Protiv ulaska u EU bi glasalo 40 odsto građana

Kada se ovi procenti koji se odnose na ukupnu populaciju preračunaju samo na one koji bi glasali na referendumu, majski podaci govore da bi 60 odsto od izašlih glasalo za pridruživanje, a 40 odsto bi glasalo protiv – ocenjuje u intervjuu za Danas Marko Uljarević, direktor sektora za javnomnjenjska istraživanja Ipsos stratedžik marketinga, u odgovoru na pitanje kakav je odnos proevropskog i antievropskog raspoloženja građana u Srbiji, odnosno na konstataciju premijera Vučića da bi, kao i u Britaniji, i ovde preovladalo antievropsko raspoloženje na referendumu.

*Da li bi ta polarizacija društva mogla da ugrozi evropski put Srbije? Koliki su kapaciteti organizacije onih koji bi se aktivno uključili u eventualno rušenje takvog državnog koncepta?

– Posmatrano na dugi rok, jasan je trend rasta evroskepticizma u Srbiji. Izbori održani 2014. su nam doneli jednu čudnu situaciju – da u Skupštini nema predstavnika političkih stranaka koje se protive evropskim integracijama Srbije. Čini se da sadašnji saziv Skupštine Srbije vernije oslikava situaciju u našoj zemlji, makar po pitanju evropskog puta Srbije, koliko god se to nekome dopadalo ili ne. S druge strane, činjenica da su antievropske stranke na aprilskim izborima osvojile više nego duplo manje glasova nego što ima građana koji se protive pridruženju Evropskoj uniji, govori da EU integracije nisu bile ključni faktor zbog kog su se građani opredeljivali za koga će glasati, i da tim strankama osim antievropskog stava nedostaje još nešto da bi kapitalizovale većinu antievropski opredeljenih birača.

*Kako komentarišete činjenicu da je uprkos drastičnoj pobedi na izborima Aleksandra Vučića antievropsko raspoloženje građana i dalje tako izraženo? Da li nam to govori da među pristalicama SNS ima dosta evroskeptičnih građana? Zbog čega onda oni glasaju za SNS?

– U poređenu sa, recimo, 2006. ili 2007. danas imamo mnogo više antievropski raspoloženih građana Srbije, ali smo rekordno veliki broj antievropski raspoloženih građana imali 2011. kada je sadašnji SNS bio u opoziciji. Evroskepticizam kod građana Srbije eskalira zavisno od spoljašnjih događaja koji se reflektuju na našu političku scenu, pa smo u prošlosti uvek imali skokove kada su donošene presude u Hagu, kada se o Kosovu govorilo kao uslovu za pridruživanje… Kao i kod svih ostalih stranaka, među SNS biračima ima onih koji podržavaju evropski put Srbije, ali ima i onih sa suprotnim stavom. Tako u SNS svaki četvrti birač kaže da ne bi podržao pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, a ima i onih koji nemaju jasan stav. U odnosu na ukupnu populaciju, gde oko 51 odsto stanovništva podržava EU integracije, u SNS je njihovo učešće izraženije i prelazi preko 60 odsto. Ilustracije radi, ni u drugim strankama nije tako čista situacija. Recimo, svaki sedmi birač Dveri u maju je podržavao pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Za SNS birače, kao i za većinu birača ostalih stranaka, rekao bih, nije stav stranke o EU integracijama imao presudnu ulogu prilikom opredeljenja. Čini mi se da je i na ovim izborima bilo presudno poverenje u lidera ili samu stranku da će ispuniti obećanja koja su dali u predizbornoj kampanji.

*Da li je takvo stanje zapravo odraz politike samog SNS, a to su pokušaji sedenja, kako se to obično kaže, na više stolica, pa u skladu sa tim i zamajavanja glasača SNS?

– Bregzit nam je na poseban način vratio u fokus EU integracije, ali one za nas kao građane Srbije predstavljaju još uvek dalek put. Kako se budemo približavali pridruživanju, ta tema će postajati dominantnija, i verujem da će tada doći do kristalizacije unutar biračkog tela. Do tada ćemo imati situaciju da se najveći broj birača, ali ne i svi, prema Evropskoj uniji odnosi kao i stranka. Tako da nas ne sme čuditi što bi svaki deseti birač DS-a, svaki treći koji bi glasao za Dosta je bilo ili svaki četvrti birač SNS – na eventualnom referendumu glasao protiv, ali isto tako svaki peti-šesti radikal, odnosno svaki sedmi birač Dveri za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.