Site name

Knjiga Danas: Nedeljna preporuka za čitanje

Nove preporuke za čitalačke sladokusce.

16. april 2017. 13:38

TEORIJA ISTORIJE

Prisutna odsutnost prošlosti

Šta je istorija i otkuda mi znamo kakav je kvalitet imala prošlost?

Istoričar Ahim Landver u svojoj novoj knjizi Prisutna odsutnost prošlosti (Achim Landwehr: Die anwesende Abwesenheit der Vergangenheit, Essay zur Geschichtstheorie, S. Fischer Geschichte, Frankfurt 2016) predstavlja fundamente teorije istorije. U mudrim i istorijsko-filozofskim razmatranjima autor pokazuje kako mi zapravo stvaramo sopstvenu prošlost. Jer to što istoričari označavaju izvorima, kao svedočanstva prošlih svetova, zapravo su komadi i odseci, parčad iz kojih treba da nastane interpretacija. Za Landvera je prošlost neuhvatljiva, a mi se iz istorije ne možemo izvući. Autor razvija novi model istorijskog, pri čemu on polaže neuobičajene akcente i pokazuje da u istoriji sve teče. Ahim Landver profesor je istorije ranog novog veka u Diseldorfu.

Istorijska nauka treba da prosvećuje društvo o tome zašto treba da se interesuje za stari Egipat, koji im je mnogo bliži nego recimo radikalni prosvetitelji u 17 veku. Istoriografija je, kako Landver veli, ekspert za vremenost (Zeitschaft), reč izvedena per analogiam sa rečju Landschaft (oblast, pokrajina). Autor zdravorazumski pokazuje da je prošlost okončani prostor, koji se može ispitivati kao zaključani podrum za koji ključ poseduje samo istoričar u vidu izvora. Konvoluti dokumenata, ostaci zidina ili iskopanih kostiju, omogućuju neposredan pristup prošlosti. Pronađeni materijal u načelu je precenjen: on je često sa propustima (fragmentaran), u arhivu selekcionisan, kome je potrebna interpretacija i koji je neobjektivan. Landver odbacuje predstavu o linearnosti vremena, kao i naš logično-racionalni pogled na svet i okcidentalni modus interpretacije stvarnosti. Ako je savremenost konstruisana, kao što to Landver iz teorije saznanja i sociologije znanja dobro zna, u kojoj meri je prošlost, koja je iščezla, samo prisutna odsutnost?

Istoričar nije shodno Landveru naprosto poslovođa prošlosti, već specijalista za vremenost. Istoriografija treba da obavlja važne poslove: ona treba i može ne da ljudima objašnjava šta je i kako je bilo, dakle ne da radi na osiguravanju identiteta, kao što to čine istorijski muzeji. Naš prilaz prošlosti - Landver radije govori o istorijskom - menja savremenost, budući da se naša vremenost menja, a time i svet.

Ova knjiga napisana je veoma tečno, bez preteranog akademskog žargona i vrtoglave sintakse. Svedoci Landverove teorije su autoriteti poput Fukoa, Kozeleka, Benjamina, Bruna Latura, Deride. Iako u svom naslovu ova studija nosi žanrovsko određenje esej, ipak ona deluje kao elokventni protokol ili blog bez obala u kome se u svakom trećem abzecu nalaze sintetizirajuće tačke i teze. Priznajemo da bi nam veća formalna stringentnost, preciznost i diferenciranje još više godilo. I mimo ovog deficita, zadivljujuća je zapanjujuća organizacija ovog hronoreferencijalnog diskursa. Lektira ove kompleksne knjige namenjena je, na prvom mestu, posvećenoj publici.

Zoran Andrić

********************************************************************************

REČ I SLIKA

Dešifrovanje umetničkog izražavanja

Posle francuskog, italijanskog, španskog, nemačkog i izdanja na drugim evropskim jezicima i na srpskom je nedavno, u prevodu Bojane Aleksić, objavljena knjiga italijanske istoričarke umetnosti Marije Karle Prete Razumevanje umetnosti - istorija, jezici, epohe, stilovi, u izdanju Službenog glasnika.

