Beograd da ispuni i tehničke i političke uslove

Naši sagovornici ističu da situaciju dodatno otežava činjenica da ni sve članice EU nemaju jedinstven stav u vezi sa „ključnim zahtevom“, budući da neke od njih akcenat stavljaju na normalizaciju odnosa sa Prištinom i usaglašavanje sa spoljnopolitičkim kursom Unije, dok je drugima najvažnija vladavina prava.

Podsetimo, Vučić je prošlog vikenda nakon sastanka sa Mekalisterom u Beogradu kazao da se ne slaže sa njim da su ključne oblasti za ulazak u EU vladavina prava i borba protiv korupcije. „Ključno pitanje je Kosovo, na drugom mestu je odnos Srbije prema Rusiji, a vladavina prava tek na trećem“, smatra predsednik Srbije.

Estonski diplomata Erki Bahovski, čija država trenutno predsedava EU, kaže za Danas da bi se „kladio na vladavinu prava“, kao glavni preduslov za pridruživanje Srbije Uniji.

– EU i dalje doživljava proces pridruživanja kao tehničko, uglavnom „nepolitičko“ pitanje. Kosovo i odnosi sa Rusijom su političke teme. Ne mogu da dam „recept“ kako da Srbija da reši kosovsko pitanje, ali želeo bih da vas podsetim da nerešeno granično pitanje sa Rusijom nije sprečilo Estoniju da se pridruži EU. EU je smatrala da je to bilateralno pitanje i uprkos nadanjima Rusije da zbog graničnog spora neće biti dozvoljeno Estoniji da bude članica EU, naša država se pridružila Uniji 2004. Stoga, naše iskustvo govori da je bolje fokusirati se na vladavinu prava. U svakom slučaju, pitanje usaglašavanja sa spoljnom politikom EU možda je i nepotrebno, budući da niko ne zna kakva je zapravo spoljna politika EU. Naravno, EU je uvela sankcije Rusiji, ali kada je reč o drugim temama, ne postoji „ujedinjeni front“, što pokazuju razmimoilaženja mnogih država članica u vezi sa pitanjima kao što su „Severni tok dva“ ili Kosovo, smatra Bahovski.

Sena Marić, viša istraživačica Centra za evropske politike, ocenjuje za Danas da je „to pitanje od milion dolara, budući da ni države članice nemaju jedinstven stav – neke bi da u budućem procesu pristupanja Srbije EU fokus stave na normalizaciju odnosa sa Prištinom, drugima je prioritet vladavina prava, dok manji broj država jako brinu naši odnosi sa Rusijom“.

– Zvaničan stav koji proističe iz dokumenata EU jeste da su poglavlja 23, 24 i 35 podjednako bitna, međutim kapaciteti i sredstva na raspolaganju EU kojima bi motivisala srpske vlasti da sprovedu u delo zahteve u ovim poglavljima su dosta jači kada je pitanju „kosovsko pitanje“ u odnosu na vladavinu prava. Iz tog razloga mislim da će u trenutnim okolnostima, ukoliko se ništa ne bude promenilo u pristupu EU, prevagu nažalost odneti politički uslovi, ukazuje Marić.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, komentariše za Danas da „pre nego što se fokusiramo na odnos Beograda i Prištine, a onda i da ocenimo odnos sa Moskvom, predsednik Vučić bi morao da da odgovor na sledeća pitanja: Da li Srbija ima stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih i manjinskih prava? Zatim, da li imamo funkcionalnu tržišnu ekonomiju koja može da parira ekonomiji EU ? I na kraju, da li je Srbija u stanju da primeni sve pravne aspekte učlanjenja uključujući političke, ekonomske i monetarne obaveze“.

– Stabilne institucije, funkcionalna ekonomija i mogućnost da preuzmete obaveze iz članstva su uslovi bez kojih Srbija ne može postati članica Unije. Međutim, za razliku od Češke i Slovačke, koje su se razišle rukovanjem, zemlje bivše Jugoslavije, na čelu sa našim institucijama, upustile su se u najkrvaviji rat na prostoru Evrope od Drugog svetskog rata. Kako se sukobi ne bi ponovili sve zemlje Zapadnog Balkana pravno se obavezuju da će negovati dobrosusedske odnose i da će sarađivati na različitim poljima. Prvi i jedini pravno-obavezujući ugovor koji Srbija ima sa EU je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i upravo taj dokument Srbiju obavezuje na dobre odnose sa susedima uključujući i Prištinu. Dok čekamo odgovor predsednika Vučića valja napomenuti da ne postoji iole jedan stručnjak u Srbiji, i šire, koji bi rekao da Srbija ispunjava i minimum od prve tri grupe uslova za članstvo, dok se o regionalnoj saradnji vodi debata. Sudstvo je u vazalnom odnosu u odnosu na političare, Romi i drugi se i dalje suočavaju sa sistemskom diskriminacijom, osobe sa invaliditetom ne mogu da pristupe gotovo nijednoj državnoj instituciji, a LGBT rizikuju da dobiju batine ukoliko se javno deklarišu, konstatuje Beširi.

Naš sagovornik ističe i da „javna preduzeća uništavaju standard građana“, kao i da „državna administracija nema kapaciteta da primeni naše zakone, a kamoli i zakone EU“.

– Drugim rečima predsedniku Vučiću bih poručio sledeće: ostavite sa strane geopolitičke pobude i fokusirajte sebe i svoju administraciju kako bi građanima efikasno sudstvo bilo na raspolaganju, ekonomija bila lišena uticaja državne pomoći i kartela i državna uprava bila u službi građana. I na kraju, predsedniče Vučiću, prestanite da populizmom ugrožavate standard građana, jer zaštita potrošača, zaštita zdravlja i zaštita životne sredine, poglavlja koja još nisu otvorena jer Srbija nije usvojila odgovarajuće zakone i podzakonske akte, nemaju nikakve veze sa Rusijom i Kosovom, zaključuje Beširi.

„Glas za stolom“

Naim Leo Beširi napominje da će se od Srbije očekivati da bude na strani EU u svim pitanjima koja se tiču globalnih odnosa. “ Istovremeno, Srbija će imati svoj glas za stolom, suprotno dosadašnjoj praksi da se o nama odlučuje bez nas. Srbija i njeni građani mogu biti samo dobitnici ovakve konstelacije odnosa, budući da će mala zemlja Evrope biti u mogućnosti da doprinosi globalnom miru umesto da ga narušava“, smatra on.