Imeri: Haradinajeva vlada neće doneti pozitivne promene

Kao rezultat toga, nezaposlenost i siromaštvo su dostigli najviši nivo u Evropi. Porezi i takse naših građana zloupotrebljavaju se na tenderima, javna preduzeća uništena su zbog zloupotreba i lošeg upravljanja, a sve ovo ide vlasti u prilog kako bi opravdali privatizaciju, dok ovim procesima rukovode „partijski militanti“ i vlada. Mi na Kosovu još nemamo sistem zdravstvenog osiguranja, obrazovni sistem je „ispod nule“, a za to vreme su milijarde evra isplaćene stranim kompanijama za izgradnju puteva. Potrebno je trasirati jedan novi put za Kosovo, motivisan da gradi blagostanje građana, bez razlike. Međutim, to ne može da se desi ujedinjenjem sa onima koji su doveli do ovakvog stanja, kaže u razgovoru za Danas Visar Imeri, predsednik pokreta Samoopredeljenje, odgovarajući na pitanje zašto taj pokret neće podržati predlog o formiranju eventualne vlade, sa koalicijom PAN na čelu, čiji mandatar je bi bio Ramuš Haradinaj.

Naš sagovornik ističe da navedeni ciljevi neće biti ostvareni sa onima „koji su koncentrisali svu vlast, na štetu interesa građana, sa onima koji su se obogatili na plećima bednog Kosova“. „Koalicija PAN među svojim partnerima ima stranku čije otklanjanje je sine qua non za početak toliko potrebne promene. Ta stranka je Demokratski savez Kosova“, smatra Imeri.

* Ukoliko PAN formira vladu, kako se uveliko spekuliše, na koji način ćete nastaviti političku borbu protiv vlasti? Da li ćete ponovo blokirati parlament?

– Naše političko delovanje je izraz naše brige u odnosu na proces i problem protiv kojeg se borimo, nije izraz našeg posebnog karaktera. Stoga, naše postupke treba uvek procenjivati na osnovu ozbiljnosti situacije. Mi smo, takođe, podržali vladu i izglasali zakone za koje smo smatrali da su u interesu zemlje. Ponovo ćemo isto postupiti. Ako se vlada okrene protiv naroda, naravno da ćemo se zajedno sa narodom boriti organizovano protiv nje. Ako se bude desilo suprotno, i budemo prijatno iznenađeni, naravno da će imati našu podršku.

* Očekujete li da bi eventualna Haradinajeva vlada bilo šta promenila u politici u odnosu na prethodni saziv, koji je vodio Isa Mustafa, uključujući vođenje briselskih pregovora?

– Jedina promena koju očekujem od koalicije PAN u odnosu na prethodni sastav vlade, jeste upravo promena sastava. Znači, imaćemo samo druga imena, jer ljude koji vode ovu koaliciju nije briga za politike, programe i principe. Nijedna od stranaka koji su partneri u ovoj koaliciji nema napisan program. Koalicija PAN je ujedinjenje stranaka koje traže spas za sebe u što dužem održavanju „statusa quo“, koji održava i njih. Briselski dijalog, gde je Kosovo, pre svega, tema i objekat dijaloga, a ne strana i subjekat u dijalogu kao ravnopravni partner, jeste jedan od važnih aspekata tog „statusa quo“.

* Kako ocenjujete situaciju u Srbiji otkako je izabrana nova vlada i Aleksandar Vučić postao predsednik države?

– Ne vidim neku promenu, osim da sad ima još više štrajkova radnika. Znači, nastavak jednog autoritarnog režima unutar Srbije i hegemonistički nastrojenog prema regionu, koji pokušava da se dokaže umerenim pred međunarodnim faktorima.

* Predsednik Srbije je najavio pokretanje političkog dijaloga u Srbiji o Kosovu. Kako gledate na tu njegovu poruku?

– Sigurno da je dijalog najbolji način da se rešavaju problemi. Ali, dozvolite mi da kažem da način tretiranja i uspostavljeni okvir ukazuju da li je predsedniku Srbije stalo do sofizma ili je stvarno zabrinut za istinu. Dozvolite da vam objasnim stavove jednog političkog subjekta koji neće učestvovati u vašem političkom dijalogu, a živi na Kosovu. Mišljenje koje imamo o prirodi i uzrocima sukoba na Balkanu je polazna tačka i metoda njihovog rešavanja. Aktuelni ideološki tretman sukoba na Balkanu suočava se sa dva problema. Prvi je diskurs koji vodi poreklo od „više“ zapadnjačke kulture o narodima Balkana kao narodima uzavrelih strastima i „zaostalima“, slično kao što se nekada činilo sa orijentalističkim diskursom. Drugi, ništa manje problematičan, jeste pretpostavka da su sukobi na Balkanu posledica nedostatka tolerancije među narodima sa različitim kulturama. Setite se samo na stotine projekata i konferencija na temu „međuetničkih odnosa“. U stvari, ratovi na Balkanu su posledica osvajanja i neravnopravnosti među narodima bivše Jugoslavije, u konkretnom slučaju između hegemonističkih težnji Srbije i oslobodilačkih napora Albanaca. Kad mirnim sporazumima nedostaju pravda i univerzalnost, oni nisu ništa drugo nego odraz momentalnog odnosa snaga i aktuelnih mogućnosti stranaka da sprovedu nasilje. A prelazak sa poretka koji je uslovljen dominacijom, na red mira i pravde, nemoguć je bez principa ravnopravnosti. Imaćemo trajni mir na Balkanu kad budemo imali ravnopravnost među narodima. Mi se kao pokret Samoopredeljenje zalažemo za mir i pomirenje među narodima Balkana. Duboko verujem da će odricanje Srbije od Kosova pomoći i Srbiji. Ovim bi se jednom za svagda uskratila mogućnost autoritarnim liderima da ispoljavaju problem spolja kada su oni ugroženi iznutra, što se nije desilo samo u Srbiji. Populistički pozivi za narodno jedinstvo i prevazilaženje razlika su toliko česti, a temelje se uvek na „ugroženosti spolja“. Ovo bi, takođe, Srbiju izvuklo iz „identitetskih sukoba“, čime bi došli do izražaja novi socijalni razvoji i suprotnosti, koje bi, valjda, mogli da proizvedu nešto napredno.

„Kolektivni napor“

* Imajući u vidu da Aljbin Kurti osnivač, a vi ste predsednik Samoopredeljenja, kako funkcioniše ovaj pokret u situaciji kada praktično ima dva lidera?

– Pokret Samoopredeljenje je kolektivni angažman i napor, tako mi vidimo sebe. Kako bismo naš rad organizovali što efikasnije, da bismo otpor učinili sto snažnijim, mi smo primorani na podelu rada i hijerarhiju, ali ono što je najbitnije jeste činjenica da smo mi jedni drugima, pre svega drugari.