Site name

Ličnost Danas

Milica Mandić: Šampionka

Drugi put u karijeri Milica Mandić proglašena je za najuspešniju sportistkinju Srbije u izboru domaćeg Olimpijskog komiteta.

1

Piše: M. Radenković

25. decembar 2017. 13:00

Milica Mandić: Šampionka

Foto: Fonet/ Aleksandar Barda

Srpska tekvondistkinja prethodno je ovu titulu ponela 2012. godine kada je osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu, preko noći privukavši pažnju javnosti koja do tog trenutka niti je znala za nju niti je mnogo marila za tekvondo. U međuvremenu, dosta toga se promenilo, zahvaljujući kako uspesima Milice Mandić tako i drugih mlađih tekvondista, pa se danas tekvondo borbe srpskih boraca na međunarodnoj sceni prate sa istim žarom kao i košarkaške ili fudbalske utakmice.

Tokom ove godine tekvondistkinja kluba Galeb postala je šampionka sveta, uz osvojeno drugo mesto na Evropskom šampionatu i Gran pri turniru u Maroku. "Bilo je dosta izazova i za mene i za trenere u proteklim godinama i tek sad vidim da je sve to bilo deo velikog iskustva koje me dovelo do svetskog zlata. Izazova će uvek biti, ali ljubav prema sportu jeste ono što sve nas sportiste motiviše da radimo na sebi i postižemo još više", kazala je nakon prijema nagrada Milica Mandić.

Milica Mandić je rođena 6. decembra 1991. godine u Beogradu. Tekvondo je počela da trenira sa 11 godina. Prethodno se oprobala i u drugim sportovima, a za sadašnji se opredelila zato što je "brz, eksplozivan, kontaktni". Da može da napravi velike rezultate videlo se kada je bila u mlađim kategorijama, dok je prvi veliki uspeh među seniorima ostvarila 2011. godine sa bronzom na Svetskom prvenstvu. Ubrzo potom došlo je i olimpijsko i zlato, a potom su se ređale medalje sa Evropskih igara, šampionata Starog kontinenta, gran prijeva... "Nije nimalo lako ostati na tronu, podneti sve pritiske, biti prvi, ali to je naš život i volimo ga, pa tako i prebrodimo razne životne i sportske krize", rekla je Mandićeva u jednom intervjuu početkom godine.

Pored trenera Dragana Jovića najveća podrška tokom karijere bila joj je porodica, majka Vesna, otac Predrag, sestra Jovana i baka Živanka, koja je ove godine preminula, a za koju Milica kaže da joj je ljubav prema njoj dala snagu za osvajanje poslednjeg zlata.

Milica Mandić diplomirala je na Fakultetu za kulturu i medije Megatrenda prošle godine, kada je postala i članica Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije.

povezane vesti

Karlos Sainc: Najbolji na Dakar reliju

1

Piše: Nemanja Marković

Kadri Veselji: "Gospodar Kosova"

2

Piše: Marija Stojanović

Ronaldinjo: Mesijev učitelj

0

Piše: Olgica Nikolić

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Boško

25. decembar 2017.

Šta god vam se ne sviđa, sa čime se ne slažete, vi ne objavite. Toliko o perjanici objektivnog novinarstva, kakvim želite da se predstavite. Bar 10 mojih komentara niste objavili, a oni su svi uljudni, ali očigledno nisu vam po volji. Zato mislim da nećete ni ovaj. Ali, da pokušam. Evo, ukratko, šta je tekvondo: Tekvondo je borilačka disciplina gdje se udarci zadaju pretežno nogom, a ručne tehnike se više koriste u samoodbrani. Tehnike ruku čine: udarci površinom šake, blokada površinom šake, udarci laktom i udarci rukom u skoku. No tekvondo je prepoznatljiviji po nožnim tehnikama. To je veliki broj udaraca koji se zadaju površinom stopala, koljenom sa tla ili iz skoka. Takođe nogom je moguće i blokirati udarce. Tekvondo se zbog raznovrsnosti nožnih tehnika često i naziva i kraljevstvom nožnih udaraca. Ova borilačka disciplina je puna atraktivnih udaraca. Međutim udarce je jako teško izvesti i potrebne su godine treninga da se savladaju. Da bi se izveli zahtijevniji udarci, borac bi trebao da bude veoma razgiban i agilan. Posebna pažnja prilikom zagrijavanja se posvećuje preponama, kukovima, koljenima i skočnim zglobovima jer ti dijelovi tijela su najčešće izloženi povredama prilikom izvođenja udaraca. U tekvondou je prema pravilima VTF-a dozvoljeno udariti šakom u tijelo i nogom iznad pojasa. Udarac u tijelo vrijedi jedan, a u glavu dva boda. Borba se sastoji od tri runde od po dva minuta, po pravilima “ful kontakta” i završava se nokautom, predajom, prebrojavanjem bodova na kraju meča ili diskvalifikacijom. Do diskvalifikacije dolazi kada takmičar sakupi četiri negativna boda. Zaštitna oprema koju borci nose tokom borbe sastoji se od štitnika za tijelo (hogu), glavu, potkoljenice i podlaktice, prepone i zube. Takođe radi povećanja sigurnosti, takmičari nose još i rukavice i štitnike za ris. (Sa Gugla). Moj komentar: Šta vi popularišete - šibanje, hoćete od naših devojaka da napravite šibačice. Ovo je obično NOGATANJE, ništa drugo, kakav sport, kakvi bakrači. Kazaće neko: Ima zaštita. Ma nemoj, u žaru borbe će baš neko da misli na to da li je udario u kacigu ili u oko i jagodicu. Pa ako i štiti od udaraca protivnika, šta štiti takmičara od SOPSTENOG UDARANJA. Neka ona udari svojom nogom i u protivnikovu zaštitu, boli li to nju, nju koja udara. Truli li to od hiljade udaraca na treningu i desetine na meču. Ne propagirajte sportove gde je PRVI CILJ NOKAUT. Tačka.