2017.godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
