Darko Rundek: Šejn

Zanimljivostima u jezičkim varijacijama ovde nije kraj (ipak se radi o jednom od najznačajnijih autora, „tekstopisaca“ kako se to kaže, na ovim prostorima) jer će i koncertna turneja istim povodom – a Beogradu je pripala čast da ona, sredinom juna, počne baš u njemu – odigravati pod duhovitim nazivom „Apocalypso now“.

Samostalnu karijeru otpočeo je Rundek nakon raspada svog čuvenog novotalasnog benda Haustor, omiljenog diljem bivše Jugoslavije. Zapravo, postoji i anegdota da je ta novo-talasno-valna, inače odvajkada postojeća, borba za kulturno preimućstvo između Beograda i Zagreba rezultirala time da su Haustor više voleli u Beogradu, a EKV u Zagrebu. Kako bilo, albume Haustora odlikovao je, između ostalog, izraziti socijalni angažman, te pesme posvećene radnicima i proleterima, ali i one koje kroz metaforu izražavaju duh pobune i poziv na borbu. „Izađi i bori se!“, iz čuvene „vestern“ pesme Šejn, o usamljenom kauboju naspram ostatka sveta, i dan danas je poklič koji se može čuti na gotovo svim protestima organizovanim na ovim prostorima i nakon 2000-ih. A osim „Šejna“, te proteste obeležava i pesma iz Španskog građanskog rata u Rundekovoj obradi „Aj, Karmela“ sa njegovih kasnijih samostalnih albuma.

U nedostatku bolje reči, liričnost njegove drugačije vrste pesama (iako ona obeležava i ove, „borbene“), drugi je osnovni sastojak Rundekove poetike. Gotovo religiozno iskustvo bio je trenutak kada se u još jednoj antologijskoj pesmi Haustora – „Šal od svile“ – na stih-poziv „visoko dignuti ruke“, dogodilo da čitava Hala sportova sa onoliko hiljada ljudi koliko staje u nju, to spontano i učini pevajući ovu pesmu. Desilo se to 2000-e kada je Hustor bio prvi značajniji bend iz Hrvatske koji je nakon raspada Jugoslavije posetio Beograd. Nekoliko koncerata koje su tada održali završavali su pesmom „Ona se budi“, posvetom frontmenu EKV-a Milanu Mladenoviću.

Drako Rundek rođen je 30. januara 1956. Završio je režiju i postavio nekoliko komada, kao i emisija i dokumentaraca na radiju, da bi danas bio u kontaktu sa pozorištem pre svega praveći muziku za njega, kao i za film. Oženjen je rediteljkom Sandrom Harzić, sa kojom je započeo vezu kada je bio student. Imaju sina Vidaka. Godine 1991. odselio se u Pariz, gde i danas živi.