Site name

O poredbama katalonskog referenduma i kosovskog odvajanja

Analogije i opšta mesta

Što su cajtnot i mentalna inercija veći, to su razni saznajni šortkatovi na višoj ceni. Pometen tolikim - mahom banalnim - emitovanim informacijama, čovek ne mora da izučava pojedinačni problem napornim čitanjem; lakše mu je da se, umesto toga, pridrži za neko od opštih mesta u opticaju.

7

Piše: Igor Marojević

13. oktobar 2017. 15:30

Analogije i opšta mesta

Još ako se posluži analogijom umesto logike: sve je saznao a da se nije ni preznojio.

Aha. U poslednje vreme, tako preciznog tumačenja posebno su se držali svi oni što su upoređivali okolnosti katalonskog referenduma sa zbivanjima s kraja SFRJ. Mada su sve republike po Ustavu iz 1974. imale pravo na odvajanje, a autonomna Katalonija, po onom španskom iz 1978. - ne. Po drugom svom članu, potonji "Ustav se zasniva na nedeljivom jedinstvu španske države, zajedničke i nedeljive domovine svih Španaca, i priznaje i jamči pravo na autonomiju nacija i regija koji je čine(...)." Poredba katalonskog referenduma i kosovskog odvajanja pak je dokaz mogućih razmera štetnosti analogije: srpski zvaničnici, ako za to može važiti A. Brnabić - najnespornija figura piona među srpskim najvišim državnim službenicama i službenicima od Z. Lilića - ispituju Brisel kako to ne može da se odvoji Katalonija a moglo je Kosovo. Svesnim ili - nekako mi je čak verodostojnije - nesvesnim previđanjem da je bivša srpska pokrajina izgubljena po principu po kom je 1918. dobijena Vojvodina (ko gubi rat, gubi i teritorije i obratno), opet ne(dovoljno)svesno radi protiv interesa Španije, svog jedinog značajnog saveznika na svetskoj političkoj sceni, samim tim ugrožavajući dragoceno savezništvo.

A propos opštih mesta vezanih za katalonski referendum, jedno od njih je da se madridska policija tog 1. X samo držala Ustava i zakona, a većina čitalaca nekih relativno umerenih španskih medija, poput franšize www.20minutos.es, smatra da je upotreba sile bila ispravna. Mada se mojoj neznatnosti čini da je policija morala da odgovori na eventualne napade a ne da ih izaziva i stvara. Opet, u povređene tog dana nije se ubrajalo samo oko 850 glasača nego i preko 400 pandura. Tako su se prvi oglušili o gandijevštinu koju je od njih tražio predsednik lokalne vlade Karles Pudždemon, što mu nije smetalo da tvrdi kako je svojim držanjem na referendumu njegova nacija pokazala svoju tradicionalnu miroljubivost. Iz takvog diskursa redovno izostaje da su Katalonci bili vojna flota Aragonske kraljevine koja je tako osvojila, između ostalog, Majorku, Sardiniju, Siciliju i Korziku, čak se nakratko Atinom gospodarila. Mnogi katalonski nacionalist zaboravio je da se i njegov miroljubivi narod igrao imperijalizma, ali je izgubio. A to nije bilo jedini put. Dok su desničari 1939. dovršavali porobljavanje Španije, katalonski nacionalisti su po Barseloni puškarali protiv drugih republikanskih formacija. Trebalo je samo da pobede u tom ratu da bi se setili da u istim trenucima teče još jedan, malo veći: španski, građanski. I da, pomalo začuđeni takvim poklonom, desničari puste republikance da se potamane, uđu u Barselonu, pokupe ostatke i dobiju poslednju veliku bitku do proglašenja konačne pobede. Samomiroljupstveni diskurs baca senku i na mnoge druge činjenice iz Španskog građanskog rata, kao na onu da je samo u Kataloniji bilo više (neuporedivo) ubijenih desničara nego levičara (sve sa lokalnim nacionalistima). Mada su mnoge žrtve bile neopredeljene o pitanju ideologije, dok im je nije odredila predrasuda - takođe saznajna prečica - krvnika. Samo u Barseloni je od 1936. do 1939. spaljeno između 170 i 220 crkava. Ubijanje i silovanje pripadnika klera - i ne samo klera - po korporativnom načelu činilo je katalonski novum Španskom građanskom ratu koji su frankistički pučisti iskoristili da prihvate i usavrše nivo dijaloga: da počine neuporedivo brojnija, krvavija i nezamislivija zverstva.

