Prva sezona blokbaster TV serije „Medičijevi: Gospodari Firence“ prevazišla je sva očekivanja. Snimana je na izvornim lokacijama, a glavne uloge igrali su Dastin Hofman, Ričard Mejden i Stjuart Martin.
U Italiji je prve dve epizode serije preko prvog kanala državne televizije Rai videlo 7,6 miliona ljudi, a saga o slavnoj firentinskoj porodici osvojila je i gledaoce u Francuskoj, Nemačkoj, Kanadi, Argentini, Velikoj Britaniji, Irskoj, Indiji i Australiji. Druga sezona najavljena je za 2018. i predviđa se da će biti jedan od ključnih događaja u ovoj godini. Takođe je najavljeno da će se u ulozi Jakopa de Pacija okušati Šon Bin. Uporedo sa serijom, italijanski autor Mateo Strukul objavio je tetralogiju „Dinastija Mediči“, koja je postala međunarodni bestseler. Strukul je ovu tetralogiju napisao kao odličan triler, vešto je mešao istorijske elemente sa autorskom maštom i fikcijom. Kod nas su do sada objavljene tri knjige: „U ime porodice“, „U ime vladara“ i „U ime kraljice“. Preveo ih je sa italijanskog Ljubeta Babović, a izdavač je Vulkan izdavaštvo.
Sa Mateom Strukulom, koji je nedavno posetio Beograd, razgovaramo o fenomenu Medičijevih i njegovoj popularnosti danas na početku trećeg milenijuma.
* Zbog čega su ljudi širom sveta čak i danas fascinirani porodicom Mediči?
– Mislim da razlog za fascinaciju ovom porodicom leži u činjenici da su Medičijevi bili porodica koja je više od ostalih pomagala stvaranje velikih umetničkih dela i rad velikih umetnika koji su rodonačelnici renesanse, kao što su Leonardo da Vinči, Donatelo, Rafaelo i Sandro Botičeli. Sve su to veliki umetnici, čija su dela delimično ili potpuno finansirali Medičijevi. Mislim da je sva ta lepota u umetnosti, koju su stvorili, prepoznata i priznata u celom svetu zato što nadilazi jezike, kulture, ali i tok vremena.
* Da li je prva sezona TV serije „Medičijevi: Gospodari Firence“ pomogla ili odmogla uspehu vaše tetralogije?
– Sasvim se slučajno dogodilo da se maltene poklopi izlazak knjiga sa TV serijom. Mislim da je serija pomogla knjizi. Samo u Italiji ju je videlo oko osam miliona ljudi. Mislim da je ovo TV ostvarenje ponovo ljudima skrenulo pažnju i pobudilo radoznalost za renesansu. Mislim da jedino TV i film mogu da za nešto zainteresuju toliki broj ljudi. U Italiji je serija emitovana mesec dana po dve epizode nedeljno, a moje knjige su izlazile sukcesivno pre i posle. Čini mi se da su se jezik TV fikcije i književnosti u ovom slučaju približili. Knjige ne prate radnju u seriji. U romanima ima više smeštanja u istorijski kontekst nego u seriji i to se čitaocima očigledno svidelo.
* Čitaocima su u živom sećanju ostali likovi Rajnharda Švarca i Laure Riči, jesu li oni stvarne ličnosti?
– Oboje su izmišljeni književni likovi. Ali, osmišljeni su na osnovu tadašnje stvarnosti. Rajnhard Švarc je vojnik-plaćenik, a takvi vojnici su se u renesansi borili za račun plemićkih porodica. Isto se može reći i za lik Laure Riči. U to vreme je bilo žena koje su se bavile proizvodnjom parfema, koje su bile veštice, nečije naložnice ili kurtizane. Laura Riči na neki način predstavlja sve te žene kojih u ono vreme nije bilo malo.
* Poznati ste kao autor stripova. Kako izgleda prebaciti se iz stripa u istorijski roman?
– Sve je potpuno drugačije. Dve godine sam posvetio istraživanju pre nego što sam napisao prvu stranu priče o Medičijevima. Proučio sam „Istoriju Firence“ Nikola Makijavelija i „Istoriju Italije“ Frančeska Gvičardinija, jer su najbolje opisali duh tog vremena. Onda sam se bacio na izučavanje brojnih priručnika, monografija i biografija. Morao sam da se posvetim velikom istraživanju. S druge strane, stripovi koje sam radio ne zahtevaju tu vrstu dubinskog i opsežnog istraživanja.
* Mislite li da je ekranizacija istorije kroz film ili TV za samu istoriju kao nauku dobra ili loša?
– Mislim da su ekranizacije veoma pozitivne. Čini mi se da navode ljude, pre svega mlade, da se posvete učenju istorije. Možda mogu da počnu od čitanja romana, ali će tako krenuti dalje u nove istraživačke pustolovine.
Lična karta
Sagovornik Danasa je italijanski pisac i scenarista, pravnik sa diplomom iz oblasti evropskog ugovornog prava. Njegovi romani objavljeni su u 20 zemalja, a poznat je i kao autor stripova. Umetnički je direktor nekoliko međunarodnih književnih festivala i piše za rubriku kulture u italijanskom dnevniku Republika. Živi na relaciji Padova-Berlin, zajedno sa suprugom Silvijom, kojoj je posvetio ovu tetralogiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
