Stručnjaci za spoljnu politiku različito gledaju na tvrdnje da Beograd razmatra uvođenje reciprociteta u kontaktima stranih diplomata sa srpskim državnim vrhom.
Što bi značilo da „prolaz“ na sastanke sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, predsednikom Aleksandrom Vučićem i drugim visokim zvaničnicima mogu da imaju samo ambasadori onih zemalja u kojima i srpske diplomate imaju isti tretman.
Dok bivši zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova i aktuelni lider Levice Srbije Borko Stefanović za Danas ocenjuje da „zvuči nemoguće“ da se u praksi ostvari takva inicijativa, istoričar i analitičar Dragomir Anđelković smatra da treba insistirati na „izvesnom paritetu“. Vest da Srbija razmišlja o uvođenju reciprociteta objavile su Večernje novosti, nedugo nakon što se ambasador Ukrajine Oleksander Aleksandrovič žalio da mesecima čeka na prijem kod ministra Dačića, na šta je MSP Srbije odgovorio da ni našeg ambasadora u Ukrajini Radeta Bulatovića još nije primio Pavel Klimkin.
Borko Srefanović tvrdi da bi „prvo trebalo da ova vlast prestane da zove novinare kad prime na razgovor stranog ambasadora, pošto takvo ponašanje pokazuje da SNS pravi od Srbije banana državu“.
– Tako nešto niko nije radio. A inače bih baš voleo da vidim kako Dačić i Vučić odbijaju da vide ambasadore Skota i Čepurina dok Lavrov i Tilerson ne prime naše ambasadore Matkovića u Vašingtonu i Terzića u Moskvi. Zvuči nemoguće, zar ne? Naš režim ne zna šta je to kičma i dostojanstvo, tako da će ih budući potezi demantovati, iako to niko neće primetiti, ističe naš sagovornik.
Komentarišući nedavne susrete šefa srpske diplomatije tokom ministarskog sastanka OEBS-a u Beču, uključujući razgovore sa Klimkinom, šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim i američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom, Stefanović ukazuje da je normalno da se ministri spoljnih poslova sastaju i razgovaju na marginama međunarodnih konferencija. „ Ono što je za strah je šta naša strana saopštava sagovornicima u fazi duboko podeljenih interesa velikih i koliko je zaista sposobna da vodi osetljivu spoljnu politiku srednjeg puta. Nisam siguran. Pogotovo ako je Dačić, kako piše režimska štampa, iskoristio sastanak da se žali na Hojt Jia, i to Tilersonu koji mu je šef i koji je moguć kandidat za odlazak sa funkcije“, napominje on.
Dragomir Anđelković za Danas konstatuje da „u diplomatskoj praksi, uz sve asimetrije između malih i velikih, ipak postoji izvesan reciprocitet u pristupu ambasadora predstavnicima državnog vrha“.
– Nažalost, neke velike sile to prečesto zanemaruju. Očekuju da njihovi ambasadori budu tretirani skoro kao guverneri dok se šefovi diplomatskih misija manjih zemalja kod njih neretko suočavaju sa značajnim stepenom zanemarivanja. Srbija je u pogledu prvog već znatno promenila stvari koje smo dopustili da u jednom periodu budu skoro neokolonijalnog karaktera. Strani ambasadori više nemaju prostor da se kod nas ponašaju kao da smo protektorat. Očito, namera nam je da u narednom periodu i u vezi sa drugim, odnosno tretmanom naših ambasadora u inostranstvu, nastojimo da se postavimo drugačije i da za njih tražimo veći stepen uvažavanja. Uveren sam da to nećemo činiti agresivno i arogantno ali moramo da insistiramo na makar približnom paritetu u vezi sa tim, smatra on.
Upitan za značaj razgovora ministra Dačića u Beču, Anđelković navodi da „to što ministar spoljnih poslova Srbije, relativno male i siromašne zemlje, u kratkom roku uspe da se susretne sa kolegama iz SAD, Rusije i Ukrajine, supersila i bitnih regionalnih faktora, koje se uz to nalaze i u napetim odnosima, potvrđuje da je naša politika aktivnog balansiranja ispravna“.
– Politika balansiranja nas povremeno uvodi u rizične situacije u igri velikih, ali nam i omogućava da ih brzo prevaziđemo i one budu svedene na male negativne epizode u okviru načelno pozitivnog procesa. Priklanjanje bilo kojoj od, uslovno rečeno, geopolitičkih strana, dugoročno bi nas dovelo u mnogo teži položaj iako bi kratkoročno moglo da deluje kao lakše rešenje, poručuje naš sagovornik.
„Klimkin ponudio dolazak“Kako Danas nezvanično saznaje, šef ukrajinske diplomatije je predložio svom srpskom kolegi prilikom susreta u Beču da poseti Beograd, ali „pošto nije bilo detaljnijih razgovora, već samo susreta u konferencijskoj sali, o tome će se razmišljati naredne godine. Podsetimo, Dačić i Klimkin sreli su se prvi put na skupu OEBS-a od kako su zahladneli odnosi Beograda i Kijeva zbog izjava ukrajinskog ambasadora u Srbiji o srpsko-ruskim vezama i burnih reakcija zvaničnog Beograda na takve tvrdnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
