Aleksandar Vučić napravio je kobnu grešku kada se kandidovao za predsednika Srbije. Negirajući demokratski princip podele vlasti, izazvao je legitimno negodovanje građana i povećao šanse da na izborima bude ugrožena njegova i vlast Srpske napredne stranke.
No, to je njegov, tačnije njihov problem. Moj problem je što će posle izbora da se stvori još veća frustracija, koja ima svoje tačke ključanja i u slučaju pobede i u slučaju poraza Vučića. Načinom kandidature sadašnji premijer umesto politike kandidovao je sebe, svoju ličnost. U takvom postavljanju igre opozicija takođe vidi šansu. Izbegavajući političke teme, i Jeremiću i Jankoviću ukazala se prilika da povećaju broj glasova tako što će u svakoj izjavi spomenuti Vučića, u apsolutno svakoj rečenici, a Vučićevoj Kancelariji za brze odgovore to je dobro došlo takođe da kroz tabloide odgovara kandidatima, čime im, opet, diže rejting i tako u krug. Ali, zamislite, desila se i jedna nesvakidašnja situacija koja je netipična za izbore u Srbiji.
„Dosađivanjem novinara“, tri najozbiljnija kandidata Vuk Jeremić, Aleksandar Vučić i Saša Janković morali su u nekoliko navrata da odgovore čak i na politička pitanja, i tu otkrili da između njih nema nikakve razlike u stavovima po najozbiljnijim pitanjima, koja će u perspektivi presudno uticati na položaj Srbije u opasno polarizovanom svetu i nestabilnom okruženju. Treba neko da im objasni da je pozicija predsednika Srbije par excellence politička i da to što lutamo između neformalnog predsedničkog sistema i formalno parlamentarnog sa presudnim uticajem vlade njih ne opravdava u ovoj predsedničkoj trci, pošto više izgledaju kao prodavci nekog lošeg preparata koji se promoviše tako što se diskredituje konkurencija nego kao ozbiljni političari. Sada ću Vam predočiti te njihove stavove, ali bez navođenja toga ko je autor koje izjave. Nadam se da ćete bez Gugla uspeti da rešite zagonetku ko stoji iza kojeg stava. Svaka tema ima po jednu njihovu izjavu.
Status Kosova i ideje kandidata o rešavanju tog problema
* „Sigurno neći biti predsednik koji će potpisati nezavisnost Kosova. U preambuli Ustava stoji da je dužnost svih državnih organa da štite teritorijalni integritet i celovitost Srbije.“
* „Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije, zalagaću se kao predsednik da preambula Ustava ostane na snazi.“
* „Priznavanje Kosova nije tema.“
Odnos Srbije i Rusije
* „Zalažem se za evropske integracije, ali nema odricanja prijateljstva sa Rusijom. Nema uvođenja sankcija Rusiji.“
* „Od izuzetne važnosti je negovanje i unapređivanje istorijskog partnerstva sa Ruskom Federacijom, koja predstavlja komparativnu prednost i dodatni oslonac naše zemlje u međunarodnim odnosima. Nema uvođenja sankcija Rusiji.“
* „Nesporno je da Rusija i Srbija imaju tradicionalne veze koje treba gajiti i čuvati, koje su sentimentalne i bratske. Ja se osećam apsolutno kao jedan od građana koji prema Rusiji imaju pozitivna osećanja. Ja bar nisam video razloge zbog kojih bi Srbija trebalo da uvede sankcije Rusiji.“
Uloga Srbije u rešavanju krize u Bosni i Hercegovini, akcenat na odnos sa Republikom Srpskom
* „Srbija Srpskoj treba da garantuje bratske odnose kao suštinsko, a dnevnopolitičko pitanje.“
* „Specijalne veze Srbije i Srpske će biti nešto što će trajati bez obzira na političke okolnosti i u Beogradu i Banjaluci.“
* „Uveren sam da će Republika Srbija i Republika Srpska i ubuduće svoje odnose činiti bližim i intenzivnijim.“
Ulazak Srbije u NATO
* „Srbija treba da ostane vojno neutralna, ali joj je NATO potreban kao saveznik.“
* „Ja ne bih voleo da nas vidim kao članove, i ne vidim potrebu da budemo članovi NATO.“
* „Ne vidim Srbiju u NATO. Nikada. Duboko verujem u vojnu neutralnost.“
Ovo su izjave Jankovića, Jeremića i Vučića o ulasku Srbije u NATO, odnosu prema Republici Srpskoj, rešavanju kosovskog problema i veza Srbije i Rusije. Napravio sam analizu i uporedio njihova stanovišta. Sâm sam izvlačio to što su rekli i na kraju ovog teksta mogu samo da napišem da sada kada samo pročitam ovo, bez pomoći interneta, nikako ne mogu da shvatim ko je ovde Jeremić, ko Vučić, a ko Janković.
Došli smo u situaciju da imamo izbore bez izbora, kandidate bez politike, državu koju hoće da predstavljaju oni koji imaju isti odgovor na sva pitanja. To je zbog toga što je poenta bavljenja politikom u Srbiji ne zameriti se čaršiji, konzervativnoj eliti, građanskim krugovima koji se netačno predstavljaju kao liberalni, narodu kao mitskoj kategoriji i centrima moći koji i dalje nadgledaju svaki potez onoga ko u Srbiji makar nešto pokuša da promeni. U takvoj predsedničkoj kampanji od nas kao građana zahteva se da dobro razmislimo pre nego što nekome damo glas. I to potencira svaki pretendent na ovu funkciju, samo još propušta da nam tačno kažu: A o čemu da razmislimo? Ako ih samo ime razlikuje u političkoj borbi, onda je ovo su izbori u kojima svejedno pobeđuje demagogija jer svaki kandidat vodi svoju bitku, jedan za svu moć u zemlji, drugi i treći za utvrđivanje svoje pozicije u društvu i pravljenje političkih organizacija posle izbora. Ali to neka razmišljaju oni koji im ipak daju glas. Mene brine sindrom „crnogorske opozicije“ koji se uvukao u opoziciju u Srbiji. Ne treba ništa da vam dalje objašnjavam.
Autor je član Predsedništva LDP
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