Preta predaje istoriju umetnosti u Torinu i od 1970-ih godina uspešno objavljuje knjige o umetnosti i istoriji umetnosti. Ovdašnjim ljubiteljima ilustrovanih umetničkih enciklopedija poznata je kao koautor Istorije umetnosti, koju je napisala u saradnji sa Alfonskom de Đorđisom.

Knjiga Razumevanje umetnosti ima dva dela - u prvom pod nazivom Jezik umetnosti, govori se o tehnici i fazama nastanka umetničkog dela, a u drugom o epohama i stilovima od praistorije do kraja 20. veka, uz navođenje primera uglavnom iz italijanske umetnosti.

"Da bi se nešto smatralo umetničkim delom, potrebno je da mu umetnik podari estetsku vrednost. Bez obzira na to koliko se pojam lepog tokom vremena menjao, uvek je ostao vezan za ideju umetničkog stvaranja", piše Preta uvodeći čitaoce u čitanje umetničkog dela i umetničke žanrove. Ona objašnjava formu, prostor, boju, igru svetlosti i senke, govor tela u likovnom izražavanju. Ide korak dalje - upoznaje ih ih sa jezikom fotografije i filma, osvrćući se i na filmove inspirisane slikarstvom.

Uvodeći čitaoce u epohe i stilove upozorava da "proučavati istoriju umetnosti znači naći se pred beskonačnom panoramom vizuelnih svedočanstava, koja su nam ostavili ljudi i narodi koji su živeli na Zemlji još pre više hiljada godina". Objašnjavajući tehnike i problematiku arheoloških istraživanja, uključujući i konzervaciju i restauraciju, Preta piše o najvažnijim pravcima, umetnicima i delima od paleolita do novih vizuelnih jezika s kraja 20. veka, posebnu pažnju pridajući savremenoj skulpturi i arhitekturi.

"Likovna umetnost, kao i književnost, muzika ili igra, koristi šifrovani jezik. Ova knjiga otkriva tajne šifre umetničkog izražavanja i uči nas kako da razumemo i tumačimo jezik slika. Ona će pomoći laicima da razumeju jezik, izražajna sredstva i simbole umetnosti, a istovremeno je i univerzalna istorija umetničkog izraza - od pećine Altamire do renesanse, impresionista i novih tendencija savremenih umetnika. Više od hiljadu slika u boji na zanimljivom putovanju otkriće sve tajne slikarstva, skulpture, arhitekture, crtanih filmova i fotografije", sažima ukratko suštinske ideje ove knjige slikar i pisac Mileta Prodanović.

Posmatrajući programe srednjih škola, shvatio sam da mladi nemaju skoro nikakvu priliku da nauče nešto o umetnosti, a žive u Srbiji gde su najveći muzeji već decenijama zatvoreni. To me je podstaklo da budem urednik ovog dela koje obuhvata istoriju, stilove, epohe, ali i jezik koji koriste umetnici. Ovom knjigom pruža se opšte znanje koje je potrebno svakom iole obrazovanom čoveku i pruža perspektiva da čitaoci uđu u svet umetnosti, kaže urednik izdanja Petar V. Arbutina. Razumevanje umetnosti objavljeno je u Biblioteci Posebna izdanja JP Službeni glasnik.

