Site name

Ličnost Danas

Čelsi Mening: Na slobodi

Čelsi Mening, transrodni vojnik SAD, puštena je iz zatvora Fort Levenvort u Kanzasu nakon odsluženih sedam od ukupno 35 godina zatvora, koliko joj je određeno zbog odavanja poverljivih podataka Vikiliksu.

2

Piše: Marija Kojčić

19. maj 2017. 13:00

Foto: EPA/ BradleyManning.org

Iako je 2013. osuđena za špijunažu, krađu i kompjutersku prevaru, bivši američki predsednik Barak Obama je na kraju svog mandata doneo odluku o njenom pomilovanju. Meningova je priznala da je odavala poverljive informacije jer je na taj način, kako je navela, htela da ukaže na neadekvatan odnos američke vojske prema civilima tokom ratnih dejstava.

Vest o njenom hapšenju je podelila javnost. Jedni su je smatrali herojem "koji je svetu otkrio ratne zločine", dok su je drugi nazivali izdajnikom i uzbunjivačem, koji je svojim objavama pokrenuo Arapsko proleće i izazvao haos na Bliskom istoku.

Čelsi je rođena kao Bredli Mening 1987. u Kresentu u Oklahomi. Kažu da se još u ranom detinjstvu isticala po inteligenciji i izuzetnoj zainteresovanosti za kompjutere. Iako se u školi prikazivala kao dečak, s vremena na vreme je prema sopstvenom priznanju nosila žensku garderobu, mada skrivena od očiju javnosti, a zbog svoje neobičnosti, često je bila žrtva podsmeha i maltretiranja vršnjaka. Detinjstvo pamti po porodičnim sukobima koji su se završili razvodom roditelja.

Vojsci se pridružila 2007. na zahtev oca, koji je i sam bio vojno lice i koji je smatrao da će joj tamošnje okruženje pomoći da se manje oseća kao žena. Iako je i u vojnim redovima zbog svoje različitosti bila maltretirana, uspela je da se uzdigne do obaveštajnog analitičara da bi 2009. stupila u jedinicu nedaleko od Bagdada, gde je imala pristup bazama podataka.

Najveći deo poverljivog materijala je do Vikiliksa došao između aprila i novembra 2010, a uključuje 250.000 američkih diplomatskih depeša i 500.000 vojnih dokumenata, te video-snimci napada iz helikoptera na Bagdad iz 2007. i bombardovanja sela Granai u Avganistanu, kao i američkih vojnika koji streljaju iračke civile. Reč je o najmasovnijem curenju poverljivih informacija u istoriji.

Uhapšena je 2010. nakon što ju je jedan kompjuterski haker, kome se poverila da je odavala poverljive informacije, prijavio FBI-ju. Zbog njenog izuzetno lošeg tretmana u zatvoru u Kuvajtu, a onda i u Kvantiku u Virdžiniji, gde je bila izolovana, protestovalo se u SAD i drugim zemljama. Nakon što je prebačena u Fort Levenvort, omogućeno joj je da kontaktira s drugim zatvorenicima. Za sedam godina zatvorskog života dva puta je pokušala samoubistvo. Dan nakon izricanja presude je objavila svoj trans-identitet. U zatvoru joj je odobren zahtev da se podvrgne hormonskoj terapiji za promenu pola.

povezane vesti

Bahri Cani: Naše gore novinar

0

Piše: Jasmina Lukač

Robert Mugabe: Za Ginisa

0

Piše: Ivana Šundić Mihovilović

Majda Kršikapa: Na udaru "tetke"

2

Piše: Katarina Živanović

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

RadeSh

19. maj 2017.

"i bombardovanja sela Granai u Avganistanu, kao i američkih vojnika koji streljaju iračke civile." ma to nije moguće. To mora da je neka montaža.

iva

19. maj 2017.

Vi bas ne kapirate neke stvari. Primeticete da zapadni mediji uvek stavljaju sliku Chelsea u zenskom polu otkako se ona sama tako deklarisala. Zasto je to tako, pitam se pitam se.