Site name

Reagovanje na tekst Dragoslava Dimitrijevića "Kraljevina SHS nije bila proširena Srbija"

Mračno carstvo (neo)titoističkih laži

* Radi opstanka Jugoslavije oni koji su donosili odluke u ime srpskog naroda, davali su na njegovu štetu ogromne ustupke Hrvatima koji su krajnje pragmatično mislili samo o svojim a ne i opštejugoslovenskim interesima

Gospodin Dimitrijević ponavlja zvanične istorijsko-propagandne kovanice iz doba komunističkog totalitarizma.

13

Piše: Dragomir Anđelković

24. avgust 2017. 14:15

Foto: Medija centar

Možda to radi i nesvesno. Decenijama je stanovništvo Jugoslavije bilo izloženo najgrubljoj indoktrinaciji. Posledice toga se i dalje izuzetno osećaju. Kako je precizno konstatovao Slobodan Jovanović, svi totalitarni sistemi - od nacističkog do komunističkih - oslanjali su se ne hipnotičku propagandu koliko i represiju. To su činjenice, kao i ono što sam napisao o nastanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Dragoslav Dimitrijević mi prebacuje što u vezi sa tim navodim šta je "nepobitno pokazao Slobodan Jovanović" a ne pominjem išta "iz relevantnih dokumenata, kao Niške i Krfske deklaracije, odluke nacionalnog veća u Zagrebu i Mirovne konferencija", te prećutkujem "da je regent Aleksandar proglasio ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca zbog čega je i nazvan kralj ujedinitelj a ne kralj proširitelj Srbije". Svim tim pitanjima se bavio S. Jovanović, te je i na osnovu toga dokazao ono što do danas niko argumentima nije uspeo da pobije. A to je da je Konferencija mira koja je usledila posle kapitulacije Nemačke "vezala državu SHS za Kraljevinu Srbiju kao njeno produženje i transformaciju". Besmisleno bi bilo da prepričavam Jovanovićevu raspravu "Kraljevina SHS"; koga ta tema zanima lako može da nađe navedeni spis (Sabrana dela S. Jovanovića, tom 2, Beograd, 1990, str. 379-451).

U vezi sa onim što sam citirao, radi se o spoljnom aspektu sagledavanja nastanka Kraljevine SHS. Druga stvar je kako je za unutrašnju upotrebu stvar predstavljala srpska elita na čelu sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem. Vođena iracionalnim jugoslovenstvom ona se nacional-mazohistički odrekla i srpskog karaktera države, i njenog realnog dimenzioniranja u skladu sa srpskim etničkim i istorijskim prostorom. Tako smo stigli do toga da neodgovorni srpski političari 1939. pristanu i na stvaranje Banovine Hrvatske - na način koji je ugrožavao interese srpskog naroda koji je omogućio rađanje Jugoslavije - kako bi "potkupili" Hrvate da prihvate njeno postojanje. Sve u svemu iako je Kraljevina SHS rođena kao proširena Srbija, zapravo je gotovo odmah ispala državni transvestit. Nisu samo komunisti krivi za našu nacionalnu tragediju i identitetsku konfuziju!

Radi opstanka Jugoslavije oni koji su donosili odluke u ime srpskog naroda, davali su na njegovu štetu ogromne ustupke Hrvatima koji su krajnje pragmatično mislili samo o svojim a ne i opštejugoslovenskim interesima (što njima ne treba da zameramo već sebi što i sami nismo racionalno postupali). Koliko god da je tako bilo u vezi sa Kraljevinom Jugoslavijom, kada je ona zamenjena "Titovom državom", negiranje srpskih nacionalnih interesa poprimilo je umesto "kolateralnog", ciljni i sistematski karakter. I nije su tu radilo samo o nekakvom ekskluzivnom Brozovom antisrpstvu. Inicijalno su u pitanju bili stavovi Kominterne - koja je koristeći separatističke ideje nastojala da eliminiše i neke druge države iz tzv. zapadnog sanitarnog kordona oko SSSR a ne samo Jugoslaviju - koje je KPJ posle izvesnog opiranja prihvatila.

Na Trećem kongresu održanom u Beču 1926, KPJ je usvojila nakaradne stavove o hegemonističkoj srpskoj naciji te je stala na pozicije neograničenog prava na samoopredeljenje sve do otcepljenja tzv. potlačenih nacija. Na Četvrtom kongresu održanom 1928. godine u Drezdenu, koncept razbijanja Jugoslavije precizno je razrađen. KPJ je zauzela stav da će se boriti za nezavisnost Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, kao i pravo na secesiju mađarske i albanske manjine. Međutim, pred Drugi svetski rat partija je odustala od antijugoslovenstva.

