Bogovič: Oseća se moćan ruski uticaj

Na osnovu praćenja srpskih medija zaista se oseća moćan uticaj Rusije, koja se prodajom migova i pomoću medijskog prostora trudi da pravi svoj politički marketing u Srbiji i u regionu, u čemu, svakako, nije jedina, pošto svoje uloge imaju i druge zemlje, kao što sam naveo, kaže za Danas Franc Bogovič, poslanik Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, komentarišući pismo osam država članica EU visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost kojim se traži da Evropska služba za spoljne poslove proširi aktivnosti u „suzbijanju ruske propagande“.

Naš sagovornik ukazuje da je „očigledno da zemlje koje koriste metode koje nisu standardne niti su dozvoljene u EU, ipak, uspešnije komuniciraju sa državama Zapadnog Balkana od same EU“.

– EU ne koristi metode koje su dozvoljene nekim drugim akterima i, u suštini, EU je najveći donator sredstava u Srbiji, regionu, a i šire u svetu, zbog čega vidim nužnost da ljudi u Srbiji što realnije budu informisani o svemu tome, znajući da je EU najbolja perspektiva, gde važe određena prava, uključujući i slobodu medija. U domenu informisanja, pa i svog marketinga, EU sigurno nije dobro odradila svoj posao, zato podržavam ofanzivnije informisanje o ulozi EU na Zapadnom Balkanu, pa i u Srbiji, ističe Bogovič.

Sagovornik Danasa napominje da, kao što je i govorio ove sedmice na Ekonomskom forumu u Beogradu, „nepobitna je činjenica da EU izdvaja najviše novca Srbiji za razvoj u različitim oblastima, a odgovornost je i medija, ne samo političara, da o tome informišu građane“.

– Želim da naglasim da niko ne sprečava Srbiju ili bilo koju zemlju da sarađuje sa bilo kojom drugom državom, jedino se zahteva poštovanje pravila – vladavina prava, borba protiv korupcije, sloboda govora i medija, pravila konkurencije, državne pomoći… Ali, oko strateških usmerenja treba biti jasan – šta želiš, kuda ideš i kakav najbolji razvoj i život ćeš pružiti svom narodu. Srbija u tom smislu, ipak, „igra igru“ sedeći na više stolica istovremeno. EU, kao ostali veliki „igrači, ima svoj ekonomski i geostrateški interes na Zapadnom Balkanu, zato i ulaže mnogo novca u regionu. Ulazak u EU, koji bi, po mom mišljenju, najviše doneo običnim ljudima, sigurno neće biti moguć ako u zemljama Zapadnog Balkana budu važila ruska, turska ili kineska pravila u domenu korupcije, kriminala, slobode medija, vladavine prava. Ulazak u taj „klub“ za države Zapadnog Balkana zavisi pre svega od toga koje vrednosti budete poštovali, zaključuje Bogovič.

Bahovski: Višegodišnja kampanja dezinformisanja

Estonski novinar i diplomata Erki Bahovski ocenjuje za Danas da već godinama Rusija pokušava da proširi dezinformacije u različitim državama koristeći direktno medije ili kupovinom nekih media, kao što je, recimo, slučaj u Velikoj Britaniji.

„U Letoniji postoji značajna ruska manjina, kao i u Estoniji, koja živi potpuno u ruskom medijskom prostoru. Oni uglavnom gledaju rusku TV i čitaju ruske novine. Razlika u odnosu na ostale države jeste što ti ljudi primaju informacije direktno na ruskom, uglavnom putem televizije RT, dok u drugim zemljama lažne informacije se plasiraju ili na engleskom ili na jezicima naroda koji u njima žive. Tužna je činjenica da više gotovo da nema nezavisnih medija u Rusiji – radio Eho Moskve, list Nova gazeta i TV Dožd to jesu, ali imaju malo uticaja, što znači da su mediji pod direktnom ili indirektnom kontrolom Kremlja. Teško je napraviti razliku između novinarstva i propagande, pa je i veoma teško boriti se protiv propagande. EU i njene članice ne mogu da zabrane slobodu medijima, jer bi tako ugrozile slobodu izražavanja, ali veliko pitanje glasi da li je ono što čine ruski mediji novinarstvo. U većini slučajeva odgovor je odričan, pa su i opravdane mere borbe. U eri onlajn i društvenih medija teško je da građani razlikuju prave od lažnih vesti, pa EU može pomoći otkivanjem lažnih vesti, koje uglavnom plasira Rusija. Veliko pitanje jeste i novac – male države i njihovi mediji ne mogu da se samostalno odupru ogromnom ruskom propagandnom aparatu, zbog čega im je potrebna pomoć EU. EU je pokrenula kancelariju StratKoM, ali to je uglavnom na dobrovoljnoj bazi i potrebno je učiniti više, poručuje Bahovski.