Site name

"Olimp" je glupost

* Predstava "Olimp" ima pandan u savremenom slikarstvu gde "umetnost" čine tri naslikana trougla na platnu

Pogrešno su percipirane suprotstavljene kritičarske strane kao oduševljeni postmodernisti ushićeni genitalnim performansom i nasuprot njima konzervativni moralisti zgranuti scenskom golotinjom.

20

Piše: Nermin Vučelj

02. oktobar 2017. 16:30

"Olimp" je glupost

Foto: FreeImages / Cierpki

Kao u Andersenovoj bajci "Carevo novo odelo", niko ne sme da izgovori da je "Olimp", predstava Jana Fabra kojom je otvoren ovogodišnji BITEF, glupost, plašeći se da ne bude podvrgnut podsmehu postmodernističke intelektualnosti.

Ne bi Niče u ovoj predstavi video ispunjenje onog dioniskog načela, već pre njegovu dekadenciju. Ne bi Miloš Đurić percipirao 'hommage' antičkom pozorju, jer predstava ima veze s grčkom tragedijom koliko i Joneskovi komadi s francuskim klasicističkim pozorištem. Zvučno polučasovno izbezumljeno plakanje na sceni, ili polučasovno kružno vitlanje glavom i kosom, ili višečasovno spavanje glumaca na sceni, nema ničeg od poetičkih načela, ni od estetskih merila, ni od dramske napetosti grčke tragedije. Ne pruža "Olimp" dramsku ekstazu, već je samo prikaz atmosfere ekstazi žurke.

Oduševljavati se "citatima iz pop kulture" koji se učitavaju u predstavu, tražiti smislenost u kostimografiji u kojoj se kombinuju antička haljina, kuhinjske rukavice i patike iz 21. veka, upisivati intelektualne kodove u scene sa onanisanjima i erekcijama, nema veze s istinskom umetnošću, s pravom emocijom, s katarzom u pravom smislu reči, već jedino sa kritičarkim snobizmom i umetničkom dekadencijom. Erotika jeste umetnost, a predstava "Olimp" najmanje ima erotičnog, a najviše seksualizovanog. Pravi komad od dvadeset četiri sata trajanja, u slavu grčkog teatra, bio bi onaj koji pokazuje evoluciju od dioniskog kulta muzičkih i falusnih svečanosti, do premeštanja događaja, mita i izolovanog junaka na scenu, nastupa jednog glumca, zatim dva, uvođenje trećeg glumca, i do apolonske stilizacije dioniskog, jer iz tog spoja i nastaje grčka tragedija u kojoj se čovek, kao individua, suočava sa svojim bezgraničnim težnjama i situacionim ograničenjima, što čini ljudski usud. Nažalost, takvu smislenost ne mogu da pripišem ovoj predstavi.

Predstava "Olimp" ima pandan u savremenom slikarstvu gde "umetnost" čine tri naslikana trougla na platnu, i u modernističkoj postavci koja se sastoji od šoljice za kafu, razvučenog toalet papira, pepeljare pune opušaka i raznobojnog para čarapa. I to nazivamo umetnošću. A ko to ne razume, nije dorastao tome. Umetnost se oseća. Tamo gde se nadugačko intelektualizuje, nešto je debelo lažno. Dok je sveta, ostaje grčka tragedija kao neprevaziđeni umetnički legat. "Olimp" je pokušao da se marketinški okoristi o ovo nasleđe.

Autor je filolog romanista, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu

povezane vesti

Kada penzioneri stabilizuju javne finansije

0

Piše: Milan R. Kovačević

Ostavimo Nemanjiće

3

Piše: Milojko Pantić

"Ua, Vučić!" nije formula

1

Piše: Milan Popović

komentari (20)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Мiloš J. Kosovac

02. oktobar 2017.