Usled novog kursa Kominterne, do preokreta je došlo 1936. godine. Zbog straha od nadirućeg nacizma, ona se odlučila za vođenje politike šireg okupljanja antifašističkih snaga, pa i odbrane država koje su bile prepreka nemačkom prodoru. Radi toga se KPJ udaljila od separatističkih, ekstremno antisrpskih pokreta kao što je ustaški, sa kojima je ranije sarađivala. No, prevazilaženje destruktivnog stava prema Jugoslaviji nije značilo da je KPJ odustala i od antisrpske perspektive posmatranja stvari, kao i od rešenja koja su iz toga proisticala. Partija se već napojila takvim duhom i kadrovima, pa je ostala u okvirima koncepta preuređenja zemlje na srpsku štetu. Titoizam je već bio rođen. On se nadovezivao na, u našem narodu a ne samo redovima tzv. elite već umnogome ukorenjeno, iracionalno jugoslovenstvo.

Posledice toga, pošto su komunisti - da ponovim - uz pomoć sovjetskih tenkova i britanskih geopolitičkih aranžmana preuzeli vlast, bile su sledeće: rasparčavanje srpskog prostora nakaradnim republičkim i pokrajinskim granicama, te administrativno proklamovanje novih nacija na račun srpske. Doduše, Moša Pijade i pojedini drugi komunistički funkcioneri smatrali su nepravednim da skoro trećina Srba ostanu van srpske federalne jedinice te su predlagali drugačija rešenja, na primer "da BiH dobije status pokrajine u Srbiji, ali je Tito, uz podršku poslušnih srpskih komunista u svom štabu, odlučno odbacio takve planove" ("Nova istorija srpskog naroda", Nikola Samardžić, Dušan Bataković i drugi autori, Beograd, 2002, str. 246-347).

Što se tiče dokaza - koje gospodin Dimitrijević traži - u prilog toga da su jugoslovenski boljševici stvarali nove nacije, dovoljno je pogledati crnogorske zakone, udžbenike, dokumenta iz vremena pre ujedinjenja 1918. Jasno je da je većinsko stanovništvo Crne Gore oficijelno smatrano srpskim, a bilo bi smešno tvrditi da je nezavisna Crna Gora to radila protivno narodnom raspoloženju u cilju pretapanja "postojećih" Crnogoraca (u nacionalnom smislu) u Srbe. Ipak se radilo o tome da su "naši" komunisti iz svojih političkih pobuda od 1945. sistematski radili na transformisanju Srba u Crnoj Gori u Crnogorce. Kao rođendan crnogorske nacije može se uzeti 1. maj 1945. kada je u listu "Borba" objavljen članak Milovana Đilasa "O crnogorskom nacionalnom pitanju".

U njemu, u duhu marksističko-staljnističkih formula za rešavanje nacionalnih pitanja (od kojih je i sam Đilas kasnije odustao), između ostalog za Crnogorce kaže: "po plemenskoj tradiciji oni se osjećaju, a i jesu, Srbi ali su oni u nacionalnom pogledu danas i nešto posebno, svoje, crnogorsko". Naravno, ko hoće da se deklariše i kao Eskim, makar bio nesumnjivo srpskog porekla, njegovo je pravo. Međutim, o tome sam treba da odluči a ne da mu identitet nameće vlast. Uz to ni takav pojedinac nema pravo - uzmimo sada slučaj ličnog izbora - da svoja ubeđenja projektuje čak i na sopstvene, a kamoli tuđe pretke. On je šta god hoće, oni su ono što su bili. Isto važi za otimanje tuđih zemalja. No, kod nas su nacionalne laži i otmice autošovinističkog tipa, kao i gotovo zvanično veličanje totalitarnog komunističkog sistema i jugoslovenskog diktatora J. B. Tita - nešto normalno. A da li je isto tako u demokratskoj i uređenoj Nemačkoj kada se radi o odnosu prema Honekeru? Naravno da nije!

Nažalost, za razliku od Nemaca, Mađara ili Poljaka, posle pada Berlinskog zida nismo se suočili sa strašnom boljševičkom prošlošću i tada počinjenim masovnim zločinima. Zločinci iz tog perioda koji su mogli da odgovaraju nisu se našli pred sudom. Izostala je lustracija. Udbaško bratstvo je promenilo ruho. Brojni istorijski falsifikati i dalje se reprodukuju. Da ne nabrajam dalje. Zato je Srbija - najviše nauštrb sebi - i dalje mračno carstvo (neo)titoističkih laži! Mnogi, ne svojom krivicom, osuđeni su da u njih poveruju i tako doprinose našem daljem truljenju.

povezane vesti

Prestanite da lažete sami sebe

9

Piše: Olivera Jović

Kako sam postao "bogati penzioner"

3

Piše: Nenad Novičić

Prerušeni u sveštenike

2

Piše: Vlatko Sekulović

komentari (13)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

mujcinovic salih

24. avgust 2017.

