Oblik

Premijer izbore ne može da izgubi, to nam je jasno iako svojeručno nismo izvodili terenske i telefonske ankete. Međutim, ono u šta ni on, ni mi nismo sigurni, to je oblik njegove vlasti u drugom mandatu. Ovo je faktički njegov drugi mandat, prvi je delio sa Nikolićem od 2012. do sada.

Da li će imati prividnog partnera – Ivicu Dačića kao premijera, zavisi od toga da li će lako dobiti u prvom krugu. Ali, to neće presudno uticati na oblik njegove vlasti u narednih pet godina, već snaga opozicije. Predsednički izbori su test koliko brzo ta snaga može da raste i koliko efikasno može da osporava Vučićevu vladavinu. Pojedinima se čini da je to Janković, koji će možda biti drugoplasirani, da će on potom osnovati ne stranku nego antivučićevski front u liku građanske organizacije. I da potom predvodi sporadične demonstracije po gradovima Srbije u nadi da će iznuditi vanredne parlamentarne izbore.

I da će ostali opozicioni faktori – kandidati i stranke ili prići tom mejnstrimu ili biti marginalizovani. Čini se da se Vučić i njegovi saradnici najviše pripremaju baš za ovaj scenario, odnosno i da se od njega osećaju najviše ugroženi. Zato im je u kampanji bio potreban Putin. Ali Putin kao što smo videli nije rekao kada će „migovi“ aterirati u Beograd, odnosno da li će pre 2. aprila. Možda je posle zvaničnog dela pozvao Vučića da ga pita o „elementima inostranosti“ – to su Vučićeve reči kojima je u oktobru 2016. podržao verziju Mila Đukanovića o terorističkom planu protiv njegove vlasti iza koga stoje ruski obaveštajci i srpski državljani.

Ako Janković i ne bude drugoplasirani, ako na to mesto izbiju Šešelj ili Beli, Vučiću će prividno biti lakše, njegova pobeda će prividno izgledati ubedljivija, ali opet ga neće uvesti u period mira i stabilnosti. Jer, sa Šešeljom nikad nije bilo stabilne scene u ovoj Srbiji, to se dogodilo samo dok je lider radikala bio u Hagu. Drugo, pobeda nad drugoplasiranim Belim sugerisaće da izbori nisu ozbiljno shvaćeni.

Konačno, ne sledi period napetosti i nestabilnosti samo zato što opozicija jača, nego zato što nama već najmanje četvrt veka vlada isti establišment (najmoćniji je u njemu sada Vučić) koji je nastao na kolonijalnoj pljački Srbije i njenih građana. Tom establišmentu red, sloboda i pravila su strani, njegovi nosioci nisu tako igrali, nisu se tako obogatili i mogu samo da se primire, ne mogu da promene svoju prirodu.