Site name

EK: Pregovaračka poglavlja trebalo bi da budu zatvorena do 2023.

U nacrtu strategije za prijem Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju (EU), Evropska komisija predviđa da bi Srbija mogla da postane članica do 2025.godine

Piše: FoNet

07. decembar 2017. 16:02

EK: Pregovaračka poglavlja trebalo bi da budu zatvorena do 2023.

Foto: Bojan Cvejić

Ali da bi prethodno trebalo do 2023. da zatvori sva pregovaračka poglavlja i postigne sporazum o normalizaciji sa Prištinom do kraja 2019.godine, preneli su RTS-u izvori upućeni u sadržaj nacrta.

Nacrt strategije za pristupanje Srbije i drugih balkanskih zemalja, koja će u konačnom obliku biti usvojena u februaru, navodi poslove koji stoje i pred Srbijom i pred EU, kao i vremenske rokove u kojima bi oni trebalo da budu obavljeni da bi clanstvo bilo moguće do 2025, navode upućeni izvori.

Prema sadašnjem nacrtu, sva pregovaračka poglavlja trebalo bi da budu otvorena i zatvorena do 2023.godine, kako bi ulazak Srbije bio moguć 2025.godine, imajući u vidu dug proces ratifikacije pristupnog sporazuma u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica.

U nacrtu strategije navodi se i kraj 2019.godine kao rok za postizanje obavezujućeg sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, što je jedan od ključnih uslova za članstvo u EU.

Ovakav tok dogadjaja već je nagovestila i visoka predstavnica EU Federika Mogerini, najavljući više puta "kvalitativni pomak" u dijalogu Beograda i Prištine za sledeću godinu, odnosno do kraja mandata sadašnje Evropske komisije, koji ističe u novembru 2019.

Strategija će biti neka vrsta mape puta do članstva, čini ga konkretnijim i opipljivijim, ali bez garancija i automatizma u prijemu zemalja kandidata, ako one ne bude spremne za članstvo u predvidjenim rokovima, kažu izvori u Briselu.

Oni naglašavaju da je, imajući u vidu dosadašnji tempo pregovora, 2023.godina više nego ambiciozan rok za otvaranje i zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja.

Osim spremnosti kandidata, problem za strategiju moze biti odsustvo podrške zemalja članica.

Pominjanje datuma na koje se odlučila Evropska komisija došlo je kao potpuno iznenadjenje i mnoge zemlje, uključujući i one najveće i najjuticajnije, nisu zadovoljne što o tome nisu unapred konsultovane.

Neke zemlje članice smatraju da je bilo kakvo fiksiranje rokova kontraproduktivno, već da bi poruke Brisela trebalo da se odnose, pre svega, na kriterijume koje bi zemlje kandidati trebalo da ispune.

"Strategija o proširenju trebalo bi da posluži i za obnavljanje konsenzusa o prijemu balkanskih zemalja u EU, jer je zvanično obećanje članstva dato još 2003. na samitu u Solunu i mnogi u zemljama članicama nisu sigurni koliko je zapravo ono još na snazi, kažu diplomatski izvori.

Prva polovina 2018 bice vrlo značajna u tom pogledu za Srbiju i Balkan, s obzirom na to da Bugarska, kao predsedavajuća EU u ovom periodu, ističe integraciju Zapadnog Balkana kao svoj prioritet.

Osim toga, posle objavljivanja strategije u februaru, uslediće u aprilu i godišnji izvestaji EK o napretku za sve zemlje regiona.

U maju u Sofiji biće odrzan zajednički samit lidera Balkana i EU, dok će u junu u Briselu na samitu EU biti doneti zaključci i konnkretne odluke o sledećim koracima u procesu proširenja.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister očekuje da će strategija ukazati na put kojim bi zemlje kandidati trebalo da idu ka članstvu u EU, ali naglasiti i šta bi EU institucuje i zemlje članice trebalo da urade kao podršku partnerima i prijateljima na Zapadnom Balkanu.

On je za RTS izjavio da sve zemlje Balkana imaju EU perspektivu, ali podseća da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pomenuo Srbiju i Crnu Goru, jer su dve vodeće zemlje u procesu.

Već vode pregovore, i nije iznenadjenje ako kažem da očekujem otvaranje novih poglavlja sa Srbijom pre kraja godine, potvrdio je Mekalister.

Šef delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Eduard Kukan u izjavi za RTS ocenio je da je Junker "hrabar političar, jer je davanje vremenskih rokova vrlo rizično".

Kukan naglašava da je to sada zvaničan stav Evropske komisije, koji zemlje kandidati moraju da shvate vrlo ozbiljno i obave svoje deo posla na ispunjavanju kriterijuma, kako šansa ne bi bila propuštena.

I Tanja Fajon, poslanica evropskih socijalista, kaže da će biti loše ako obećanje ne bude ispunjeno, jer partneri na Balkanu neće biti na vreme spremni.

Prema njenim rečima, strategija je "pokušaj da se pošalje ohrabrenje zemljama kako bi obavile svoj deo posla, ne samo za Srbiju i Crnu Goru, već i da druge zemlje regiona uđu u proces pregovora i ispunjavanja obaveza".

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.