Foto: pons.rsOvih dana čitamo i slušamo mnogo teorija o tome ko stoji iza mladih ljudi koji protestuju poslednjih deset i više dana u više gradova Srbije.
Najmasovnije je i najkreativnije protest izražen, po logici stvari, u Beogradu i Novom Sadu, ali ni moj Niš maltene ni malo ne zaostaje. I u mom gradu uspe protest da zatvori glavne ulice, ali da nazadnim dušebrižnicima odmah lakne, propuštamo i mi kombije hitne pomoći.
No, vratimo se na temu iz naslova i prve rečenice ovog teksta. Iskren da budem, uopšte me ne zanima ko stoji iza bilo kog bunta protiv kancelara, predsednika, Boga stvorioca svog nam prosperiteta, kadije, lopova, rušitelja, izrabljivača i uteriveča. Aktuelni režim u Srbiji je baš takav kakvim sam ga opisao i mora da ode. Zato podržavam sve proteste usmerene protiv režima.
I otići će čim se ljudima da prilika da malo čuju i druge osim pomenutog i nakon toga im se da pravo da biraju koga hoće bez upliva ovde opisanih manira diktatorskog režima u procesu izbora.
Upravo ove uslove za sve nas traže mladi, demonstranti i demonstrantkinje na ulicama naših gradova. Tačno je da iks puta iznevereni ljudi treba da imaju za koga da glasaju da bi svi danas započeti ulični radovi sutra imali smisla, ali za to će se valjda osim vremena koje će proteći do okončanja tih radova, postarati i ljudi kojima je to posao. Većina se nada novim ljudima, novim idejama, ali to je već druga tema i o tome svoj stav ovde neću izreći.
Ako mene pitate čiji je protest, odgovoriću vam da je to protest generacija rođenih devedesetih i nešto malo starijih. Mnogi mešaju generacije u odgovorima na ovo pitanje idući čak do mojih sedamdesetih. Ali nisu u pravu, mi smo svoje prošetali u nekadašnjim propalim ili polupropalim nedovršenim protestima. A jedan prekopotreban protest u međuvremenu nismo ni pokretali u strahu da ne dođu gori, čitaj: radikali, pa smo dopustili jednom političkom manekenu da nam ih on dovede.
Zato sam spreman, kao pripadnik generacija koje su svoje prve protestne redove prokockale, da se javno verbalno porvem u odbrani tvrdnje da su danas u prvim redovima demonstracija, najhrabrije generacije od svih stasalih u periodu posle Tita. E, da nam se ne bi Tito vratio u liku i delu vlasnika svih trenutnih funkcija u Srbiji, pustimo decu neka dominiraju, usmeravaju i artikulišu, ma kojih boja u svojim pametnim glavama bili. A mi jesmo, ali i oni stariji, generacije koje treba da im vrate državu i koje ispred njih treba da stanu ako dođe momenat za grudima na bajonete.
Autor teksta je upravitelj Fondacije PONS iz Niša.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