Jelena Tasić

********************************************************************************

PRONAĐENI U PREVODU

Blašković "progovorio" ruski, Marojević mađarski

Roman Lasla Blaškovića Madonin nakit objavljen je na ruskom jeziku u izdanju Izdavačkog centra Rudomino, u okviru ruskog izdanja edicije 100 slovenskih romana, saopšteno je iz Arhipelaga. Roman su na ruski jezik preveli Elena Sagalovič i Vasilij Sokolov, dok je završno poglavlje romana, dato u obliku poeme, prevela Julija Sozina, slavistkinja i urednica ruskog izdanja edicije 100 slovenskih romana. "Radnja romana Madonin nakit odvija se u zatvorskoj bolnici u vreme bombardovanja Srbije. Priča svakog od četiri junaka romana jeste istorija privatnog života na kraju 20. veka, ali i istorija književnih rasprava generacije. Koristeći svojevrsnu optiku humora i ironije, autor nastoji da prevaziđe lokalne, nacionalne i globalne mitove i traume, kao i da podstakne čitaoca na razmišljanje o značenju forme u svetu koji ubrzano menja svoj oblik", kaže se u preporuci izdavača o Blaškovićevom romanu. Blaškovićevo delo, koje je uvršćeno u ediciju 100 slovenskih romana, kao jedan od deset najboljih srpskih romana objavljenih posle pada Berlinskog zida, uskoro će biti objavljen i na slovenačkom i makedonskom jeziku. NJegovo englesko izdanje objavljeno je pre dve godine u ediciji SLAWA, koju je pokrenuo Forum slovenskih kultura, i bilo je nominovano za nagradu Dablin Impakt. Nešto ranije Madonin nakit objavljen je i na slovačkom jeziku.

Posle sjajnog prijema Beograđanki kod domaće publike koji je ovu knjigu učinio najkomercijalnijom zbirkom srpske umetničke kratke proze 21. veka, dveju književnih nagrada za nju, prevoda na makedonski i slovenački, Igor Marojević je potpisao ugovor za objavljivanje svog bestselera na mađarskom jeziku. Za prevod će biti zadužena Eva Glavinić Vekaš, koja se bavi prevodima savremene srpske književnosti na mađarski. Marojević je za objavljivanje Beograđanki na ovom jeziku potpisao ugovor sa izdavačkim zavodom Forum.

K. A. D.

********************************************************************************

BEZ SUVOPARNOSTI

Plemenita zamka scenske igre

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki iz Sombora i Međunarodni centar književnosti za decu Zmajeve dečje igre izdavači su knjige Milivoja Mlađenovića U zamku zamki, čiji je podnaslov Dramski i scenski potencijal poezije i proze za decu. Mlađenović (Kojčinovac, kod Bijeljine, 1959) se uporedo bavi pozorišnom praksom (dugogodišnji upravnik somborskog teatra, potom upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, pa direktor Sterijinog pozorja, umetnički savetnik NP Sterija u Vršcu), pedagoškim (docent na Pedagoškom fakultetu u Somboru za predmete Scenska umetnost, Uvod u pozorišnu umetnost i Stilistika) i naučnoistraživačkim i teatrološkim radom (doktorirao na Filološkom fakultetu u Beogradu) u oblasti književnosti i, posebno, dramske književnosti za decu. Autor je desetak dramskih dela za decu koja se izvode na pozorišnim scenama Sombora, Zrenjanina, Zaječara, Kruševca, Niša, Kraljeva, Užica, Vršca, Banjaluke, Zenice. U Šapcu mu je izvedena komedija Rable/Vrlina/Greh. Autor je studija Scenske bajke Aleksandra Popovića (2005) i Odlike dramske bajke (2009). Takođe je objavio dve knjige dramskih dela za decu, knjigu aforizama, knjigu pozorišnih putopisa, drame Skandalozna komedija, Gorocvet 2012, Golubija vremena i Maestro.

"Popunjavajući mesta neodređenosti u delima za decu Mlađenović nudi i novi metodički pristup oslobođen suvoparnosti, gradi još jednu zavodljivu zamku za mladog čitaoca, gde traganje za smislom dela, postaje i oblikovanje vlastitog intelektualnog i estetičkog identiteta", napisala je recenzentkinja prof. dr LJiljana Pešikan LJuštanović.

