Kakvi su efekti posete Vučića SAD-u?

To kažu za Danas stručnjaci za spoljnu politiku. Prema mišljenju pojedinih naših sagovornika, u domaćoj javnosti je uoči odlaska Vučića u Vašington stvarana predstava da će Vučićevi sagovornici, uključujući američkog potpredsednika Majka Pensa, tražiti od njega da se jasno opredeli da se Beograd odluči da li će se „prikloniti“ Rusiji ili Zapadu, odnosno „predimenzionirani su“ pritisci Amerike na Srbiju.

Nikola Parun, politikolog za međunarodne odnose, navodi za Danas da je poseta predsednika Vučića i susret sa potpredsednikom Pensom za Srbiju „svakako značajniji događaj nego za SAD“.

– Od uobičajenih poruka dobre volje i protokolarnih trivijalnosti, važnija otvorena tema je sporna bezbednosno-obaveštajna aktivnost Rusije na Balkanu i tu ne mislim samo na Ruski centar u Nišu. Što se spoljne politike i pozicioniranja Srbije tiče, za sve nas bi bilo dobro da Vučić češće kupuje avio-kartu za Vašington nego za Moskvu i uspostavi bliže partnerske odnose sa aktuelnom američkom administracijom, ukazuje Parun.

Prema mišljenju Nikole Burazera, programskog direktora Centra savremene politike, poseta predsednika Vučića Sjedinjenim Državama je bez sumnje značajnija nego neke ranije posete iz prostog razloga što nova američka administracija još uvek nema jasnu politiku ni prema Zapadnom Balkanu ni prema Evropi u celini.

– Štaviše, na pozicije u Stejt departmentu koje se odnose na Evropu još uvek nisu postavljeni novi ljudi, te je poslednjih meseci kontakt ostvarivan sa kadrom iz stare administracije, poput Hojta Brajana Jia, ili iz američkog Senata, poput Džona Mekejna, za koje se ne može reći da predstavljaju novu administraciju i njenu politiku. Zbog toga je stupanje u direktan kontakt sa predstavnicima nove administracije, kao što je potpredsednik Majk Pens, veoma dobra prilika za predstavljanje interesa Srbije. Videli smo ranije na primeru Hrvatske i predsednice Grabar Kitarović koliko je truda uloženo kako bi se došlo do sagovornika u vrhu nove američke vlade, pa i do samog predsednika Trampa, naglašava Burazer za Danas.

Istoričar i analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje za Danas da je uoči Vučićevog odlaska u Vašington „stvarana predstava, verovatno iz straha od pritisaka“, ali da se u najvećoj meri radilo o protokolarnoj poseti „sa elementima pritisaka“.

– Poseta nije bila istorijska i ne treba pridavati mnogo značaja njenim efektima. Dobro je što je predsednik Srbije u SAD ponovio da Beograd ne prekida saradnju s Moskvom. S druge strane, Amerika nije suviše zainteresovana za Srbiju u ovom trenutku, što je i dobro, jer u prošlosti kada se Vašington interesovao za nas i Balkan, nismo „slavno prolazili“. Dakle, ova poseta je simbolički važnija za Beograd nego za Vašington. Vest da je potpredsednik SAD otpratio predsednika Srbije do automobila ne treba tumačiti kao nagoveštaj velikog zaokreta u politici Vašingtona, ali primetno je da je nova američka administracija ovoga puta pokazala veću ljubaznost prema visokom zvaničniku iz Beograda nego što je to bio slučaj ranije. Što se navodne ponude Vučiću da Srbija kupi američke avione F-16 tiče, ako ta ponuda zaista postoji, mislim da je ne bi trebalo prihvatiti jer bi bilo neozbiljno da u situaciji kada čekamo ruske migove 29, pravimo zaokret kupovinom nekakvih starih američkih aviona, smatra Anđelković.

Vučić: Razgovor bez rukavica

Srpski predsednik je preksinoć iz Vašingtona poručio u direktnom uključenju za TV Pink posle susreta sa potpredsednikom SAD da je „veoma zadovoljan sadržajem razgovora, tonom i načinom komunikacije, temama i saglasjem o većem broju tema o kojima su razgovarali“. On je istakao da su teme bile odnosi u regionu, globalni problemi, srpsko-ruski odnosi… „Srbija ne može da odgovori svačijim zahtevima. Mi imamo nezavisnu politiku i ne možemo na sva pitanja da odgovorimo kako domaćin želi. Pens je bio veoma korektan i nije me nijednog momenta stavio u nezgodnu situaciju“, naglasio je Vučić, uz opasku da je u razgovorima „bio veoma otvoren, govorio bez rukavica“.