Čovek koji je pisao i radio ono što misli

Iako nas je prerano napustio, uspeo je da iza sebe ostavi institucije i dela trajnog karaktera.

Već u toku gimnazijskih dana pokazuje izrazitu sklonost prema filozofiji, tako da posle mature odlučuje da se upiše na Filozofski fakultet u Novom Sadu – na Odsek za filozofiju i marksizam. Diplomira 1982. u rekordnom roku, kao ubedljivo prvi u generaciji i sa cenom 9,25. Pored Filozofskog fakulteta, primljen je i na postdiplomske studije na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Radeći kao asistent na Filozofskom fakultetu, magistrira 1990. na Pravnom fakultetu na temu „Hegelova filozofija države“, a četiri godine kasnije na istom fakultetu brani svoju prvu doktorsku disertaciju pod nazivom „Prirodno pravo i pozitivisanje prava“. Da ne ostane „dužan“ ni matičnom fakultetu, 1996 stiče i drugu titulu – sada doktora filozofskih nauka, odbranivši rad na temu „Pojam boga u Hegelovoj filozofiji“. Tako je Lazar Vrkatić postao doista redak univerzitetski nastavnik koji je radio u zvanju vanrednog profesora i na Pravnom i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Nakon sticanja druge titule doktora nauka, Lazar se vraća svojoj „prvoj ljubavi“ i odlučuje da kupi voćnjak i vinograd u Čereviću. Da bi se razlikovao od ostalih vinogradara, zasadio je izrazito endemsku sortu – čuvenu malvaziju, koja uspeva samo na Mediteranu i na Azorskim ostrvima. Čudo se dogodilo: upravo samo njemu i samo na tom mestu primila se „Lazina malvazija“ i više nego bogato rađala.

Napisao je preko trideset članaka i rasprava objavljenih u domaćim i stranim naučnim časopisima i dela monografskog karaktera među kojima se ističu Filozofska objava Boga (1998), Ontologijski stav filozofije prava (2000), O konzervativnim političkim idejama (2001) Predavanja iz praktičke filozofije (2003) i monumentalno delo Pojam i biće srpske nacije (2004), kojim je kompletirana naučna fizionomija profesora Vrkatića – i kao filozofa, i kao pravnika, i kao istoričara.

U svom naučnom opusu Vrkatić posebnu pažnju poklanja srpskom patrijarhalnom konzervativizmu kao jedinstvenoj konstanti koja uporno prati njegovu svest i institucije bez obzira da li se radi o XIX, XX ili XXI veku. S obzirom da takvom stanju svesti participira isključivo autoritativna vlast, sasvim prirodno je i ona bila predmet njegove analize.

Profesor Vrkatić, bio je od one vrste ljudi koji pišu i rade ono što misle. Odgovarajući svim svojim nastavnim, naučnim, društvenim i porodičnim obavezama, ne napušta ga ni duh preduzetništva. Krunu svoga duha i inicijative doživljava 2006. godine, kada osniva Fakultet za pravne i poslovne studije, koji postaje prva akreditovana privatna visokoškolska ustanova u Srbiji. Čak je imao ideju da integriše sve privatne visokoškolske ustanove sa prostora bivše Jugoslavije u cilju stvaranja jedinstvenog intelektualnog prostora.

Lazarev duh se teško mogao smiriti i stati, jer nikada nije mislio da se neki problemi mogu rešiti sami od sebe. I upravo u nameri da odgovori preuzetim obavezama stradao je u jednom malom deliću sekunde nepažnje – u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila pre deset godina na deonici auto-puta od Beograda prema Nišu. Fakultet koji je osnovao s ponosom nosi njegovo ime.