Očekivao sam da se Oboženi Čovek pojavi da nam kaže istinu o toj predstavi koja pokazuje naše lutanje po našoj svesti, a to je duša. Jedan deo ovog komentara priložio sam na kolumnu Poštovanog Pakovića. U stanju duhovne nemoći sadašnji duhovnici se vraćaju na početke čovekovog produhovljena i javnog delovanja Mudraca Antičkog vremena. Govorili su javno i pisali, osim Sokrata koji je samo govorio i slušao, u tragična vremena dok su bili u stalnom ratu polisi-države, koje će silom ujediniti primtivni Sloveni predvođeni Filipom II Makedonskim. Danas ima mnogo Sokrata, Platona, Demostena…, ne samo u svim državama već u mnogim gradovima pa i selima. Neću zaobići ni Vas Pakoviću koji ste na najvišem nivo svesti, no ne do nivoa da ne bi trebalo da slavite ličnu nemoć Vašeg kolege Jana Fabra. A Vi treba da znate da isto tako i mnogo više ima onih čijom dušom upravlja Sotona, a takvi ("Invalidi duha i čovečnosti upravljau svetom") upravljaju svetom jer su vlasnici kapitala. Samo 62 ljudske spodobe raspolažu sa kapitalom koliko 3.6 milijarde Dobrih Ljidi. Oni plaćaju i naučnike da lažu da ne ugrožavaju Planetu zemlju. A mi nismo u stanju da im se suprostavimo ni pisanom knigom, niti novinom, a najmanje teatrom. “Putuj Igumane!” Niko ti ništa ne može osim događaji, naravno najviše tragični koji neumitno teku kroz vreme. Umstveno visoko civlizovani Maji predvideli su ova događanja, još su predvideli datum, apokaliptičan dan 21. decembar 2012.,što je i Nostradamus u Srednjem veku potvrdio svojim predskazanjima. Međutim, ljudski um traži da se nešto što je dramatično veže za datum. Inače, istina je da će ove promene, koje su počele pojavom nove svesti u vidu Bit pedesetih i Hipi pokreta, i Rok kulture šestdestih trajati i izražavati na razne načine, a to će znati “oni koji mogu da vide i da čuju” – Isus Nazar. A pojave se mogu uporediti sa čovekovim samoprepoznavanjem, bogojavljanjem. Poznat je hipi slogan “vodite ljubav, ne rat”. Baš kao Jovan Krstitelji i Isus Hristos, Hipici su verovali da će LJubav da promeni svet. Naravno da hoće i menja ga. Jer, mržnja vodi u smrt, a dobri ljudi vole da žive. No, samo kao Ljudi – Bogovi. Jer, Bog je LJubav.

53

02. oktobar 2017.

BRAVO! I moj prvi komentar je bio "carevo novo odelo". Samo malogradjani koje je lepo opisao Radomir Konstantinovic "misle" drugacije.

Smorko

02. oktobar 2017.

Bravo za clanak. Liberali svih orjentacija i starosne dobi, ucitie se ovim tekstom sta je intelektualna hrabrost da se popu kaze pop a "Olimpu" da je djubre.

Alan Ford

02. oktobar 2017.

Žao mi niških studenata.

Мiloš J. Kosovac

02. oktobar 2017.

U stanju duhovne nemoći sadašnji duhovnici se vraćaju na početke čovekovog produhovljena i javnog delovanja Mudraca Antičkog vremena. Govorili su javno i pisali osim Sokrata koji je samo govorio i slušao, u tragična vremena dok su bili u stalnom ratu polisi-države, koje će silom ujediniti primtivni Sloveni predvođeni Filipom II Makedonskim. Danas ima mnogo Sokrata, Platona, Demostena…, ne samo u svim državama već u mnogim gradovima pa i selima. Neću zaobići ni Vas Pakoviću koji ste na najvišem nivo svesti, no ne do nivoa da ne bi trebalo da slavite ličnu nemoć Vašeg kolege Jana Fabra. A Vi treba da znate da isto tako i mnogo više ima onih čijom dušom upravlja Sotona, a takvi ("Invalidi duha i čovečnosti upravljau svetom") upravljaju svetom jer su vlasnici kapitala. Samo 62 ljudske spodobe raspolažu sa kapitalom koliko 3.6 milijarde Dobrih Ljidi. Oni plaćaju i naučnike da lažu da ne ugrožavaju Planetu zemlju. A mi nismo u stanju da im se suprostavimo ni pisanom knigom, niti novinom, a najmanje teatrom. “Putuj Igumane!” Niko ti ništa ne može osim događaji, naravno najviše tragični koji neumitno teku kroz vreme. Umstveno visoko civlizovani Maji predvideli su ova događanja, još su predvideli datum, apokaliptičan dan 21. decembar 2012.,što je i Nostradamus u Srednjem veku potvrdio svojim predskazanjima. Međutim, ljudski um traži da se nešto što je dramatično veže za datum. Inače, istina je da će ove promene, koje su počele pojavom nove svesti u vidu Bit pedesetih i Hipi pokreta, i Rok kulture šestdestih trajati i izražavati na razne načine, a to će znati “oni koji mogu da vide i da čuju” – Isus Nazar. A pojave se mogu uporediti sa čovekovim samoprepoznavanjem, bogojavljanjem. Poznat je hipi slogan “vodite ljubav, ne rat”. Baš kao Jovan Krstitelji i Isus Hristos, Hipici su verovali da će LJubav da promeni svet. Naravno da hoće i menja ga. Jer, mržnja vodi u smrt, a dobri ljudi vole da žive. No, samo kao Ljudi – Bogovi. Jer, Bog je LJubav.

