Borba za ispunjenje zahteva nije samo na ulicama

„Ova borba je počela kao spontan bunt protiv samovolje Aleksandra Vučića u izbornoj kampanji i neposredno nakon nje. Dalja borba se pomerala od te inicajlne kapisle ka artikulaciji onoga što su suštinski problemi u našoj zemlji. Kao izraz tih problema i mogućih rešenja formulisano je sedam političkih i ekonomskih zahteva za koje se nijedna od partija istinski ne zalaže, a bez kojih u Srbiji perspektivu ima samo mala, povlašćena manjina.

Na pitanje da čitaocima Danasa prenese koje su to strateške tačke oko kojih se dogovaraju student iz svih gradova gde se protesti organizuju već mesec dana, Pogačar kaže: “Što se tiče trenutne situacije i sastanaka koji su se odvijali u Beogradu, na njima su učestvovali ljudi iz različitih gradova i vodila se polemika oko samog pristupa i reaktiviranja protesta. Potrebno je istaći da pregovori i usaglašavanje sa drugim gradovima i dalje traju. Ono što se moglo ponajviše čuti jestu predlozi premeštanja borbe i stavljanja akcenta na drugačije pristupe. Verujem da će na osnovu konsolidacije među gradovima doći do detaljnije razrade ne samo zahteva, već i konkretnih rešenja za nagomilane probleme u Srbiji, do kojih nije došlo samo zbog trenutne diktature Aleksandra Vučića. Lokalni problemi, poput Kineske četvrti u Novom Sadu, Beograda na vodi i drugih, jesu takođe podjednako bitan deo ove borbe. Oni trebaju da ostanu u fokusu ovih protesta. Dakle, borba se nastavlja i van ulice, jer smo svesni da u ovom trenutku ne postoji ni jedna politčka sila koja će nam ispuniti zahteve koje smo uspostavili. Eventualna strateška razilaženja očekivana su, posebno u situaciji u kojoj smo prinuđeni da rešenja ne samo tražimo, već i sami stvaramo. Tome doprinosi i činjenica da osiromašeni i obespravljeni u Srbiji nemaju političku alternativu kojoj bi mogli da povere zastupanje svojih interesa jednom kada obore režim Aleksandra Vučića. Rešavanje ovog problema moglo bi da u potpunosti promeni političku scenu Srbije i pruži nadu i samopouzdanje stotinama hiljada eksploatisanih, poniženih i ućutkanih ljudi.”, ističe Miran Pogačar.

Po njegovim rečima, protest koji će se desiti 1. maja „biće prilika da se ojača trenutna borba protiv trenutne vlasti i njene katastrofalne politike. Studenti Novog Sada zajedno sa drugim demonstrantima će doći za 1. maj da podrže ovaj protest. Oni će zajedno sa radnicima, profesorima, naučnicima, nezaposlenima, sindikatima i drugim ugroženim građanima, braniti svoje pravo na rad i dostojanstveni život“.

Ključan problem, naglašava Pogačar, koji ne bi trebao da bude tema samo za 1. maj, je Zakon o radu.

„Zbog postojećeg Zakona o radu (ZOR) svi zaposleni su u jako lošem položaju. Koliko je loš taj zakon to možemo neposredno da posvedočimo iz svakodnevne borbe za opstanak. Postoji mnogo problema oko ovog zakona.  Jedan od njih je što sadašnji ZOR omogućava da budete stalno dostupni i da Vas poslodavac van radnog vremena može bilo kada pozvati da dodatno radite. Zaposleni više nemaju mogućnost da planiraju sopstveno vreme, dani odmora su skraćeni, kao i dozvoljeni dani bolovanja, uvek ste na usluzi. A pritom radite za 25.000 hiljada što nije ni pola potrošačke korpe prosečne porodice u Srbiji. U slučaju otkaza dobijate jako malu otpremninu, jer se računaju samo godine provedene kod poslednjeg poslodavca, ne i ceo radni staž. U ovako katastrofalnom stanju čak i da imate nameru da se organizujete, to je jako teško jer je potrebno 30% zaposlenih u okviru firme za osnivanje sindikata. Potrebno je da zakon o radu što više štiti zaposlene – on je donja granica koja Vas štiti ako nemate kolektivni ugovor. Ako se pogleda  siva i crna zona zapošljavanja je ogromna i postojećim ZOR-om je praktično legalizovana većina stvari koja je bila u sivoj zoni kada su važili prethodni zakon o radu. U tome se vidi njegova pogubnost“, zaključuje Pogačar i poručuje da se borba nastavlja i da poziva sve studente i građane da se okupe na prvomajskom protestu u Beogradu.

Zrenjanin: Ne odustaju lako

Ni kiša, vetar i hladno vreme nisu omeli grupu najupornijih Zrenjaninaca da u subotu u 18 časova održe još jedan protestni skup. Protest protiv diktature održan je na Đinđićevom trgu, okupljeni su žviždali pištaljkama, uzvikivali protestne parole i razgovarali o daljim akcijama. Okupljanjem su još jednom demonstrirali da ne odustaju lako. Protesti u Zrenjaninu od prošlog vikenda održavaju se subotom, a učesnici se trude da okupljanje ostane apolitično.

– Nema obeležja, nema preuzimanja rukovođenja. Ono što je zaključak jeste da se okupljanje mora osmisliti, a poruke slati kroz javni aktivizam. Nema odustajanja  – navodi K. D.

Na jednom od oglasnih panoa učesnici subotnjeg protesta u Zrenjaninu okačili su svoje transparente. Poruke koje su proteklih dana uzvikivali sada su se našle na javnom uvidu svih građana a na njima stoji – Stop diktaturi, Stop medijskom mraku, Stop Vučiću, Stop lažima,  Stop partijskom zaposlenju, Stop rasprodaji zemlji, Stop krađi penzija, Stop kupovini diploma, Stop rasprodaji zemlje strancima, Stop ponižavanju građana i parlamenta. Protestna okupljanja u Zrenjaninu počela su 5. aprila, dan nakon beogradskih protesta.

Prvog dana zrenajninskog „Protesta protiv diktature“ okupilo se oko 400 učesnika, da bi broj građana koji izlaze na proteste vremenom opadao. Učesnici su podržali tematsko okupljanje, kada su pre dve nedelje dali podršku Zrenajnincima koji se protive postavljanju ugostiteljskih splavova na gradsko jezero. Proteklog vikenda, takođe u subotu, učesnici protesta okupili su se kod Mosta na suvom, a skup je bio posvećen prosveti i obrazovanju. Tada su na protest došli profesori i đaci, pored zainteresovanih građana.