Site name

CRNO-BELO U KOLORU

Jirgen Koka: Marks je bio intelektualni div

Jirgen Koka, jedan od najpoznatijih svetskih istoričara, autor čuvene Istorije kapitalizma, ovih je dana gost izdavačke kuće Clio povodom objavljivanja tog dela (prevod Maje Matić) na srpski.

2

Piše: Anđelka Cvijić

07. oktobar 2017. 15:00

Foto: Maurice Weiss

Knjiga daje jasnu sliku kapitalizma sa posebnim osvrtom na 21. vek, i primer je nove socijalne istorije koja u prvi plan stavlja "analitički prilaz blizak društvenim naukama u odnosu na tradicionalne metode istorijske hermeneutike".

Nemački istoričar bio je ljubazan da za Danas govori uoči svog dolaska u Beograd.

* Koje su svetle, a koje tamne strane kapitalizma?

- S jedne strane: Svako ko ozbiljno pogleda istoriju kapitalizma i zna nešto o životu u prošlim vekovima koji nisu, ili su jedva bili kapitalistički, ne može a da ne bude impresioniran ogromnim napretkom koji se odigrao u velikom delu sveta. Uprkos njegovoj vrlo neujednačenoj distribuciji, taj napredak je imao uticaj i na ogroman broj ljudi koji nisu ili ne pripadaju elitama i dobrostojećem sloju društva: prevazilaženjem siromaštva i poboljšanjem materijalnih uslova svakodnevnog života, poboljšavaju se i životni vek i zdravlje, šire se mogućnosti izbora i slobode, itd. Bio je to napredak koji se, verovatno, ne bi dogodio bez onoga što je karakteristično za kapitalizam, a to je da on konstantno podstiče stvari, gura ih napred i preoblikuje, istovremeno devalvirajući i poništavajući stare vrednosti i obrasce življenja. Jozef Šumpeter je govorio o kreativnoj destrukciji kao o glavnoj tački kapitalizma. U odnosu na stvaranje uslova za prosperitet i slobode, alternative kapitalizmu dosad su se pokazale inferiornim.

S druge strane, kapitalizam nije proizvodio niti proizvodi samo pobednike, već i mnogobrojne gubitnike. On pomaže uspostavljanju novih obrazaca rastuće nejednakosti, zavisnosti i nepravde. To često vodi u ekonomske krize sa teškim posledicama u društvu i kulturi. On teži da podrije i ošteti određene nekapitalističke društvene, kulturne i fizičke resurse - kao što su socijalna kohezija i solidarnost, kao i prirodna okolina - koji su esencijalni za opstanak i samog kapitalizma. Kapitalizam i demokratija imaju različite logike i nije ih uvek lako pomiriti. Da bi se povećali benefiti kapitalizma i ublažile njegove tamne strane, neophodno je upotrebiti društvena i politička sredstva kako bi on bio što saglasniji sa ljudskim potrebama.

* Koja je danas mana kapitalizma?

- Postoji velika potreba da se, za razliku od neoliberalizma, tj. radikalno tržišnog finansijskog kapitalizma, kapitalizam i njegove posledice na društvo regulišu političkim sredstvima. U prošlom veku to je, u meri uspešnog, postizano u okviru granica i pravila jakih nacionalnih država sa uzlaznom demokratijom. Primer za to je uspon države blagostanja. Danas je, međutim, kapitalizam velikim delom postao transnacionalan, dok politička moć uveliko nastavlja da se organizuje na nivou nacionalnih država. Strukture transnacionalne političke moći su slabe. Asimetrija koja je rezultat toga neophodnu političku regulaciju i reforme kapitalizma čini ekstremno teškim. To je glavni problem današnjice.

* Da li tehnološka revolucija ugrožava kapitalizam?

- Digitalizacija i drugi elementi sadašnje informatičke revolucije ne prete kapitalizmu. One pre čine i doprinose da kapitalizam bude još prodorniji, sveprisutniji i uticajniji. Ja ne vidim da će digitalna revolucija današnjice dovesti do bilo kakvog oblika postkapitalizma.

* Neoliberalizam je ugrozio radničku klasu. Treba li obnoviti radničko pitanje?

- U ekonomski najrazvijenijim delovima sveta, pitanje rada više nema eksplozivne i mobilišuće efekte koje je imao u 19. i u prvom delu 20. veka. Ali na globalnom nivou pitanje rada zaslužuje da bude ponovo razmotreno - s obzirom na masivno širenje takozvanog rada na crno pod uslovima kapitalističke eksploatacije u zemljama u razvoju.

* Da li je Marks i danas aktuelan?

