Elektra iz Sofokleove radionice

U drami „Elektra“ (između 430. i 420. godine) Sofokle obrađuje istu temu kao i Eshil u Hoeforama, tj. smrt Klitemnestre i Egista, koje je ubio Orest, osvećujući ubistvo svoga oca Agamemnona.

Antički tekstovi i ikonografska izobraženja nude mnoge verzije ove fabule o Elektri i njenoj familiji Atrejevića. Kao i kod svih antičkih mitova ne postoji jedna „zvanična“ verzija, već čitava serija varijanti i varijacija.

Sofokle se koncentriše na pitanje bola Elektre koja živi kod svoje omražene majke. Sofoklovim tragedijama su u 18, 19. i 20. veku bili inspirisani mnogi dramatičari (Gete, Hugo fon Hofmanstal, Judžin O’Nil, Žan Žirodu ili Žan-Pol Sartr). Komentar u knjizi „Sofokle: Elektra“ priređivača i prevodioca Tomasa A. Šmica („Sopholes: Elektra“ – harausgegeben, �bersetzt und kommentiert von Thomas A. Schmitz, „De Gruyter“, 2016), pripremljen je za moderne čitaoce. Posebna težina sastoji se u tome da se približi i objasni zbivanje na bini, kao i da se opišu tendencije u modernoj recepciji teksta.

Seriju „Griechische Dramen“ odlikuje grafička forma kojom je čitaocima na jednoj dvostrukoj stranici predstavljen tekst prevoda i originala sa tekstualno-kritičkim i filološkim napomenama na levoj strani kao konačnoj tački hermeneutike komentatora, a na desnoj su komentari priređivača. U opsežnim uvodima dati su tematski naglasci i kvintesencijalne interpretacije dotičnog komada, informacije o autoru i njegovom opusu, datiranju komada i istorijskoj pozadini koju komad tematizuje, istorija motiva i specifično autorovo akcentuiranje.

Serija „Griechische Dramen“ uključuje velike tragedije klasične Atine u novim, prikladnim prevodima u prozi sa novim uvodima i detaljnim filološkim i predmetnim komentarima koji predstavljaju neizostavno pomoćno sredstvo docentima i studentima klasične filologije, germanistima, filolozima novih jezika, komparatistima, studentima teatrologije i praktičarima pozorišta.