Nenad

02. oktobar 2017.

"Umetnost se oseća. Tamo gde se nadugačko intelektualizuje, nešto je debelo lažno." Umetnost se oseća intelektom. U protivnom govorimo o razbibrigi i dekoraciji. Profesore, nije sramota ne razumeti umetničko delo; nema potrebe za ovako ogorčenim tekstom. Dobili ste priliku da se izrazite u javnom glasilu, ali sve što ste uspeli jeste da malograđansku ograničenost (čije smo se buke naslušali ovih dana) zaodenete u elokvenciju.

Prolaznik

02. oktobar 2017.

Поштовани Ауторе, уз дужно поштовање, сматрам да сте потпуно промашили поенту. Пре свега, Олимп је званично најављен као "24-часа светског спектакла" "у славу грчке трагедије". Дакле, није "Олимп" ни трагедија, да следи правила античке трагедије, нити је старогрчки комад, већ "светски спектакл" савремене авангарде... Сам комад, као и сваки други позоришни комад треба гледати од почетка до краја, поштујући темпо који он намеће, па тек онда покушати одгонетнути поруку. У овом случају, како због трајања, тако и због слојевитости, може се извући мноштво порука и поука, тако да чак ни пожељно предзнање старогрчке митологије, историје и књижевности није неопходно, али је пожељно (како би рецимо боље разумели сам почетак - представу стварања света, рођење Хаоса, мада мене лично више сећа на однос Геје и Урана). Чак и да не знамо да је сваки виђен призор по једна резимирана старогрчка представа, махом трагедија и да сваки од тих призора посматрамо самог за себе, без проблема можемо актуелизовати готово сваки чин и наћи му пандан у савременом живљењу, те саживети са њиме. Свакако да је представа, ту сте у праву, и комерцијализована, као и свет у којем живимо, јер да није сумњам да би могли уоште имали прилику да је гледамо, али делује да овај комад (бар) својим последњим чином (ако не и остатком представе, који је свако изван зоне свакодневне навика, монетаризације и меркантилизма) покушао касти да је време да се преиспитамо. Представа обилује свиме: па и еротиком и романсом и сексуалношћу, али не и вулгарношћу. Сцене дупелишта и гизоговоренија треба посматрати управо као изразито широко распрострањено полтронство, како као друштвени - социјлани, тако као и понаособни - психолошки феномен. А што се тиче критичара који се осврћу само на гениталије и голотињу, без потребе да расправљамо о томе да ли је то циљ или метод, како то једном рече блаженопочивши Патријарх српски, господин Павле: "Свако види оно што хоће", те Вас стога позивам да не испирате уста, већ да дате смислине критике и сугестије холастике ове представе. Слажемо се да није лако, али ми сами бирамо свој пут (своју трагедију), зар не?

Zoran Radovanović

02. oktobar 2017.