"Zamke ideološke, zamke bajkovne, bajke školske i poetske, koje je U zamki zamki razapeo Milivoje Mlađenović, fino su i istančano analitičko tkanje koje uspeva da uhvati nove iznenađujuće i osvežavajuće uvide u književnost za decu. U prozu, poeziju i, pre svega, u dramske bajke, s kojima je srpska dramska književnost za decu dosegla svoje vrhunce, a čiji je izuzetno uspešni i analitički istraživač i dosad bio Milivoje Mlađenović, naučnik, profesor i autor odavno uhvaćen u plemenitu zamku scenske igre i njenih složenih smislova", još je dodala.

Đ. Kukić

********************************************************************************

DEČJI SVET

Nema nerešivih enigmi

Roman u zagonetkama Marta Smart i Vašar zagonetki Uroša Petrovića, jednog od najistaknutijih domaćih pisaca za decu, nedavno se pojavila u izdanju beogradske Lagune. Vodeći decu kroz tajne veštine Marte Smart, Petrović pokazuje kako ne postoje nerešive enigme i da deca, ako su motivisana na pravi način, i te kako uživaju u učenju. Zelenokosa devojčica Marta pronalazi čudesnog prozirnog leptira - tajnu pozivnicu za Vašar zagonetki. Očekuje je 30 novih misterija. Ako pobedi rivale, sledi joj velika čast da postane ono što nikome iz Ginkove ulice nikada nije uspelo. Tokom nove pustolovine ona će otkriti najvažniju tajnu u životu.

Knjigu prati i društvena igra Martina zagonetna kutija, nastala u saradnji kompanije Jamax M sa Urošem Petrovićem, autorom višestruko nagrađivanog i prevođenog serijala knjiga o zelenokosoj devojčici Marti Smart. Igračka je osvojila priznanje Dobra igračka za 2016, koju već 20 godina dodeljuje udruženje Prijatelji dece Srbije u okviru Dečje nedelje.

Uroš Petrović piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Napisao je roman epske fantastike Aven i jazopas u Zemlji Vauka, zbirku fantastičnih pripovetki za odrasle Priče s one strane, pet edukativno-zabavnih knjiga u serijalu Zagonetne priče (nagrade Neven i Dositejevo pero). NJegova knjiga Peti leptir ocenjena je kao prvi horor roman za decu kod nas (najbolji roman za decu i mlade na srpskom 2007. godine - nagrada Zmajevih dečjih igara Rade Obrenović, snimljen istoimeni, prvi 3D igrani film u istoriji srpske kinematografije). Za knjigu Misterije Ginkove ulice pripala mu je nagrada Gordana Brajović za najbolju knjigu za decu i mlade i još jednom, Neven. Nastavak, Mračne tajne Ginkove ulice - roman u zagonetkama, nova je književna forma i još jedan autorov iskorak. I za tu knjigu, deca su ga nagradila novim Dositejevim perom. Knjiga Deca Bestragije, takođe nagrađena priznanjem Zmajevih dečjih igara Rade Obrenović 2013, predstavlja dosad neviđen splet epske fantastike, pseudoistorije sa elementima slovenske mitologije i pustolovne bajke. Knjige su mu objavljene i u Mađarskoj, Grčkoj, Italiji, Makedoniji i Češkoj. Koautor je programa NTC sistem učenja, gostuje kao predavač u školama i na fakultetima u zemlji i inostranstvu. Osnivač je Mensa World Photo Cup, globalnog fotografskog takmičenja. Jedan je od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu. Rođen je 1967. u Gornjem Milanovcu, a od 1975. živi i radi u Beogradu.

K. L. D.

********************************************************************************

AGORA

Priča o stidu, želji i pokajanju

Roman Ptičji sud iz pera mlade norveške spisateljice Agnes Ravatn, nedavno se pojavio u izdanju zrenjaninske Agore, u prevodu Marka Vukovića. Agnes Ravatn (1983) spisateljica je mlađe generacije, koja je već 2007, nakon debitantskog romana Sedmica '53, zapažena kao jedinstven glas u savremenoj norveškoj književnosti. Ptičji sud je njen drugi roman iz 2013. godine, koji joj je doneo niz književnih nagrada i čitanost van granica svoje zemlje.

