Dragan Šutanovac: Kad sam bio na funkciji, DS je imala 22 odsto

Ovako Dragan Šutanovac, „ministar“ vlade u senci DS, u razgovoru za Danas odgovara na pitanje zašto želi da postane predsednik Demokratske stranke.

Kažete da su rezultati izbora loši, a Vama blizak čovek, Dragoslav Milojičić, bio je šef izbornog štaba. Kako to da razumemo?

– Kao što sam rekao. U pitanju je pre svega nedostatak ideja na političkoj sceni Srbije, pa i u aktuelnom rukovodstvu DS. Motivacija većine građana, opredeljenih za promene, nije bila dovoljna, na osnovu ponuđenih ideja. Ne treba da očekujemo da će građani glasati za nas ukoliko ne vide u nama one koji mogu da nešto promene. Ideja je ono što je DS uvek izdvajala iz celokupnog korpusa proevropskih stranaka, ali su ideje takođe vezane za jedan trenutak u vremenu. Moraju se menjati i prilagođavati da bi dale rezultat u korist svih građana Srbije. Na žalost, ni najbolji operativac, ne može sprovesti u delo i dobiti traženi rezultat, ukoliko kreatori politike nisu sposobni da je definišu tako da svima bude jasno, kuda želimo da idemo, kako da to sprovedemo i u kojem roku. Period praznih i prevelikih obećanja je za nama. U poslednjih 15 godina imali smo mnogo izbora. Glasači su naučili to da kazne. Naglašavam. Nove ideje!

Kako odgovarate onima koji smatraju da bilo vi bilo Pajtić ako ubuduće vodite stranku nju doveli do zaborava?

– Zoran Đinđić je na skupštini DS 2000. godine dobio glasove jedva natpolovične većine delegata, i tad su bili slični komentari. Ne postoji predsednik DS-a koji nije osporavan od starta. Vlada Srbije dobije 100 dana, ali kandidati u DS-u ne mogu ni program da izlože a da već nisu osporeni. To je kliše. DS će biti opet stranka od respekta, kada bude jedinstvena u članstvu, ideji i kad se lični interesi podrede opštim. Mora postojati tim, ljudi i motivacija, a upravo tome posvećujem najveću pažnju. Inače, pošto slušam želje o vraćanju „starog sjaja“ DS-u moram da podsetim, bio sam menadžer kampanja i u rukovodstvu stranke kad je ona beležila najveću podršku građana kojoj sad težimo.

Zašto ste Vi bolji kandidat od Pajtića?

– Rezultat rada najbolje se ogleda u rezultatu stranke na izborima. Siguran sam, da Demokratska stranka može i mora bolje a ja ću učiniti sve da tako i bude.

 Osim članovima DS morate biti prihvatljivi i građanima. Šta im novo nudite?

– Prerano je za izlaženje u javnost sa konkretnim programom koji uveliko pripremamo. Na političkoj sceni trenutno, nalaze se ljudi koji imaju potpunu kontrolu medija. Svoje ideje ćemo izneti u pravom trenutku i na način da ih niko ne može prisvajati. Sa druge strane, svaki građanin Srbije zna da danas živi gore nego pre 4 godine. Podsetiću vas na plakate SNS: Oni žive dobro, a vi? Potpuno isto pitanje postavljeno danas, samo sa slikama ljudi koji su danas na vlasti bilo bi: Oni žive mnogo bolje nego bilo ko, ko se politikom bavio u Srbiji ikada, a vi?

Da li su do Vas dospeli apeli i pozivi ogromnog dela javnosti na odgovornost rukovodstva DS u smislu da kandidati za najuže rukovodstvo stranke treba da budu osobe koje do sada nisu učestvovale u vlasti i javnom životu a koje bi vratile ugled stranci?

– Poslednju realnu stranačku odgovornost sam imao kad je DS osvojila 22,4 odsto glasova, od tada nisam na visokim funkcijama. Kandidat koji nikad nije učestvovao u vlasti i javnom životu a koji bi svojom pojavom vratio ugled DS? Iskreno, voleo bih da čujem za takav primer u političkom životu neke zemlje. Đinđić je govorio da želi predsednika koga osporavaju režimski mediji a vi bi sad nekoga koga mediji i ne pominju, nema tu mnogo logike. Lično, podržavam svakoga, ko može i hoće da uloži lični integritet, energiju, vreme i ideje, da pomogne da se DS vrati na mesto koje mu pripada na političkoj sceni Srbije, naravno u korist građana Srbije.

Vaš program za DS u najkraćim crtama?

– Jedinstvo, solidarnost, ideje, rešavanje problema ljudi. Vraćanje elementarnog dostojanstva. Sloboda izražavanja i medija. Borba protiv partokratije i korupcije, koju je ovaj sistem razvio do perfekcije. LJudi to znaju i osećaju, ali se plaše da kažu. Vratilo se vreme straha. Vratilo se vreme sumornih lica. Da nije tako, ne bi 35.000 mladih odlazilo iz Srbije svake godine, kao u 90-im godinama prošlog veka.

Ukoliko postanete predsednik DS, hoćete li nastaviti blisku saradnju sa DSS koju je Pajtić, čini se, uspostavio?

– U ljudima i strankama tražim mogućnost za partnerstvom. Dve glave su pametnije od jedne. Dve ruke, jače od jedne. Pod uslovom da rade u istom interesu. Jedini interes za koji se ja zalažem, je interes građana Srbije. Sa DSS ne delimo zajedničke vrednosti po suštinski važnim pitanjima, ali sigurno je da postoje i zajedničke tačke oko kojih možemo da sarađujemo.

Da li ste spremni da se povučete iz igre za predsednika, ukoliko se nađe takozvani treći kandidat kojeg bi podržala stranka?

– Demokratska stranka, podrazumeva i demokratski izbor predsednika. Zašto mislite da bi bilo dobro da postoji samo jedan kandidat? Kada bi imali samo jednog kandidata taj isti, kako ste ga nazvali, „ogromni deo javnosti“ bi bio jako razočaran u demokratski potencijal DS. Videli smo dokle to dovodi. U više navrata.

 Postoji li osoba koju biste Vi podržali za predsednika stranke

– Svakoga ko bi svojim idejama, energijom i zalaganjem doprineo da DS opet bude na mestu na političkoj sceni, koje zaslužuje. Ali pre svega, ta osoba bi morala da me ubedi da joj je stalo da radi taj posao, a ne da se kandiduje jer je to u interesu nekoga ko je naterao. Svakakve ideje sam čuo, još samo niko nije predložio da raspišemo javni konkurs za stranački menadžment.

Vreme će pokazati da li treba Tadić da se vrati

*Pajtić Vam je zamerio što ste u medijima rekli da je trebalo da ponudi ostavku posle izbora a ne na stranačkim organima. Da li ste o tome govorili na organima stranke?

– Ostavka je lični čin. Da sam ja bio na čelu DS i ostvario takav rezultat, ja bih postupio drugačije, nema tu mesta ljutnji.

* Podržavate li ideju vraćanja SDS Borisa Tadića u DS i da li je ona ostvariva i pod kojim uslovima ukoliko Vi budete predsednik DS?

– Saradnja sa svim strankama proevropske i demokratske orijentacije, nije mogućnost, već potreba. Uslov zavisi isključivo od toga da li bi to bilo u korist građana, ostavimo ipak vremenu da pokaže.