Kampanja pred predsedničke izbore još nije čestito ni počela, a već mi je nje dosta! Toliko puta me je premijer odnosno predsednik izgrdio, da se već osećam posramljeno.
„Šta su oni ostavili našem narodu? Nisu ništa. A da kibicuju, dobacuju, kritikuju, za to su velemajstori“. Pa kako sada da kritikujem?! Imam li prava da kažem da je njegova izjava od nedelje da „svima želi dobro, jer je predsednik vlade svih građana ove zemlje“ ili protiv zakona ili protiv morala? Ako smatra da je otvarajući stadion u Novom Pazaru govorio kao premijer, on svesno krši zakon obzirom da je nastupao kao predsednički kandidat. A ako je nastupao kao predsednički kandidat, kako je mogao da otvara nešto što nije „predsedničkih ruku delo“?
Razmišljam, bilo bi dobro da Dragan J. Vučićević, Željko Mitrović i Milomir Marić podrže moju ideju da Vučić ostane premijer ako, kojim čudom, ne postane predsednik. Trideset godina je malom Aleku trebalo da vrati pročitanu knjigu kako je obećao, nećemo valjda odustati od velikog Aleka posle samo četiri godine obećanja?
I znam da će predvodnici slobodnog novinarstva: Dragan, Željko i Milomir reći da je ovo moje sitničarenje nedostojno intelektualca… Ali se ja nisam ni pronašao u definiciji intelektualca našeg premsednika (premijer + predsednik) – da su to oni „ozbiljni ljudi koji u vidu imaju interes svoje dece“. Naime, celog sam života smatrao da je zadatak intelektualaca da vodi brigu o tuđoj, da ne kažem o svoj deci, a zadatak partije na vlasti da vodi računa o svojoj! Premsednik me tako ubedio da je i Noam Čomski „dosovski intelektualac“, s obzirom da je zagovarao svakodnevno dovođenje u pitanje stavove vlasti („Odgovornost intelektualca“, 1967. godina).
Ja već duže dovodim u sumnju poteze vlasti ne bi li nekog jutra dočekao da mi se javi CIA i uplati mi honorar od Soroša (posvećeno omiljenom informatičaru DJV). Da li sam „velemajstor“, da li „dobacujem i kritikujem“ ako kažem da je premsednik neiskren kada kaže „da ne bi bilo čudo da izgubi“ – s obzirom da sam ubeđen da veruje da će pobediti u prvom krugu! Da misli da će biti drugog kruga, on nikada ne bi zakazao izbore za 2. april, a drugi krug za 16. april – Uskrs, najveći hrišćanski a ujedno i državni praznik! Naime, premsednik zna da na državni praznik državni organi (kakva je Republička izborna komisija, na primer) ne smeju da rade. Znajući premsednikovo poštenje znam da nikad ne bi izložio RIK neprijatnosti da krši zakon i radi na državni praznik! Stoga velemajstorski zaključujem da se premsednik šalio kada je govorio da se plaši Belog i „sve desetorice plus jedan glas“.
Ova izjava premsednika dodatno stvara divljenje – poput Titana, ovaj se demokratski bard ne bori kao drugi kandidati za predsednički mandat, već se bori protiv svih ostalih kandidata zajedno! Zbog čega protiv drugih kandidata, a ne za predsednički mandat? Pa stoga što su ostali „dosovski kandidati“! A premsednik je mišljenja da je Dragan J. Vučićević potpomognut čika Željkom i čika Milomirom već dovoljno ogadio narodu termin „DOS“, da narod DOS smatra dokazanom petom kolonom a svakog od njih pojedinačno kentaurom sa glavom Filipa Petena i telom Vidkuna Kvislinga! To što je najveći broj „dosmanlija“ uz premsednika (Vuk Drašković, Bogoljub Karić, Goran Vesić…) nije važno, obzrom da su istina i racionalnost odavno proterani sa ovih prostora zbog izdaje!
A možda je rešenje ovog sofizma – da premsednik kritikuje „dosmanlijE“ koji uglavnom njega podržavaju, u izjavi jednog od većih srpskih mislilaca današnjice (posebno u julu) Aleksandra Vulina – da je premsednik kandidat ne partija nego „slobodne Srbije“! Tako dolazim do zaključka da su i predsednik Preokreta socijalista i premsednik zakleti zagovornici Karla Popera i njegovog uverenja da su slobodni ljudi, slobodno mišljenje i slobodni govor osnov demokratije. Tako su se prirodni sledbenici filozofije Karla Popera, Vulin Aleksandar i Karić Bogoljub ponovo našli na istoj strani – zajednički podržavaju slobodarskog kandidata, onako kako su to uvek i činili. Što bi rekao dobro poznati dosovski kandidat Beli Preletačević – Ave Aleksandar! Dobro, možda Beli nije DOS, ali nije ni dosadan – a to premsedniku smeta. Premsednik smatra da se „ne vredi okupljati oko zanimljivih“.
Stoga meni DOSadnom ostaje samo da nastavim da se glupiram, jer premsednik reče da je podržavanje Saše Jankovića samo „politička igra za najgluplje napade na njega“.
Glupirah se u subotu u Hercegovačkoj, a nastavak meni imanentnog glupiranja je u petak u mom rodnom Nišu. Što bi rekao moj Nišlija, Duško Radović „pametni mogu da biraju, da budu i pametni i glupi, kako im više odgovara. Glupi nemaju izbora.“
Nemamo izbora. Petak popodne, carski grad Niš. Dođite.
Autor je profesor Medicinskog fakulteta u Nišu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