Mišljenje niškog filologa je sasvim legitimno, kao i moje pravo na različit doživljaj, bez etiketiranja da sam snob. Ne mogu kompetentno da sudim o predstavi, jer sam iz svoje udobne fotelje odgledao samo njenu trećinu (oko 8 sati). Scene su na mene delovale snažno, što mi ne daje za pravo da osuđujem suprotna viđenja. Međutim, značajno je da se vodi rasprava o pozorištu. Makar samo zbog toga, uspešan potez napravili su i gospodin Medenica i RTS1.

Prle

02. oktobar 2017.

Bravo za tekst. Ne može baš svaka budalaština da se proglasi za umetnost. Svaki put kada "umetnik" nema ideju šta bi mogao da uradi on se seti genitalija, lizanja, landaranja,...

Marković

03. oktobar 2017.

Još jednom, izgleda da niko od ovde nezadovoljnih komentatora nije gledao predstavu, niti bi je gledao jer već "zna" da je glupost. Nisam je ni ja gledao, a možda mi se to i ne sviđa, ali ne sudim o nečemu o čemu ne znam dovoljno, a na osnovu svog "osećaja", kao učesnik "zgroženog" čopora. Komentator Zoran Radovanović je gledao, zadovoljan je i zvuči mi ubedljivo. Odabraću da verujem njemu, profesorima i profesionalnim pozorišnim radnicima, umesto glasu jednog u pojam ubijenog i ojađenog naroda koji sve zna najbolje. Kratak tekst docenta je takođe prepun ličnih, paušalnih ocena i etiketa na račun neistomišljenika za nekoga ko sebe smatra intelektualcem. Hvala lepo.

Dušan

03. oktobar 2017.

Bravo za tekst sa kojim se uopšte ne slažem. Nisam ciničan, već sam srećan zbog duhovnog prostora koji se otvara različitim mišljenjima u ovoj zagađenoj zemlji. Sećam se recitacija Raleta Damjanovića od 24 sata, Bramsovih predstava od 3 minuta i sve je to izazivalo reakcije i emocije. Divno je sve to ponovo doživljavati, slagati se i ne slagati, uživavati, promišljati, kritikovati mane i biti opet duhovno živ. Hvala svima.

Ranko Tomić

03. oktobar 2017.

E moj Nermine, tugo jesenja! Jadni li su ti studenti kojima ti predaješ! Zašto misliš da imaš pravo da sudiš o nečemu za šta si neuk? Ako nečemu nisi dorastao (a jasno je da nisi), treba da se trudiš da "kad porasteš i razmisliš, samo će ti se kasti", a ne da odmah opljuneš sve ono što još uvek nisi u stanju da razumeš. Puna je istorija takvih poput tebe, ali sam verovao da je takvima još od 19. veka uskraćeno pravo da se bave akademskim radom. Umetnost se iskazuje u mnogim formama, te forme neke ljude pogađaju, neke ne pogađaju, neki ih razumeju, neki ne razumeju, ali univerzalna umetnost koju svi razumeju NE POSTOJI. To je tako iz prostog razloga što smo svi različiti. Zar je to toliko teško razumeti i prihvatiti? I još nešto, fali ti na kraju teksta jedna rečenica, koja treba ovako da glasi: "Ovaj tekst je glupost."

Đura

03. oktobar 2017.

Postmodernistički dekadentni treš just about sums it up. Bravo.

Mirko

03. oktobar 2017.

Nije problem to što svako od nas gleda na predstavu svojim očima, već je problem u vremenskoj dimenziji. Šta god da traje 24 časa, ne može se nazvati ni umetnošću ni radom niti ičim smislenim jer je prosto protivno ljudskoj prirodi da čovek bude budan 24 časa i da sa koncentracijom prati neki događaj pa makar to bilo i padanje snega. Osim nekih pojedinaca koji rade 25 sati dnevno (setite se broja radnih sati bagera u kopu Kolubara ili Njega što pre ustane nego li je legao).

ivan m

03. oktobar 2017.

