Prvi put za Lidu Barovu čula sam uoči premijere dokumentarnog filma vrsne češke dokumentaristkinje Helene Treštnjikove „Skaza krasou – Prokletstvo lepote“.
Bio je to razgovor autorke sa već ostarelom nekadašnjom poznatom češkom glumicom i lepoticom o njenom dramatičnom, kontroverznom životu.
Nedovoljno je ako kažem da me se film samo dojmio. I da je život Lide Barove samo zanimljiv. Mnogo je više od toga: složen, problematičan. Da li prihvatljiv? Da li objašnjiv?
Sticajem okolnosti uskoro zatim dobila sam i knjigu „Bekstva“. Pisac-„zapisničar“ kazivanja Lide Barove – Jozef Škvorecki. Duboko verujem tom imenu. Pročitala sam knjigu ne ispuštajući je iz ruku. Uverena da ne grešim – odlučila sam da je prevedem.
No, da ne bih bila loše shvaćena, da se ne bi razumelo kako o životnim avanturama i ljubavnoj aferi Lide Barove sa jednim od glavnih nacističkih poglavara, Jozefom Gebelsom, razmišljam bez otpora – moram da kažem nekoliko reči i o njoj samoj, centralom liku tog autobiografskog romana.
O odnosu same Barove prema tom poglavlju vlastitog života uverljivo govori rečenica koju ona izgovara sa smeškom i koketno (u pomenutom dokumentarnom filmu), a zapisana je i u ovoj knjizi: „Moglo je to da bude i mnogo gore, mogla sam da budem i Hitlerova ljubavnica“.
Lida Barova događaje iz svoje mladosti očito ne smatra nečim zbog čega bi se mogla makar kajati. Još manje stideti. Jer – mlada i zaokupljena uistinu uspešnom glumačkom karijerom, ona ni o čemu što se oko nje dešavalo (bilo je to vreme pred početak „Drugog svetskog rata“ u Berlinu, „Kristalna noć“, početak progona Jevreja) – navodno nije znala. A kako je po njenim shvatanjima ljubav sama po sebi sveta i neprikosnovena – odgovornost eventualno može biti na lošoj sudbini kojom joj je dodeljeno da se vatreno zaljubi u jednog od nacističkih vođa. Kao, uostalom, i on u nju.
Zbog svih svojih „neznanja, neobaveštenosti i neučestvovanja“ Lida Barova je kasnije u životu dosta ispaštala. Ali, sačuvala je životnu vitalnost do kraja. Osećalo se to i u njenim kazivanjima u dokumentarnom filmu Treštnjikove. Bila je tada već u dubokim osamdesetim. O svom životu, pa i o svojoj nesrećnoj ljubavi sa Gebelsom – priča sa nostalgijom. Bez zazora. Razneženo i sentimentalno. Kako se već o ljubavima iz mladosti i priča.
U knjizi je, inače, detaljno opisan ceo život Barove, od prvih sećanja iz detinjstva, razvoja glumačke karijere, mnogobrojnih ljubavi, brakova – do kraja života u izbeglištvu. Karijera joj je uistinu bila uspešna. Snimala je u Pragu, Berlinu, Rimu sa mnogim uglednim i proslavljenim svetskim rediteljima – Martinom Fričom ili Otakarom Vavrom (i mnogim još češkim rediteljima) u Pragu, De Sikom, Roselinijem, Felinijem, Fasbinderom u inostranstvu.
Sticajem srećnih okolnosti, sačuvana je u pomenutom dokumentarnom filmu autentična slika češke glumice sa žigom koji ju je zauvek obeležio. Ostala je i ova knjiga – živo napisan, uzbudljiv autobiografski roman, zaslugom jednog od najznačajnijih čeških pisaca dvadesetog veka – Jozefa Škvoreckog.
Uskoro je možete čitati u izdanju IK „Clio“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
