Milo Đukanović kao Zoran Đinđić

Da je Nebojša Medojević, onaj što je pisao za „Identitet“, novine zemunskog klana, gde se pripremala atmosfera za likvidaciju Zorana Đinđića i otvoreno najavljivalo njegovo ubistvo, mogao da pretpostavi da će ga „građanska“ Srbija podržavati kad-tad, odmahnuo bi rukom u neverici. Kako je moguće da „đinđićevci“ ili opozicionari devedesetih, uopšte ne pamte ko su ti opskurni likovi i da danas podržavaju Demokratski front u Crnoj Gori, a koji čine pomenuti Labudović i Medojević?

Izbori u Crnoj Gori uvek su lakmus za stanje u Srbiji. Po pravilu se dogodi isto. Izbrišu se tanke linije između dve Srbije koje, navodno, postoje. Da li zbog navike da se po pravilu podržava opozicija, pa makar nju činila rusofilska bratija, ili zbog nametanja kriminalnog imidža Mila Đukanovića od strane te iste opozicije. Setimo se samo, to su isto činili i protivnici Zorana Đinđića.

I nije suština braniti Mila Đukanovića. Zna to on i sam. Veoma je važno braniti politiku evroatlantskih integracija koju on otvoreno zastupa. Nasuprot te politike je, kao i kod nas, prihvatanje ruskog uticaja, a koji zdušno brani Demokratski front. Podsetimo, za jačanje ruskog uticaja kod nas se zalažu Dveri, DSS i radikali. To što se deo „građanske“ Srbije, tokom izbora u Crnoj Gori, odjednom ideološki izjednačio sa srpskim radikalima ili nekim drugim desničarima, možda je najozbiljniji pokazatelj zašto danas ne postoji ozbiljna alternativa Vučiću. Ona nije moguća dok se jasno ne opredelimo kakvu državu želimo, a ne ko nam je danas simpatičan, a sutra odbojan.

U tom smislu treba reći da je crnogorski DPS, u kriznim vremenima, odbacio ratnu politiku Slobodana Miloševića, da je to bila jedna od najznačajnijih promena na Balkanu, da je oduvek antifašistički i da ne pravi kompromise sa ključnim političkim pitanjem kakvu državu želi. Kod nas se i dalje skoro niko, osim Liberalno-demokratske partije, ne usuđuje da se tako jasno opredeli, barem ne predstavnici „građanske“ opcije koji stalno koketiraju sa nacionalizmom.

A to se najbolje vidi upravo tokom izbora u Crnoj Gori, kad se svi odjednom slože u podršci jednom Emiliju Labudoviću ili Nebojši Medojeviću, poštovaocu Slobodana Miloševića ili kolumnisti zemunskog klana. Da zlo bude veće, podršku im pružaju i predstavnici političkih partija koji se nude kao alternativa Srpskoj naprednoj stranci. Pre svih Dušan Pavlović, poslanik DJB, koji čak i otvoreno kaže da ga baš briga i za EU i za NATO, i to ne baš pristojnim rečnikom. Liberalno-demokratska partija ohrabruje, ne nepristojan rečnik, već konačno definisanje politike i njeno jasno zastupanje od strane sličnih pokreta, kako nam se ne bi ponovio neki novi Vojislav Koštunica, posebno imajući u vidu predstojeće predsedničke izbore. Slobodno recite ko ste i za šta se tačno zalažete.

Čestitke crnogorskoj Demokratskoj partiji socijalista uputili su odmah Liberalno-demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demokratska stranka. Ostali su jasno rekli, kako ćutanjem, tako i otvorenom podrškom Demokratskom frontu, ne samo šta misle o izborima u Crnoj Gori, već i kakvu Srbiju žele.

Autorka je predsednica Političkog saveta LDP i narodna poslanica u Skupštini Srbije