Knjiga ide od ruke do ruke, a preporuka od usta do usta. Retko ćete videti da se nova izdanja oglašavaju na konvencionalan način, preko tradicionalnih medija, televizije ili još ređe, bilborda i radija.
Moguće da je zbog toga što u izdavaštvu nema preterano novca, ili verovatnije – zato što je takav način oglašavanja potpuno neefikasan kada su u pitanju knjige. Da biste odlučili da kupite knjigu, treba da je prelistate, pročitate opis na koricama, komentare na forumima, blogovima, Facebooku i sve češće #bookstagramu, to jest Instagram pokretu koji ima preko osam miliona objava i gde se članovi prosto takmiče ko će da objavi bolju fotografiju i vrcaviju recenziju.
Pretragom dotičnog hashtaga na Facebooku, Twitteru i Instagramu, vrlo lako možemo da utvrdimo da u regionu nekoliko desetina hiljada ljudi uredno objavljuje svoje pisane, foto i video radove na ovu temu. Ako otvorite nalog na društvenoj mreži Goodreads, koja se bavi isključivo knjigama, iznenadićete se da je tamo najmanje 10% vaših prijatelja sa Facebooka. Na prvi pogled, moglo bi da se kaže da se ova ad hoc analiza, nažalost, slaže sa poražavajućim rezultatima istraživanja na reprezentativnom uzorku za Srbiju koji kažu da 75 do 80 odsto odraslih nije pročitalo nijednu knjigu osim onih koje su morali u školi (podaci Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka iz 2013). Srećom, statistika je jedno, a stvarnost drugo, pa treba da uzmemo u obzir i reach, engagement i ostale indikatore uspešnosti sadržaja na društvenim mrežama, da ih ukrstimo sa “offline” metodama trenutnog zapažanja, gde na svakom Sajmu knjiga ima sve više posetilaca i činjenicom da dva najzastupljenija domaća izdavača, otvaraju sve više prodavnica, te da lako dođemo do zaključka da se ipak vidi svetlo na kraju čitalačkog tunela.
Sigurno je tome doprinelo i oglašavanje. Ali kako? Ne viđamo baš često oglase za knjige, osim ako nije reč o razmeni reklamnog prostora. Izdavači su u nekom trenutku ipak shvatili da ljudi koji vole da čitaju verovatno vole i internet, i krenuli u akciju. Najprominentniji primeri svakako su knjige poznatih i neosporno, voleli taj izraz ili ne, uticajnih blogerki, koja, osim zarade, donose i novu publiku za izdavača. Zatim, izdavači sve češće ulaze u “cross- category” aktivnosti na društvenim mrežama, pa tako u skladu sa trendom “kafa i knjige” možemo videti postove, aktivacije i kvizove na vrlo posećenim stranicama proizvođača kafe, od nedavno i keksa. Ova partnerstva razvijena na osnovu “analognih” navika u konzumaciji proizvoda obe industrije za veoma mala ulaganja, donose pobedničku situaciju sa visokim engagementom, relevantnim i “deljivim” sadržajem.
U nepreglednoj internet bašti cveta pregršt dodatnih prilika, koje su izdavači u Hrvatskoj počeli da koriste, a kod nas tek stidljivo. Sve više je književnih blogova, a “Čitaj knjigu” koji je osnovala Zagrepčanka Alis Marić polako postaje fenomen, sa 250.000 fanova i ozbiljnim CSR aktivnostima kao što su knjige za zatvorenike, knjige za bolnice, razmena i udomljavanje knjiga, od kojih su sve do jedne izrazito viralne. Kod nas su hvale vrednosti aktivnosti male ali uporne zajednice “ČitamČitaš” koja svakog leta organizuje festival na prostoru nekadašnje biblioteke na Kosančićevom vencu, javna čitanja na gradskim trgovima… Međutim, priča kao da se tu završava. Nije da nema blogova, Facebook strana i Instagram naloga posvećenih knjigama, već kao da izdavači svesno ili nesvesno žmure. I dalje ćete videti da će radije pokloniti knjige u nekom ženskom časopisu, nego na nekom blogu, čime zaobilaze apsolutno zainteresovanu i brojniju publiku nego što je slučaj sa “lovcima na nagrade” koji krstare tradicionalnim medijima. Žmure i pred lancima darivanja, kao što je sve popularniji “Instagram loop giveaway”, žmure i pred inicijativom “knjige za zatvorenike”, retko ko će se setiti da pozove #bookstagrammere na književne večeri ili na Sajam. Moguće je da to rade, tako da se ne vidi. Ali teško. Takozvani “Stealth marketing” kod nas je još uvek relativna nepoznanica i doživljava trapavu inkarnaciju nazvanu “native advertising”. Sve se završi na par lajkova, kojem repostu, mada manjim izdavačkim kućama nije teško da napišu i koju lepu reč iako izvesno imaju manje zaposlenih i pretpostavka je da je community, PR i marketing manager jedna osoba.
A znate i sami kakvi su ljudi kad ih neko pohvali. Odmah idu da ispričaju svima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
