Foto: Bojan CvejićMoguće je da Srbija u narednih osam godina ispuni sve kriterijume i pridruži se EU, kako je zacrtano u programu rada Evropske komisije, ali sve zavisi od spremnosti Beograda da sprovodi reforme, kao i od uspešnog rešavanja kosovskog pitanja, ocenjuju za Danas inostrani političari, diplomate i analitičari.
Da je 2025. godina realan vremenski okvir za članstvo Srbije u EU smatra i evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han. Naši sagovornici takođe ističu da poruka predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o 2025. kao eventualnom roku za prijem Srbije u „evropsku porodicu naroda“ predstavlja značajan podsticaj Beogradu.
Poslanik nemačke Socijaldemokratske partije u Bundestagu Josip Juratović kaže za Danas da su Junkerove izjave „sasvim na mestu“.
– Izjava predsjednika EK da do kraja njegovog mandata neći doći do proširenja EU, što znači slijedećih 16 mjeseci je realna. Naime, proceduru nije moguće sprovesti u tako kratkom roku i izjava je sasvim na mjestu. Iako je najavio strategiju pripreme za uspješno pristupanje Srbije u EU do 2025, što su realni okviri, ne možemo sa potpunom sigurnošću ni to potvrditi, jer ipak sve ovisi ozbiljnosti sprovođenja reformi kako u Srbiji tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Osobno se nadam da će Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana poći za rukom da prije 2025. sprovede pretpristupnu proceduru, kako bi taj dio Europe napokon postao ravnopravni član EU, konstatuje Juratović.
Estonski diplomata Erki Bahovski navodi za Danas da je Junker „uputio reči ohrabrenja“ Srbiji.
– Setimo se njegovog prvog govora koji je održao kada je 2014. postao predsednik Komisije. Tada je rekao da tema proširenja neće biti među prioritetima u narednih pet godina, ali sada je njegova retorika pozitivnija. Ostaje pitanje koliko je realan rok 2025. godina, ali ako EU proceni da sve ide „glatko“, stiče se utisak da je razumno očekivati da se Srbija do tada pridruži. Ali, to najviše zavisi od same Srbije, od njene spremnosti da se posveti sprovođenju neophodnih reformi i njene političke volje da postane članica EU. Politička volja je veoma važna, što možemo da vidimo na primeru Turske koja je sve dalje od članstva. U tehničkom smislu, osam godina zvuči kao dovoljno vremena da se ispune preostali kriterijumi. Ilustracije radi, Estonija je počela pregovore o pridruživanju 1998, okončala ih je 2002, a članica EU postala je 2004, ukazuje Bahovski.
Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, kaže za Danas da „u principu osam godina treba da bude dovoljno vremena da se zatvore sva pregovaračka poglavlja“.
– Toliko vremena je, otprilike, trebalo Hrvatskoj da okonča pregovore o članstvu sa EU. Ali, važnije od pregovora o poglavljima jeste pitanje do kada Srbija treba da pronađe razumno rešenje za status Kosova. Predsednik Vučić je razumeo da Srbija mora da krene napred, a Brisel će sa velikom pažnjom pratiti unutrašnji dijalog u Srbiji o Kosovu. U ovom trenutku jasno je da je Crna Gora na putu ka EU ispred Srbije, budući da ta država nema kosovski teret na svojim leđima. Stoga, biće zanimljivo pratiti da li će Srbija stići i prestići Crnu Goru, konstatuje Altman.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