Vasim argumentima da se poslužim, sasavim je jasno kako se danas postaje docent. Verovatno je upitno I kako ste stekli diplomu ... Predstavu sasvim sigurno niste odgledali čak ni delimično u tv prenosu, to je sasvim izvesno. A da ne pominjem da je ta predstava ipak namenjena pozorišnom gledaocu, jer da nije bila bi u drugom mediju. A u pozorištu (ovoga puta Sava Centru) na izvodjenju predstave niste bili, zar ne? Dakle uvaženi docentu, diplomirani filologu, trebalo bi to znate da se stvari ne ocenjuju sa takve distance. To je kao da vam student prepričava sažeto štivo koje je tek ovlaš pogledao na internetu... Ako to umete da prepoznate ... Dokle više!?

Mihajlo

03. oktobar 2017.

Uopste se ne cudim pozitivnom reakcijom ljudi, nastranost i izopacenost je odlika savremenog drustva ali me cude ovi "kulturno obrazovani" koji se odusevljavaju grckim bogovima, izmisljenim izopacenim, pokvarenim i nemoralnim likovima koji su u staroj Grckoj i Rimu bile uzor tadasnjeg drustva. Inspirisani bogovima nisu imali ni morala ni tabua, bilo je normalno imati odnose sa decom, rodbinom, osobama istog pola, rodjenim majkama i to na javnim mestima. Da li zaista potrebno da pored svakakvih perverzija koje redovno vidjamo svuda oko nas postoji i 24-casovna predstava? Meni se dva minuta prenosa na kanalu, koji bi trebalo da prezentuje kulturu, bukvalno smucilo.

Mihajlo

03. oktobar 2017.

Uopste se ne cudim pozitivnom reakcijom ljudi, nastranost i izopacenost je odlika savremenog drustva ali me cude ovi "kulturno obrazovani" koji se odusevljavaju grckim bogovima, izmisljenim izopacenim, pokvarenim i nemoralnim likovima koji su u staroj Grckoj i Rimu bile uzor tadasnjeg drustva. Inspirisani bogovima nisu imali ni morala ni tabua, bilo je normalno imati odnose sa decom, rodbinom, osobama istog pola, rodjenim majkama i to na javnim mestima. Da li zaista potrebno da pored svakakvih perverzija koje redovno vidjamo svuda oko nas postoji i 24-casovna predstava? Meni se dva minuta prenosa na kanalu, koji bi trebalo da prezentuje kulturu, bukvalno smucilo.

Jagoda

03. oktobar 2017.

Veoma hrabar tekst. Reci bilo sta protiv neceg u cega je ulozena velika lova i sto je u trendu je za divljenje. Ovakvo misljenje od nekoga iz sveta kulture i eto te izolovanog kao usadjeni plastican bubreg. Hrabro ste nacrtali brkove "Olimp"-u, bas kao i Duchamp Mona Lisi. Predstavu nisam gledala, ali cenim mnoge stvari koje je Fabre radio ranije, u drugim oblastima. Ovaj vas stav, medjutim, u vreme kad je sve lova, pa i umetnost, malo mi je ogrejao srce. Good luck.

Konstantin

04. oktobar 2017.

Ja predstavu nisam imao prilike gledati pa se neću baviti njenim smislom, ali po utiscima svojih prijatelja čini se da predstava i time obiluje. Međutim, uspeo sam barem kraj odgledati na youtubeu. Čak i tako mali odlomak me je emotivno veoma dotakao, tako da mogu samo da zamislim kakav je osećaj gledati celu predstavu. Smisao u postmodernim predstavama je ponekad previše enkriptovan ili zavisi u prevelikoj meri od vaše opšte kulture ili koncentracije, ali ako gledajući ovakvu prestavu niste u stanju ništa osetiti, onda možda sa vašim senzibilitetom i emocionalnim aparatom nešto opasno nije u redu? P.S. I oni trouglovi spadaju u značajnu umetnost, samo vi ne poznajete ili ne razumete kontekst.

da da da

06. oktobar 2017.

Jedno je tacno .... istina iz tog ugla gledano MOMA je puna gluposti ali .... kao sto Nermin napisa Umetnost se oseća. Fabrovo delo deli pozorisnu istorjiu na onu pre Olimpa i posle Olimpa. I Nermin je sa svim svojim znanjem trebalo da nauci, gledajuci brojne stvari koje su ga do sada morale konsternirati, da je stvar u ideji ili pak pokuci, ma kakva ona bila