Da li ste vi ovog iz "Pecata" primili u stalni radni odnos.Vidim da je redovan.Kupujem "Danas" da ne bih citao gluposti koje pisu takvi likovi.Objavljivanje njegovih baljezgarija samo steti vasem listu.Znam da to radite iz odredjenih razloga demokratija i slicno.Ali nemojte, vise on steti vasem ugledu nego sto koristi!

baka

24. avgust 2017.

Jos jedan koji vec decenijama PREKRAJA istoriju. Jer i mala deca znaju da je ideja stvaranja Jugoslavije nema blage veze sa IRACIONALNIM jugoslovenstvom. Srbija je u zajednicu usla sa ciljem SVI SRBI U JEDNOJ drzavi! I nije cinila ustupke Hrvatskoj, vec na sve moguce nacine (do rata), pokusavala da bude privilegovana. Pre svega time sto je kralj bio Srbin, pa da nadalje. Kada su Crnogorci za sebe govorili da su Srbi (mislili su na poreklo), jer su imali svoju DRZAVU i Crkvu. Koju su im ovdasnji Srbi ukinuli. A jos davno neko rece da su od komunista gori samo antikomunisti, koji u svojoj iracionalnoj mrznji unistavaju svoju sopstvenu profesiju baveci se izmisljanjima.

Kalča

24. avgust 2017.

Molim redakciju da razmisli o velikom problemu: da li se mogu u demokratskoj raspravi prihvatati sva mišljenja i "mišljenja"? Ideološke razlike ukazuju na pluralnost u društvu. I to je dobro jer će ideološki neistomišljenici morati ozbiljno da tragaju za validnom argumentacijom. I da misaono budu aktivni. Ali idejna rasprava ne podrazumeva jednakost između ozbiljnog stava (zasnovanog na logičko-teorijsko-metodološko-empirijskoj osnovi) i stava koji se gradi na pukoj propagandnoj idolatriji. Redakcija Danasa čini upravo ovu drugu grešku. U ime rudimentarnog, pojednostavljenog shvatanja debate na demokratskoj osnovi Danas promoviše one "vrednosti" koje prelivaju preko rubova žute štampe i tabloidne "pameti". Odavno se zna da kolkvijalno, svakodnevno mnjenje i ozbiljno naučno mišljenje nikada i nikako ne mogu biti ravnopravni. Uostalom kada je znanje u pitanju onda nema demokratije. Postoji samo jedan princip - hijerarhija (naučno proverljivog) znanja i uma.

dr Milan Kovacevic, dipl.ing

24. avgust 2017.

Za ovaj tekst rekla bi deca "bujna masta lupa svasta"!

Goran

24. avgust 2017.

Bravo za tekst. Treba više ovakvih.

D. Bujas

25. avgust 2017.

Da, a onda je došao tvoj idol Vučić i sve nas oslobodio. Od slobode, pameti, normalnog života, dostojanstva, kulture, istorije....

Драган Пик-лон

25. avgust 2017.

Господин Анђелковић има право, јер Титове активности за време другог светског рата се углавном своде на покушај заузимања слободне Србије и уништавање краљевске ројалистичке војске под командом Драже Михајловића.То је изванредно приказао у својој књизи британски Капетан,Мајк Лиз.Стациониран као савезнички посматрач у Србији код Лојалиста.О чијој борби против нациста,незна ништа цела Југославија и Србија.Комунисти су после рата избрисали историју.Књига се зове-"Силовање Србије"са поднасловом -Британска улога у Титовом грабљењу власти 1943-1944.Господин Лиз је аутентични сведок са терена и сваку своју реченицу поткрепљује са историјским документима који се налазе у архивима Велике Британије.Укратко Тито и Стаљин су насамарили Черчила,што је овај и сам признао али прекасно.Черчил је притиснуо нејаког Краља Петра да се одрекне своје војске у Отаџбини!Ресто знамо!!!

maki

25. avgust 2017.

G Andjelkovicu,jel danas sve po meri gradjana Srbije,namerno necu da potenciram jednu naciju.? Kad vidim danasnju politicku elitu,dodje mi da Broza napravim od blata.

Lj K-Taylor

25. avgust 2017.

