Nekadašnje stvaralačko delo značajnog nemačkog pisca Štefan Cvajgova (Stefan Zweig), „Osnovna knjiga“ – „Od Cvajga do Handkea: Zbirka Adolfa Hazlingera“ („Književni arhiv“, Salcburg), trebalo je da bude koristan katalog njegovih mnogobrojnih dela, ali je ona i više od toga.
U jedan mah Cvajg je konačno izgubio pregled nad svojim uspehom. Najdocnije od novele „Strah“ (1929), koja je prevedena i na esperanto, odlučio se Cvajg da uvede novi red u listu svojih publikacija. Zajedno sa svojom privatnom sekretaricom Anom Majngast, koju je on uzeo pod ugovor pri useljenju u luksuznu vilu na salcburškom brdu „Kapucinera“, zasnovao je jedan individualni registar, u koji je pedantno unosio sve što je u vezi sa njegovim literarnim delom. Ovaj registar dvostrukih stranica velikog formata sa ištampanim formularima za manuelno unošenje pozicija o prodanim autorskim pravima za svako delo, i ugovorom formulisanim uslovima sa izdavačima, prevodiocima i filmskim studijima, Cvajg je naslovio kao „Osnovna knjiga“. Tu su se našle i druge, shodno autorovoj preferenciji, značajne informacije – o tiražu, terminima isplate honorara i ehu kritike (recenzija).
Od sredine 1920-ih godina Cvajg je bio mušterija Adolf Šustermanovog servisa sa isečcima iz novina u Berlinu, koji je bio neka vrsta koncentrisanog selektivnog praćenja svih članaka o dotičnom autoru i njegovom delu iz dnevne i nedeljne štampe. Sve to bilo je prosleđivano u Salcburg, gde je Ana Majngast sa posebnom akribijom iščitavala i u dotičnom slučaju to unosila u „Osnovnu knjigu“ („Hauptbuch“), koja je dobila neuobičajeno ime, možda i po analogiji sa klasičnom „knjigom domaćinskog poslovanja“ („Haushaltsbuch“), u koju su se unosili podaci o troškovima i dobiti.
Nakon Cvajgovog odlaska u egzil 1937, „Osnovna knjiga“ je, na njegovu izričitu želju, ostala u rukama njegove poverljive sekretarice. Nakon smrti Ane Majngast knjiga je dospela u ruke njenog sina i konačno u salcburški književni arhiv pri „Univerzitetu“, u kome je germanista i pasionirani istraživač autografa Adolf Hazlinger, u novembru 1981, uputio javnu molbu za sakupljanjem materijala o životu i delu slavnog autora. Sada se u biografskom i književno-sociološkom smislu ovaj ključni dokument može, za jedno relativno kratko vreme, do 31. avgusta, videti u književnom arhivu „Univerziteta“ u Salcburgu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