- Marks je bio intelektualni div. NJegovi radovi su do danas snažno oblikovali naše razumevanje kapitalizma. Ali u vreme kad je živeo njegovi pogledi bili su pod uticajem sve dominantnijeg industrijskog kapitalizma, zasnovanog na mašinama, sistemu fabrika i najamnom radu kao masovnom fenomenu. To u njegovim radovima objašnjava važnost najamnog rada, viška vrednosti, formiranja radničke klase i klasne borbe. Sve to ni danas nije potpuno prevaziđeno, ali kapitalizam se duboko promenio. Da bismo od Marksovih uvida imali koristi, moramo da ga posmatramo u okviru istorijskih zbivanja. Drugi elementi kapitalizma postali su širom sveta mnogo važniji, zahvaljujući promeni u tehnologiji, informatičkoj revoluciji, globalizaciji, dugoročnim pretnjama od izmena klime koje izaziva čovek, finansijalizaciji i dubokim promenama u društvenom i političkom životu. Trebalo bi mnogo ozbiljnije uzeti druge teorije o kapitalizmu, na primer radove Jozefa Šumpetera.

* Socijalizam se pokazao kao inferiorna alternativa kapitalizmu; niti je doneo blagostanje niti je uvećao slobodu?

- Kapitalizam ne može da postoji u uslovima neuspešnih država, političkog haosa, permanentnog rata i katastrofe. To su uslovi koji kapitalizam mogu da dovedu do njegovog kraja ili da spreče njegov uspon, u određenim regionima. U ovom času, teško je sagledati realistične i poželjne alternative kapitalizmu. Možda prostor zadružnih struktura (Genossenschaften) može da se proširi da bi u nekim poljima i oblastima zamenio kapitalističke prakse. Ali ono što znamo iz duge istorije takvih pokušaja nije ohrabrujuće. Umesto da se traga za nekapitalističkim alternativama kapitalizmu, za političko opredeljenje i za akciju mnogo je važnije da se od korisnijih razlikuju destruktivniji oblici kapitalizma.

* Kako danas sprečiti neonacizam?

- Smanjenju šansi za radikalni protest, nedemokratske pokrete i diktatorske oblike politike kao što je fašizam, važan doprinos svakako daju regulisanje kapitalizma, ublažavanje njegovih kriza i trud da njegove posledice na društvo budu pravednije i primerenije ljudskim potrebama. Kapitalistička ekonomija koja dobro funkcioniše, i iz koje nastaju razvoj i prosperitet, ima stabilizujući efekat na demokratske oblike vladanja.

* Svet ima novu plutokratiju i sve više siromašnih. Da li u tome vidite neofeudalizam i neokolonijalizam?

- Tokom poslednjih decenija društveno-ekonomska nejednakost, kako su pokazali Piketi, Atkinson i drugi, merena distribucijom dohotka i svojine, ponovo je porasla u okviru mnogih naših društava. Ali u uslovima demokratije koja dobro funkcioniše, nejednakosti u dohotku i svojini se ne prevode lako u nejednakosti uticaja i moći. U ekonomski naprednim i demokratskim zemljama Zapada ja ne vidim tendencije prema neofeudalizmu. Nejednakosti među regionima u svetu postale su poslednjih decenija manje jasne, uglavnom zahvaljujući ekonomskom napretku velikih delova Azije. Vođstvo Zapada se globalizacijom smanjuje. To nije situacija koja bi lako omogućila povratak neokolonijalizma. Međutim, u poređenju sa istočnom Azijom, situacija u velikim delovima Afrike izgleda očajno. Ali to može da se poveže sa činjenicom da tamo u Africi nema dovoljno kapitalizma.

* Ako je ekonomska sfera kolonizovala političku sferu, šta je sa demokratijom?

- Odnos između kapitalizma i demokratije u istoriji je vrlo varirao, i menjao se. Logike kapitalizma i demokratije jako se razlikuju. Očigledno je da kapitalizam može da cveta i pod demokratijom, i u politički nedemokratskim uslovima. On ne vodi nužno ka demokratiji, niti demokratiju sprečava. Ipak, demokratski politički sistemi dosad su postojali jedino u društvima sa kapitalističkom ekonomijom. Ako se jedna zemlja pretvori u diktatorsku, obično za to nije kriv kapitalizam, pa čak ni kapitalistička kriza, bar ne jedino oni. Kapitalizam može da bude izgrađen da služi različitim ljudskim potrebama i različitim političkim ciljevima. To mnogo zavisi od društvenih snaga i političkih procesa koje jedna zemlja (ili grupa zemalja) može da mobiliše.

povezane vesti

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Eva

07. oktobar 2017.

Smrt komunizmu! Sloboda narodu!

Kalča

07. oktobar 2017.

Zba i kukavička srpska inteligencija da je Marks među najznačajnijim novekovnim misliocima, ali ne sme ni da šušne. Najkukakivičja inteligencija na svetu je srpska inteligencija. Spremna je da se odrekne "ubeđenja" čim vidi senku pendreka.