Na protestima sam zato što je moja profesionalna i moralna obaveza da budem sa studentima, koji su mladi, slobodni, puni kreativnosti i energije.
Svakoga dana im se pokazuje da je politička pripadnost, nepotizam, korupcija na univerzitetima normalna pojava. Lažni doktorati i lažne veličine su direktni krivci za obezglavljenost i dezorijentaciju ovih mladih ljudi. Najmanje što možemo da uradimo jeste da ih podržimo i time makar malo vratimo veru u mogućnost uspostavljanja pravičnog i moralnog sistema vrednosti, kaže za Danas Srđan Pešić, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i učesnik „Protesta protiv diktature“. On ističe da je zaboravljeno da je njegova profesija posebna vrsta društvenog etabliranja – privilegovana i elitna – ali sa mnogo obaveza koje nosi.
– Linija koja ne sme da se pređe jeste obaveza profesora da budu sa studentima, pa čak i ako se sa njima ne slažu. Iako fakultet nije vaspitna već samo obrazovna institucija, mi predstavljamo neku vrstu uzora tim mladim ljudima. Kao što su meni profesori na fakultetu bili heroji u mladosti, verujem da ovi mladi ljudi u nama traže neku vrstu uzora i modela ponašanja.
Na pitanje koji su ciljevi i svrha protesta, on odgovara da u Srbiji nije najveći problem loša i neodgovorna vlast, već to da je stvorena iskrivljena stvarnost i nakaradni politički sistem koji političkoj eliti daje mogućnost da sa pozicija moći može da uspostavlja kriterijume za zapošljavanja, napredovanja, informisanje javnosti, odgovornosti i imovinske transparentnosti, koji samo njima odgovara.
– Najveći problem jeste politički sistem koji nas je uspavao i ubedio da je normalno sve što je nenormalno – od kumovskog, roditeljskog i rođačkog zapošljavanja, do podaničkih medija. Nema na srpskoj političkoj sceni niti jednog političara koji makar delom nije pripadnik tog sistema. Svi su iz jedne kutije izašli, samo nose različita odela. Ne vidim da tu ima napretka i ponude novog sistema vrednosti, niti kredibiliteta, niti snage da se on uspostavi. Sve je parodija, sve je apsurd. Narod glasa ne bi li mu dali koru hleba, nema političke ideologije i iskrenog verovanja, glasa se stomakom, a ne mozgom. I sve je to postalo najnormalnije. To je za mene najveći uzrok ovih protesta, ističe profesor Pešić.
– Mladima je dosta svega. Potrebno im je demontiranje ovog sistema. Nema, čini mi se, nijedne sfere društva koja nije potpuno gnjila i pokvarena, sve se mora menjati, ali apsolutno sve. Pa zar 350.000 glasova koje je osvojio Beli Preletačević nisu dovoljan pokazatelj potrebe za potpuno drugačijom političkom stvarnošću. Želim da verujem da iza tih mladih ljudi zaista ne stoji ama baš niko, da su se sami organizovali i da žele da sve bude drugačije. Mladi su i ne znaju baš kako, te su njihovi zahtevi široki, nedorađeni i fluktuiraju iz dana u dan. Siguran sam da će se oni vremenom iskristalisati. Od negde se, međutim, mora početi, pa zato verujem da će se vremenom i iskristalisati i konkretizovati, ističe naš sagovornik.
Zdravo tkivo u umornom mehanizmu
„Kada je reč o tome koliko mogu da traju protesti mladih, ukoliko je sve ovo zaista tako kao što mislim, trajaće koliko god bude trebalo. Ako većina tih mladih ljudi nisu deca političkih moćnika i onih koje poluge društva i institucija drže u svojim rukama, njihove šanse za normalan život su minimalne. Takođe, nije niti moguće niti normalno da se čitave generacije presele u Nemačku, Ameriku ili Norvešku. E zato verujem da će trajati, jenjavati, što je i normalno, i ponovo se uzdizati. Nema druge. Želim da verujem da Srbija nije samo ovakva kakvom je sada vidimo i da ona može biti makar malo bolja nego što je danas ili što je bila u prošlosti. Siguran sam da postoji zdravo tkivo u tom umornom organizmu koje će pobediti bolest“, naglašava za Danas dr Srđan Pešić, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu
Hapšen u vreme „Otpora“
Dr Srđan Pešić je redovni profesor na Katedri za farmakologiju sa toksikologijom Medicinskog fakulteta u Nišu. Bio je hapšen kada je kao univerzitetski profesor podržavao „neke prethodne“ studentske proteste i bio simpatizer „Otpora“. Prekršajni sud ga je novčano kaznio jer je 2013. „bez prijavljivanja organizovao“ protest ispred Narodnog pozorišta i pozvao na bojkot predstave „Konstantin“, koja je više nego izdašno budžetski finansirana u okviru državne proslave 1.700 godina Milanskog edikta. Nakon što je bio odbornik Skupštine grada Niša, kao član DS i LDP, poslednjih godina se distancirao od stranačke politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
