Site name

Petomesečne bahanalije gradskih vlasti Beograda koje koštaju 200 miliona dinara

Novogodišnja rasveta skuplja od kulturnih manifestacija

Svi Beograđani, a i posetioci našeg grada, u prilici su da u poslednje vreme budu svedoci većem broju abnormalnih pojava.

2

Piše: Aleksandar Stanković

09. novembar 2017. 15:00

Novogodišnja rasveta skuplja od kulturnih manifestacija

Pojava koje bi, ako bi ih izmestili iz konteksta života dvomilionske metropole koja grca u infrastrukturnim problemima i kuburi sa manjkom finansija, možda mogle da se podvedu pod manje-više simpatične ili "interesantne" scenografske poduhvate.

Najaktuelnija abnormalna pojava je iznajmljivanje novogodišnje rasvete, na tenderu čije uslove je, gle čuda, mogao da ispuni samo jedan ponuđač. Naime, u uslovima tendera priložene su fotografije ukrasa identičnih onima koje poseduje samo jedna firma, i to ona koja već nekoliko godina unazad snabdeva grad novogodišnjim osvetljenjem. Iznos koji se plaća za ovu namenu se iz godine u godinu povećava nesrazmerno površini okićenih ulica i trgova u Beogradu. Tako smo od iznosa od 30 miliona dinara od pre nekoliko godina došli do vrtoglavih 200 miliona dinara za ovu godinu. Pritom, postoje dodatna ulaganja po ugovoru o održavanju i remontu u iznosu od 15-ak miliona dinara. Na sve ovo imamo i besmisleno kićenje grada u septembru i oktobru, što znači da iznajmljivanje novogodišnjeg osvetljenja građani Beograda plaćaju od oktobra do marta, kako je najavljeno i predviđeno planom gradske uprave. Praktično punih pet meseci, ako ne i više, umesto mesec i po ili dva meseca koliko ima smisla i koliko su svi gradovi u civilizovanom svetu okićeni novogodišnjom rasvetom. Navodni efekti o kojima pričaju čelnici Beograda nemaju apsolutno nikakve veze sa realnošću, niti su opravdani ako pogledamo statističke pokazatelje na koje se oni pozivaju o nekakvom porastu turista i potrošnje tokom zimskih meseci. Već nam je poznata čuvena anegdota gradonačelnika Malog sa "Bugarima i milionima koje će potrošiti". Ne znam da li je to lapsus u njegovom slučaju ili frojdovska omaška imajući u vidu njegove veze sa Bugarskom i nekretninama.

Na gore pomenute troškove treba uračunati i troškove struje koji, prema navodima do kojih smo došli, na dnevnom nivou iznose oko 80.000 dinara. Kada to pomnožimo sa petomesečnim periodom tokom kojeg je planirano da osvetljenje bude uključeno, dolazimo do cifre od 12 miliona dinara. U zbiru sa prethodno pomenutih 215 miliona dinara, petomesečne bahanalije sa osvetljenjem koštaće nas skoro dva miliona evra! Ovo je nastavak besmislenog, bahatog i na kraju krajeva kriminalnog bacanja novca svih nas Beograđana, ali i ostalih građana Srbije, pošto se za ove egzibicije rebalansom izdvajaju i dodatna sredstva kroz intervencije iz republičkog budžeta.

Da paradoks bude još veći, rebalansom budžeta grada predviđeno je da za finansiranje kulturnih manifestacija u Beogradu bude izdvojeno 179.254.600 dinara. To je manje od cene koja će biti plaćena za novogodišnju rasvetu. Najveći deo otići će na finansiranje dočeka Nove godine - 72.880.000, što je više od ukupnog izdvajanja za BITEF, BEMUS, FEST i BELEF.

Budući da je aktuelna gradska vlast troškove novogodišnje rasvete maltene udesetostručila u odnosu na period od pre pet-šest godina, legitimno je upitati da li je toliko nesposobna pa ne zna ni osnove efektivnog trošenja budžeta, ili je pak posredi "izvlačenje" novca iz gradske kase i prebacivanje na račun "povlašćenih" firmi bliskih režimu. Kakav god da je odgovor, takvoj praksi mora se stati na put, a beogradski izbori prva su prilika za to.

Autor je zamenik predsednika Nove stranke

povezane vesti

Srpski radnik kao šegrt

0

Piše: Sreten Ćuzović

Diktatura kriminalijata

6

Piše: Milojko Pantić

Zašto sam "napao" Maju Gojković

6

Piše: Boško Obradović

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

scoby

09. novembar 2017.

Gradska vlast je pare svojih poreskih obveznika mogla da potrosi na primerenije projekte, kao sto je usteda energije za grejanje javnih poslovnih objekata, od kojih onaj u Kraljice Marije br. 1 spada u sampione potrosnje (njegova termo fotografija gde zgrada sljasti u crvenim i zutim bojama bila je dugo izlozena na Masinskom Fakultetu kao primer energetskog rasipnistva). Kad se prodje pored zgrade u zimskim mesecima, mogu se videti sirom otvoreni prozori, sto je znak da je u zgradi pretoplo ili ne postoji nikakva regulacija temperature. Ulaganja u ovakve projekte ustede, uglavnom vracaju ulozeni novac unutar 5 godina, sto se nikako ne moze reci za rasipnicko ulaganje u novogodisnje osvetljenje.

Dasa

10. novembar 2017.

Opste poznato: Kultura je uvek bila na rubu drzave,ko za nju mari?