Vučić – tipični primer „balkanskog vožda“

Kao da se nešto dramatično menja – na Balkanu, ali i u pogledu na Balkan. U danu kada smo objavili intervju sa jednim od najboljih poznavalaca regiona među novinarima sa nemačkog govornog područja Norbertom Mapes-Nidikom, koji kaže da je„Evropa bure baruta, a Balkan samo fitilj“, u nemačkoj, austrijskoj i švajcarskoj štampi zatičemo još nekoliko analiza i komentara o Balkanu. A toliki tekstovi o nekom regionu, koji je jedno vreme bio skoro sasvim nezanimljiv svetskim medijima, obično znače da tamo ne sluti na dobro.

Andreas Ernst, dopisnik Noje cirher cajtunga iz Beograda, u podužem komentaru navodi da se na Zapadnom Balkanu razvio poseban tip „usmerene demokratije“. „Vođe koje dobiju legitimitet na izborima sa svojim partijama preuzimaju državu i institucije i vode ih kao partijske prćije. Dok na unutrašnjem planu samovoljno vedre i oblače, trude se da se u spoljnom svetu prikažu razumnim.“
„Srbin Aleksandar Vučić je paradni primer za potpunu vlast kakvoj teže balkanski voždovi.

Politiku shvata kao neprestanu izbornu kampanju i prema nahođenju smišlja unutrašnje i spoljne neprijatelje. Mediji, uz par izuzetaka, izveštavaju blagonaklono prema vlasti, često i podanički, i proklinju sve i svakog ko makar zamiriše na opoziciju. Ali regionalno se Vučić – na olakšanje EU – profiliše kao pouzdani partner. (…) Ovaj tip vladaoca nije fenomen tranzicije. To nije dečija bolest mlade demokratije. U pitanju je zapravo zasebna i stabilna forma neliberalne demokratije. Svoj uzor ima u Mađarskoj Viktora Orbana i onda razvija regionalne i etnopolitičke posebnosti.“

Ernst u švajcarskom listu ovime zastupa tezu da je stanje u balkanskim državicama loše – ali stabilno. Dok u igru ne uđu spoljni faktori. Među njima ističe „umor od proširenja“ EU, te sve veći uticaj pojedinih prestonica poput Berlina, Beča ili Budimpešte koji često imaju suprotstavljene ideje za Balkan. Ruski uticaj se vidi u Crnoj Gori, Turska izvozi konflikt između Erdogana i Gulena u BiH, Makedoniju, Albaniju i na Kosovo, dok je Amerika po Dolasku Trampa velika nepoznanica čega se najviše plaše na Kosovu.

„Primeri pokazuju da je iskrivljeno predstaviti Balkan kao bure baruta. Region je eho soba u kojoj okolne krize odjekuju i ponekad se pojačavaju. To nije novost. (…) Do sada su sve deficite kompenzovali perspektiva članstva u EU i blagostanje i bezbednost sa kojima se članstvo povezuje. Ako to otpadne, ponovo će privlačni postati alternativni projekti (Velika Albanija, Velika Srbija). Konflikti koji se naziru su posledica geopolitičkih previranja u okruženju. Samo je način na koji se manifestuju – kao etnopolitičke trzavice – tipično balkanski“, zaključuje Ernst.

Dopisnik bečkog Standarda Andrej Ivanji piše da bezuslovna podrška EU Aleksandru Vučiću može svima da se obije o glavu: „Kada se na Srbiju pogleda iz Brisela ili Vašingtona, Beča ili Berlina, vidi se kandidat za EU koji bodro odrađuje domaće zadatke. Ajde dobro, ima problema sa korupcijom, razumevanjem demokratije ili slobodom štampe, ali nikuda ne žurimo – ionako u dogledno vreme nema ništa od proširenja EU. Dovoljno je tu i tamo prijateljski kritikovati.“

Ali, kako piše austrijski list, kada se pogleda iz perspektive opozicije i civilnog društva u Srbiji, onda se vidi „jedan premijer opsednut moći koji glajhšaltuje medije, a neistomišljenike žigoše kao narodne neprijatelje. Vidi se zemlja u kojoj se od ogoljenog populizma više ne raspoznaju ni smisao ni istina. EU podržava premijera Aleksandra Vučića. Austrija ga podržava.

Računica kaže: NJegove unutrašnjepolitičke eskapade biće tolerisane sve dok je kooperativan po pitanju Kosova, kursa štednje koji nalaže Svetska banka, sve dok drži Srbiju dalje od Rusije, a izbeglice dalje od EU.“

Ivanji smatra da je „frapantna kratkovidost“ Zapada jer „unutrašnji razvoj zapravo udaljava Srbiju od EU. Model je jednak Putinovom ili Orbanovom. I to ne važi samo za Srbiju. Ako EU na Balkanu i dalje žmuri na oba oka, onda uskoro u regionu neće biti ni prijatno ni mirno.“
Konzervativni berlinski list Velt u analizi Sonje Gilert i Borisa Kalnokija locira tri krize koje bi mogle da zapale Balkan: etničke trzavice u Bosni i Hercegovini, zamrznuti sukob Srbije i Kosova te političku krizu u Makedoniji. „Ne možemo trajno živeti mirno i stabilno u Evropskoj uniji, ukoliko zapostavimo naše zalaganje za demokratiju, stabilnost i bezbednost na Zapadnom Balkanu“, rekao je za Velt socijaldemokrata Mihael Rot, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

„Otvaraju se pukotine u Dejtonskom sporazumu iz 1995, koji je nakon trogodišnjeg rata konačno doneo mir, ali ne i rešenje“, piše list o prvoj krizi. „Srbi, Hrvati i Bošnjaci su zatočeni u komplikovano ustrojenoj zajedničkoj državi, koja ne funkcioniše i koju niko ne vidi kao konačno rešenje.“ Dodaje se da jedino perspektiva proširenja EU daje nade, ali da u samoj EU za proširenje nema volje. „Čini se da ni SAD nisu više po svaku cenu spremne da nastupaju kao snaga reda. Drugim rečima, očigledno pada sposobnost Zapada da drži konflikte pod kontrolom – dok Rusija svom snagom te konflikte potpiruje.“

Nakon opisa poslednjih epizoda u odnosima Beograda i Prištine, Velt piše: „Vučić na Severu Kosova širi strah od rata, a posredničke napore EU i dijalog Kosova i Srbije je početkom februara nazvao besmislenim – doduše, ove teške reči verovatno imaju veze sa dolazećim predsedničkim izborima u Srbiji. Kako rešenje izmiče, tako i nada u pristupanje Srbije EU postaje neizvesna, iako je zemlja od marta 2012. zvanično kandidat. Jer dogovor po pitanju Kosova je osnovni uslov.“

O Makedoniji piše da je osim akutne političke krize muči i hronična blokada Grčke zbog imena. „Osam godina u Skoplju čekaju na otvaranje pristupnih pregovora (…). To je tračak nade za ekonomski slabu zemlju u kojoj je 27,5 odsto ljudi nezaposleno. Ali stanje je bezizgledno, a dve godine Makedoniju tresu unutrašnjepolitičke krize. Skandal sa prisluškivanjem, izbornom prevarom, sve jači pritisak na opozicione medije i nezavisne sudije, Vlada koja grabi moć i korupcija – to su najveći problemi. (…) Bez neposredne perspektive ulaska u EU, Briselu nedostaje sredstvo pritiska na Makedoniju“, zaključuje Velt.