Jezgro katalonskog samobitništva nije izvuklo pouke iz višestrukih poraza od Španaca. To je pokazano i referendumom: uprkos znatnom lobiranju i ulaganju novca po svetu, niko im nije priznao ni pravo na nezavisnost, osim dela medija, demokratskih pojedinaca i Kurdistana. Na kraju je čak i Pudždemon morao da uvaži neka istinska saznanja i, na očajanje i gnev istinskih independentista, odloži efekte referenduma. Kad se sve činjenice, opšta mesta i analogije saberu i podele, iz cele vrtutme bi u najboljem slučaju mogao da posle dijaloga ponovo malo podigne stupanj katalonske autonomije i zaboravi na referendum. Bar na koju godinu.

Zašto li je pak zaboravio na obećanje da će proglasiti punu jednostranu samostalnost? Možda je posle Kraljevog rezolutnog obraćanja naciji lišenog ikakvog osvrta na dotad glavni argument independentista, prekomernu upotrebu sile 1. X, pomislio da i Madrid ima svoje posredne načine da iskoristi učinke protivzakonitog referendumskog izleta. Ako je predsednik katalonske vlade video mogućnost da ubedljivo oglasi nezavisnost nakon što bi gandijevsko glasanje policija kaznila posebno brutalno, Španija - od Bregzita jedna od četiri prvorazredne sile EU, u dobrim odnosima i sa većinom članica, i sa SAD, čak nije rđavo ni s Rusijom i, najmanje bitno ali najneverovatnije, saveznica je Srbije - bi nekažnjenom upotrebom takve sile mogla da pokaže da je to ponovo i sama, na svetskom nivou.

Autor je književnik

povezane vesti

komentari (7)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Pax Romana-Pax Americana

14. oktobar 2017.

Na oni(Spanija) su u sastavu NATO pakta(Pax Americana) i zato NEMA otcepljenja nicht jednog Fels zemlje.Zato Katslonci nisu borci za slobodu vec raspomamljeni bezobzirnici- Koji hoce Lena preko pogace.😉

Gospodin Analog Površnin

14. oktobar 2017.

Priznajem da nisam mnogo upućen u ustavnu problematiku kraljevine Španije. Ipak, površnom analizom sam utvrdio da ustav iz 1974. nije bio na snazi u Srbiji ni 1999. ni 2008. godine, niti je na snazi 2017. g. Takođe, površnom analizom sam zaključio da pokrajine u svom ustavnom statusu jesu bile izjednačene sa republikama, osim u toj maloj sitnici koja se tiče prava na samoopredeljenje. Isto tako, shvatam da ustav kraljevine Španije nije važeći za Kosovo, kao što nažalost ni Srbija nije kraljevina. Opet, shvatam da problem sa pravnim dokumentima nije u njihovoj formalnom važenju već u tome da li odražavaju duh vremena. Srpski ustav iz 2006. svakako ne odražava duh vremene u kojem su AVNOJevske vrednosti i svetonazor još uvek snažni, u kojem, ah, svako ko bi pomislio na ustavnu formulaciju iz ustava kraljevine Španije mogao bi biti proglašen fašistom, nacionalistom ili u najboljem slučaju unitaristom, svakako ne demokratom i građaninom. Otuda površnom analogijom zaključujem da su ustav Španije i tekovine AVNOJa i svi njegovi amandmani do danas u skladu sa duhom vremena i prostora, respectively.

Zrenjanin je bio Nova Barselona

14. oktobar 2017.

Odavno razumniji tekst nisam citao o katalonskom-spanskog problemu, koji me zanima jer je Zrenjanin se nekad zvao Nova Barselona. A mnogo volem Zrenjanin, osim kako se zove.

Nikola

14. oktobar 2017.

Okruglo pa na ćoše. I ne napisa ništa, u stvari, ovaj pisac u pokušaju.

Saša Gora

15. oktobar 2017.

Haha, pa to je jedan od najboljih nasih pisaca, populafniji u regionu nego kod nas. Jovan Deretić ga kao najmladjeg uvrstio u Kratku istoriju srpske književnosti. U Letopisu Matice Srpske Čitao odlican odlomak novog romana Prave Beogradjanke koji sutra izlazi, Zlurad čovek ji vredja bez pokrepljenja govori o sebi, prijateljuneznani.

Dragana zemun

15. oktobar 2017.

Reci za Igora Marojevića da je pisac u pokušaju može samo neko ko nije pročitao ni jednu njegovu knjigu. pomalo žalosno.

Skorpion47

04. novembar 2017.

Poetski lepo, činjenično sa mnogo grešaka. Pogotovo u priči o KiM. Mislim da za bilo kakvo poređenje i analizu trebaju dani i dani "kopanja" i analiziranja, zato me čudi Marojevićev tekst. I hrabrost.