TV voditeljka Alis Hagtorn napušta svog muža i posao u prestonici usled javnog seksualnog skandala. Odlazi u dobrovoljno izgnanstvo sa jedinom preokupacijom: da iznova izgradi svoju ličnost kako bi se vratila prethodnom životu. Posao kućne pomoćnice i baštovanke kod čoveka koji živi tamo gde nijedan put ne vodi, daje joj priliku da se oporavi, a ona se raduje danima ispunjenim poslom u bašti i kuhinji. Međutim, njen poslodavac nije stariji čovek kome su potrebni pomoć i pažnja, kako bi se moglo očekivati. Reč je o Sigurdu Bageu, četrdesetogodišnjaku koji potražuje rad oko kuće i bašte dok mu se žena ne vrati s puta, bez namere da se i sa kim zbližava. U ovom malenom svetu, zahtev da dvoje ljudi ne budu vezani nikakvim kontaktom postaje neprirodan i zategnut. Bage često zaboravlja sopstvene instrukcije, i njih dvoje provode noći u sedenju i ispijanju vina. Narednog jutra, ponovo se uspostavlja pređašnji poredak, bez neophodnih saobraćanja. Alis zaboravlja na lični projekat, usled fascinacije Bageom, a kako njih dvoje postepeno postaju sve bliži, iskrsava pitanje: ko je Sigurd Bage i šta želi od Alis. Iz različitih pobuda, dvoje ljudi se izopštava iz društva, nastanivši se u zabačenoj kući kraj mora. Spojeni su tajnama i potrebom za iskupljenjem, jedno se izjeda zbog sramote, a drugo osećanjem krivice. Ptičji sud počinje kao nežna priča, a izgrađuje se u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.

K. A. D.

********************************************************************************

NAPULJSKE PRIČE

Okrutna cena sazrevanja

Druga knjiga hvaljenog i čitanog ciklusa Napuljske priče Elene Ferante, Priča o novom prezimenu, nedavno se pojavila u izdanju beogradske IK Booka, u prevodu Jelene Brborić. Elena i Lila sada su u svojim ranim dvadesetim. Lila ostaje zatočena životom udate žene, a Elena nastavlja svoj put školovanja i samootkrivanja. Dve mlade žene i dalje neguju složenu uzajamnu vezu koja ih povremeno čini vrlo bliskim, a povremeno ih sasvim udaljava jednu od druge. Svaka se koleba između bolnog neobaziranja i najdublje ljubavi prema onoj drugoj. S tim komplikovanim i neverovatno podrobno opisanim prijateljstvom u središtu svog emotivnog života, dve devojke stasavaju u žene neminovno plaćajući okrutnu cenu tog sazrevanja. "Jedan od najminucioznijih portreta ženskog prijateljstva u skorijoj istoriji", zabeležila je Megan O'Grejdi u Vogu

Ne može se tačno reći ko je Elena Ferante, osoba koju književni kritičari s različitih strana sveta smatraju najznačajnijim savremenim italijanskim piscem. Elena Ferante je, i to je jedino pouzdano, autor knjiga koje potpisuje. Da li je reč o spisateljici, piscu ili grupi autora, teško je reći, budući da je identitet skriven. Zato izdavač nudi malo toga o autorki: da je rođena 1943. u Napulju i da je majka. Sve ostalo su samo pretpostavke izvučene iz njenog dela. Prvi tom iz ciklusa, Moja genijalna prijateljica objavljen je 2011. godine (Booka, prevod Mirjane Ognjanović, 2016), godinu dana kasnije drugi - Priča o novom prezimenu, a 2013. treći deo - Priča o onome koji beži i koji ostaje. Naposletku, Priča o izgubljenoj devojčici objavljena je 2014. godine.

K. B. D.

povezane vesti

Iz vizure poraženih

0

Piše: J. T.

O srpskoj i albanskoj epici

0

Piše: Aleksandar Pavlović

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.