Brak nacionalizma i patrijarhalnosti

Radovi iz opusa „Srpsko ovo srpsko ono“ npr. Srpska mađarska kocka, Srpsko mleveno meso, Srpska komoda su se poigravali sa takozvanim mekim nacionalizmom zvanične političke strategije i ideologije nažalost.

Zvanična politička ideologija od dolaska na vlast Slobodana Miloševića do danas osim u kratkom vremenu posle 2000. godine uz opstrukcije Vojislava Koštunice je bila i ostala nacionalistička. Nacionalizam u braku sa patrijarhalnošću kao što je to slučaj u Srbiji je smesa za tapkanje u mestu u najmanju ruku. Boris Tadić u čije vreme je bila prva izložba „Razglednice iz Srbije“ nije razumeo da treba ili nije hteo da pokuša da demontira nacionalizam devedesetih, no je pokušao da ga uljudi i smekša pa se eto pokazalo da ne možeš biti malo trudan (Čanak) i pripremio povratak tvrdih nacionalista i patriota a ustvari teških probisveta na vlast.

E sad za razliku od Svetislava Basare ja mislim da zločini u javnom prostoru ipak imaju veze sa porukama koje emituje vlast svaki dan i da ludaci u Norveškoj i Srbiji nisu poredljivi u društvenom kontekstu. To je vidljivo čim sednete za volan i vozite ulicama Beograda. Tu se posledica vladanja nasiljem nad pojedincima i institucijama i prezir prema sistemu i dijalogu, a o nedostatku bilo kakve empatije da ne govorim, potpuno jasno vide.

Brak nacionalizma i patrijarhalnosti uvek proizvodi, da ne kažem rađa, autoritarnost kao društveni model, a autoritarnost je na Balkanu uvek nasilje uvodila kao alat vladanja. Poželjan model ponašanja prenosi se i kopira te se nasilje prenosi u svakodnevni život. Krivicom za takvo stanje nije oslobođen ni DS ni Tadić s obzirom da su imali ozbiljnu istorijsku šansu da počnu demontažu nacionalističke ideologije pogrešnog sistema, a da su je potrošili i sami znate kako.

I još nešto, nove razglednice iz Srbije već imaju a biće toga još više, krvave mrlje. Voleo bih da se ta izložba u povoju nikad i ne desi, ali procesi pa i društveni procesi imaju svoje zakone.

* Autor je vajar iz Beograda