@ Драган Пик-лон Pisanje Majkla liza je za vas krunski dokaz da su Britanci ucinili nepravdu Srbiji? Pa sad da vam kazem, kad ste se vec dohvatili Majkla Liza, postoji i druga strana price i druge knjige. Sve do, 43 “perfidni” Britanci podrzavaju Ju vladu i njenog ministra vojnog i JVuO. Dolaskom saveznickih vojnih misija na JU ratistu situacija se menja. Vodja vojne misje pri Vrhovnom stabu NOP-a brigadni general Ficroj Maklejn, sa clanovima Bilom Dikinom, Randolfom Cercilom, americkim majorom Ferisom videli su drugacije stvari od vas i Liza. Maklejn je prikupio izvestaje sa terena i prezentirao Teheranskoj konferenciji, gde je NOB i Tito priznat za jedinog legitimnog predstavnika JU naroda. Velite das u Staljin i Tito obmanuli Cercila. Mozda, al’ sta cemo sa Randolfom, mozda je i on prevario oca, a mozda je i sam Cercil agent NKVEDE-a pa je podlegao Staljinovom “sarmu”? Bil Dikin, oksfordski profesor i licni sekretar Cercila, lakes ranjen na Sutjesci, objavio je posle rata knjigu “Bojevna planina”, prevedenu kod nas, u kojoj izrazava divljenje za borbu komunist i njihovog vodju Tita. Majkl Liz je za svoja ‘pisanija’ trazio misljenje Maklejna i Dikina, a ovi odbili da komentarisu, prvo jer im nije partner za diskusiju i zato sto je beznacajan za britansku politiku.

Vero

25. avgust 2017.

U omrazenom "titoizmu" Hrvatska je po ustavu bila definisana kao drzava srpskog i hrvatskog naroda, za razliku od Srbije u kojoj je jedini konstitutivni narod bio srpski. Dakle, gospodine Andjelkovicu, ne samo do Karlobaga, vec je cela Hrvatska pripadala i Srbima. Ali, nas najveci problem danas, nisu granice novostvorenih kvazi drzavica, vec sta cemo da jedemo unutar tih granica, te s toga i tolika bezanija preko istih, ponajvise u pravcu Veberove domovine, gde, gle cuda, ima vise socijalizma i radnickih prava nego u nasem kapitalistickom raju.

Inuit

25. avgust 2017.

Zahtevam od autora, poštenog intelektualca, da bude konkretan kada govori o saradnji komunista sa ustašama. Koliko znam, U su bili saveznici četnika. I još nešto, zašto mali diktator, pardon, mali Alek toliko žudi za Brozovom reputacijom, ako je ovaj bio takav gad?

Vero

25. avgust 2017.

U omrazenom "titoizmu" Hrvatska je po ustavu bila definisana kao drzava srpskog i hrvatskog naroda, za razliku od Srbije u kojoj je jedini konstitutivni narod bio srpski. Dakle, gospodine Andjelkovicu, ne samo do Karlobaga, vec je cela Hrvatska pripadala i Srbima. Ali, nas najveci problem danas, nisu granice novostvorenih kvazi drzavica, vec sta cemo da jedemo unutar tih granica, te s toga i tolika bezanija preko istih, ponajvise u pravcu Veberove domovine, gde, gle cuda, ima daleko vise socijalizma i radnickih prava nego u nasem kapitalistickom raju.

Lj K-Taylor

25. avgust 2017.

@ Драган Пик-лон Pisanje Majkla liza je za vas krunski dokaz da su Britanci ucinili nepravdu Srbiji? Pa sad da vam kazem, kad ste se vec dohvatili Majkla Liza, postoji i druga strana price i druge knjige. Sve do, 43 “perfidni” Britanci podrzavaju Ju vladu i njenog ministra vojnog i JVuO. Dolaskom saveznickih vojnih misija na JU ratistu situacija se menja. Vodja vojne misje pri Vrhovnom stabu NOP-a brigadni general Ficroj Maklejn, sa clanovima Bilom Dikinom, Randolfom Cercilom, americkim majorom Ferisom videli su drugacije stvari od vas i Liza. Maklejn je prikupio izvestaje sa terena i prezentirao Teheranskoj konferenciji, gde je NOB i Tito priznat za jedinog legitimnog predstavnika JU naroda. Velite das u Staljin i Tito obmanuli Cercila. Mozda, al’ sta cemo sa Randolfom, mozda je i on prevario oca, a mozda je i sam Cercil agent NKVEDE-a pa je podlegao Staljinovom “sarmu”? Bil Dikin, oksfordski profesor i licni sekretar Cercila, lakes ranjen na Sutjesci, objavio je posle rata knjigu “Bojevna planina”, prevedenu kod nas, u kojoj izrazava divljenje za borbu komunist i njihovog vodju Tita. Majkl Liz je za svoja ‘pisanija’ trazio misljenje Maklejna i Dikina, a ovi odbili da komentarisu, prvo jer im nije partner za diskusiju i zato sto je beznacajan za britansku politiku.