Fudbalski državni mezimci

Naime, Vlada Srbije je rešila da se umeša u rešavanje finansijskih problema FK Partizan, tako što je iz državnog budžeta dala 370 hiljada evra ovom klubu, kako bi on opet mogao da se takmiči u evropskim takmičenjima, nakon što je bio kažnjen od strane UEFA.

Dakle, novac svih građana Srbije otišao je Partizanu, a s vremena na vreme, upumpava se i Crvenoj Zvezdi. Nameće se pitanje: po čemu su ova dva fudbalska kluba povlašćenija od ostalih klubova u Srbiji? Zašto oni zaslužuju da budu pomognuti, a ostali ne?

Šta ćemo sa Radničkim iz Niša i njegovim imenjakom iz Kragujevca, Spartakom iz Subotice, OFK Beogradom, Slobodom iz Užica…? Zašto oni ne bi dobili sličnu pomoć? Sigurno bi im takav novac puno značio da vrate nagomilane dugove, ojačaju tim, organizuju bolje pripreme, angažuju bolje fudbalere, što bi ih na kraju dovelo i do evropskih takmičenja.

Svi ovi klubovi muče svoju brigu, jedva sastavljajući kraj sa krajem. Opštepoznata mantra koju propagira pozicija na vlasti, o ravnomernom razvoju cele Srbije, u praksi postaje šarena laž. Spartak se urušava u olupinama svog stadiona, kragujevački Radnički posrće sigurnim koracima ka zonskim ligama, romantika na Karaburmi je odavno nestala, a dug Reala sa Nišave od dva miliona evra zvuči tragikomično naspram dugova državnih mezimaca.

O problemima u kojima grcaju fudbalski klubovi, koji se takmiče u nižim ligama, izlišno je i govoriti.

Dakle, po ko zna koji put, vladajuća garnitura nastavlja politiku dvostrukih aršina prema fudbalskim klubovima, a sve to traje već dvadeset godina. Na jednoj, povlašćenoj strani, su Zvezda i Partizan, a na drugoj svi ostali. Zbog takve politike vlasti, svi ostali klubovi trpe i postaju taoci dodvoravanja simpatizerima gore pomenutih klubova.

Dokle će Srbija deliti fudbalske klubove na one prvog i drugog reda? Lutkar Vučić je u svom ekspozeu napisao i da „država trenutno nema snage za borbu protiv huligana“ – dokle će tako biti?

Crvena Zvezda i Partizan su nažalost postali rak-rana srpskog fudbala, problem zbog koga svi ostali klubovi, ali i cela zemlja trpi. NJihova rukovodstva znaju da će im država, sa ovakvim ljudima na čelu, uvek priskočiti u pomoć, koliko god se oni neodgovorno ponašali. Istovremeno, huligani na tribinama, zbog kojih pristojni ljudi izbegavaju da navijaju, znaju da ih se vlast pribojava i to maksimalno koriste. Nedavno smo saznali i to da firma jednog od navijača redovno pobeđuje na tenderima Elektroprivrede Srbije.

Status quo zapravo najviše odgovara i vlasti, i „navijačima“ klubova, i sportskim funkcionerima. Interesna grupa koja vodi srpski fudbal je, čini se, nikad jača, a snaga vlasti da se izbori sa ovom pošasti, nikad manja. Da li ćemo konačno prekinuti sa ovom izuzetno pogubnom praksom, znaćemo nakon izbora predstojećeg proleća. Glasajte mudro.

Autor je narodni poslanik pokreta „Dosta je bilo“